pravi

Može li Srbija da reši problem ilegalnog tržišta meda, i što se tiče šverca, i što se tiče falsifikata? I koliko bi trebalo da košta kvalitetan med?

U Srbiji je tržište lažnog meda značajno suzbijeno, ali je potrošačima i dalje smanjen izbor jer kvalitetan med se odliva u okolne zemlje „na crno“.

Kvalitetnog meda malo je u Srbiji, iako je prilično suzbijena pošast falsifikovanog meda koja je godinama ubijala tržište, jer klimatske promene naveliko uzimaju danak. Da se i to malo dobrog meda što se dobije ne bi odlivalo „na crno“ u okolne zemlje potrebno je da se „uozbilje“ i država i pčelari, kažu oni kojih se to tiče.

Dosta meda ide „na crno“

– Dosta meda ide „na crno“ u Bosnu i u Hercegovinu, dosta ide i u Crnu Goru i u Makedoniju. Pčelarima to, da budemo iskreni, možda i prija, jer lako prodaju svoj proizvod, ali država bi trebalo da se zamisli zašto joj izmiče prihod i zašto to postoji – kaže za 24sedam Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Da pčelari, prirodno, nemaju ništa protiv toga da im neko dođe na prag i otkupi sve što imaju, potvrđuje i Miroljub Jović, predsednik Udruženja pčelara „Pčelica“ iz Prokuplja, ali ističe da nisu samo oni krivi što više meda nije u legalnim, odnosno zvaničnim tokovima.

– Dođe naš poznati kupac iz Čaglavice, pogleda med, uzme kante bez ikakve kontrole i papirologije. Plati sedam evra po kilogramu, sledeće nedelje vrati kante i svi zadovoljni. To su sve male količine, čak to nije ni šverc, jer je takva prodaja kupcima dozvoljena. I zašto bi se onda pčelar maltretirao sa otkupom, a onda čekao pare mesecima. I to manje pare.

Hoće ljudi da rade legalno, ali procedura mora da bude jednostavnija, a isplata brža, objašnjava za naš portal Jović.
U nekim delovima Srbije takvih „problema“ nemaju, i sav med ide u organizovan otkup, ali to ne znači da nisu imali problema sa „procedurama“.

– Mi iz okoline Kikinde med predajemo velikim otkupljivačima, ili „Medinu“ ili Savezu, i nečeg takvog kod nas nema. Cena je trenutno od tri do 3,5 evra za suncokretov med, dok je za bagremov, kojeg ima malo, a najtraženiji je u Evropi, od sedam do osam evra. Ali meda je sve manje, a procedure se oko pčelara sve više stežu – kaže Marko Sekulić iz Udruženja pčelara „Matica“ iz Banatskog Velikog Sela.

Onemogućen rad malom pčelaru

Da „procedura“, odnosno propisi, može da praktično onemogući rad malom pčelaru, pokazuje primer zahteva za poseban objekat koji se sad stavlja pred pčelare.

– Ja sam, srećom, imao izgrađen objekat koji sam samo prilagodio, ali i to me je koštalo 2.000-3.000 evra za pločice, PVC stolariju, komarnike, sanitarije… Onaj ko bi to morao da gradi ne bi mogao da prođe bez 10.000 evra. I to sada, kada su propisi na zahtev SPOS malo olabavljeni, jer ranije je bilo potrebno imati veći objekat s odvojenim prostorijama. A kako da pčelar povrati te pare? – kaže Sekulić.

Smanjene su, srećom, i neke takse, jer ranije se za dobijanje jedinstvenog veterinarskog broja, neophodnog za registraciju objekta i prodaju meda, plaćalo od 15.000 do 20.000 dinara po prijavi, a sad je to oko 3.000 dinara.

Pogodnosti, pa obaveze

Pčelari su zahvalni Ministarstvu poljoprivrede, i državi generalno, na podsticajima i subvencija koje u poslednjih nekoliko godina dobijaju za opremu i potrepštine. Kada bi se još i procedure prilagodile, lakše bi bilo i pčelarima i potrošačima, a i država bi na kraju više zaradila i na izvozu i na porezu.

U Srbiji se godišnje proizvode od 6.000 do čak 12.000 tona meda, od čega se u zemlji potroši oko 3.500 tona. Srbi, generalno, malo jedu med, tek od 0,4 do 0,6 kilograma godišnje po stanovniku. A to je šteta, jer blagodet tog našeg kvalitetnog i zdravog proizvoda koriste stranci.

Godišnje se meda legalno izveze od 2.200 tona, koliko je bilo prošle godine, do 2.700 tona, koliko je zvanična statistika zabeležila godinu dana ranije. Očigledno je da u brojkama nešto ne štima, jer u bilansima proizvedenog, potrošenog kod kuće i izvezenog nedostaje pokoja hiljada tona kupljenog i izvezenog „na crno“.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay