Centar za evropske politike – CEP, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj – USAID, organizovao je konferenciju „Predstavljanje Polaznog izveštaja o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu“.
Izveštaj je rezultat rada 12 organizacija civilnog društva i strukovnih udruženja u Srbiji u poslednjih godinu dana, i sagledava ključna pitanja i probleme sa kojima se suočavaju građani u pristupu pravdi. Izveštaj je rezultat sprovođenja prvog ciklusa praćenja napretka u pravosudnim reformama u Srbiji i sadrži sedam ključnih oblasti: pravna pomoć, pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštava, pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu, pristup pravdi u krivici i pristup pravosudnim uslugama.
„Želeli smo da razumemo i istražimo razloge građana za nisko poverenje u pravosudni sistem, kroz istraživanje njihovih pojedinačnih iskustava u susretu sa pravosuđem. Građani su uglavnom stava da pred sudom neće moći da odbrane svoja prava, da su sudovi podložni uticajima pojeidnaca i da selektivno primenjuju prava. Građani osećaju da su vrata sudova za njih uglavnom „zatvorena“ – zato smo ovaj projekat i nazvali Otvorena vrata pravosuđa“ rekao je Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a.
Istraživanje je pokazalo da javnobeležničke kancelarije posebno dobro rade kada je u pitanju pružanje usluga. Utvrđeno je da je zahtev za sprovođenje radnje kod javnog beležnika podnet
bez poteškoća (84% ispitanika se složilo sa takvom procenom), da je tražena radnja zakazana u razumnom roku (92%), kao i da su prilikom prijema u kancelariji, saradnici javnog beležnika bili ljubazni i predusretljivi (100%). „Najbolje ocenjena je oblast pravosudnih usluga, tačnije rad javnih beležnika, gde je data ocena 4“ rekao je Majstorović.
Najlošije ocenjena kaznena politika u oblasti pristupa pravdi u krivici
Većina nalaza u analiziranim oblastima ocenjena je srednjom ocenom, 3 od 5. Prilikom izrade ovog izveštaja, istraživački tim došao je do toga da je najlošije ocenjena kaznena politika u oblasti pristupa pravdi u krivici. Sama primena kaznene politike za pojedinačna krivična dela od strane sudova, ujednačenost prema svim okrivljenima, kao i drugi faktori doveli su do ocene 2 od maksimalnih 5 kako je metodološki predviđeno
Vladavina prava predstavlja centralnu temu više ciklusa reformi pravosuđa u Srbiji, procesa koji teče gotovo u kontinuitetu u protekle dve decenije, sa nekoliko etapa koje su obeležile značajne zakonodavne, personalne i institucionalne promene. Ostvarivanje ovog principa, pored ostalog, podrazumeva nezavisno sudstvo, neselektivnu primenu prava, isključivanje nedozvoljenih uticaja na rad pravosudnih organa, kao i niz elemenata koji su konstitutivni i nužni za funkcionisanje nezavisnog sudstva u praksi
Šenli Pinčoti, vršilac funkcije direktora misije USAID-a je rekla kako je veliki doprinos ovog izveštaja to što je stanje po prvi put posmatrano iz ugla građana, a ne iz ptičje perspektive – koji su to pojedinačni problemi sa kojima se građani susreću. „Kako bi se izgradio odnos poverenja građana i pravosuđa u celini, potrebno je otklanjanje osećanja pravne nesigurnosti i jačanje uverenja da sud sprovodi zaštitu prava i sloboda građana, da nije izložen uticajima, i da svojim postupanjem i odlukama učvrsti princip vladavine prava u svakoj pojedinačnoj situaciji. Smatramo da će ovakav pristup i ovaj izveštaj koji je plod tog pristupa dati vidljive i opipljive rezultate,“ rekla je Pinčoti. „Nadamo se da će nadležne institucije proučiti izveštaj i voditi se njime u daljim fazama reforme zakonodavstava i pravosuđa u Srbiji,“ dodala je ona.