Home Tags Posts tagged with "preduzeća"
Tag:

preduzeća

EkonomijaVesti

Osnovano više preduzetnika a manje privrednih društava ove godine

by bifadmin

U Srbiji je u prvoj polovini ove godine osnovano 27.579 privrednih subjekata i to 5.092 privredna društva i 22.487 preduzetnika, objavila je Agencija za privredne registre

Osnovano je za 11,07 odsto više preduzetnika i za 9,34 odsto manje privrednih društava u poređenju sa istim periodom 2022. godine.

Najveći broj novih privrednih društava je osnovano u oblastima nespecijalizovane trgovine na veliko, izgradnje zgrada, konsultantskih usluga i računarskog programiranja.

Novoosnovanih preduzetnika je najviše iz oblasti konsultantskih usluga, ugostiteljstva, računarskog programiranja, zatim frizera i kozmetičara.

Iz Registra je izbrisano 17.751 privrednih subjekata, od čega 6.090 privrednih društava, što je tri i po puta više nego u prvoj polovini prošle godine, i 9,9 odsto manje preduzetnika, odnosno 11.661.

„Povećanje broja obrisanih društava u ovom periodu posledica je brisanja 4.196 društava koje je sprovedeno u toku aprila, nakon okončanog postupka prinudne likvidacije koji je propisan Zakonom o privrednim društvima“, objasnila je APR.

Najviše obrisanih firmi je iz oblasti trgovine, pružanja konsultantsklih usluga, izgradnje objekata, drumskog prevoza tereta, računarskog programiranja, dok je obisano najviše preduzetnika koji su se bavili ugostiteljstvom, pružanjem konsultantskih usluga, kao i frizera i kozmetičara.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

MSP da se stave u centar razvojnih politika

by bifadmin

Mala i srednja preduzeća su nosioci najvećeg dela domaće privrede, kreiraju 60% dodate vrednosti, 66% zaposlenosti i učestvuju sa 45% u ukupnom izvozu.

Kao takva, predstavljaju i temelj i pokretačku snagu nove srpske privrede, i imaju izuzetan potencijal da doprinesu održivom razvoju Srbije u narednoj deceniji i ostvarenju svih ciljeva Agende 2030 za našu zemlju. Ipak, domaći MSP sektor ne uživa nivo pažnje i podrške kao velika preduzeća i potrebno je da se MSP stave u centar razvojnih politika, glavni je zaključak panel diskusije Vreme je za MSP! koju su zajedno organizovali CEVES i Privredna komora Srbije.

U okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) već više od dve godine vodi dijalog sa ključnim srpskim preduzetnicima o potrebama razvoja srpske privrede radi prepoznavanja i pokretanja inicijativa koje će doprineti ostvarivanju ove vizije do 2030. godine. Tim povodom, danas je održana panel diskusija Vreme je za MSP! na kojoj su predstavnici malih i srednjih preduzeća, državnih institucija značajnih za razvoj MSP sektora, Privredne komore Srbije i drugi zainteresovani za dalji razvoj MSP sektora razgovarali o tome šta je potrebno da ovaj deo privrede nastavi da raste i još snažnije doprinosi održivom razvoju Srbije.

„Potreban je fokus države, ali i društva, na izgradnji podsticajnog privrednog ambijenta, te prestanka prakse kojom se MSP, administrativno i na druge načine, diskriminišu u odnosu na velika preduzeća. U svojim politikama i finansijskim resursima, odnos između pažnje koja se posvećuje MSP i velikim preduzećima mora da se ujednači, a u skladu sa dobrom praksom EU“ – izjavio je Nemanja Šormaz, direktor CEVES-a, tokom uvodnog dela panela, naglašavajući da će CEVES zajedno sa drugim partnerima nastaviti da se zalaže za inicijative koje su identifikovane od strane MSP.

Iako u drugom planu naspram stranih direktnih investicija (SDI) i velikih državnih i javnih sistema, MSP pokazuju kontinuirani rastući kapacitet i snagu da odigraju ključnu ulogu za dalji razvoj Srbije. Uprkos nedovoljno podsticajnom ambijentu, broj mikro, malih i srednjih preduzeća u periodu 2015–2020 povećao se za preko 78.000 (od čega 10.600 čine nova privredna društva), broj zaposlenih veći je za 163.742 (20,4%), ukupan rast bruto dodate vrednosti iznosio je 46.4%, dok je izvoz – glavni pokazatelj konkurentnosti – uvećan za 1,4 milijarde EUR (26,8%).

„Naš zadatak je da pomognemo upravo malima i onima koji nemaju svoje interne resurse jer upravo je njima potrebna najveća podrška organizacija. Ovo je jedan posao koji mora da ima široki front aktivista koji pomažu, koji skreću pažnju na probleme s kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća“ – poručio je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.

Kao jednu od veoma značajnih prepreka za ubrzanje rasta i produktivnosti MSP, učesnici diskusije su identifikovali to što MSP nisu izuzeta od poreza na dobit na investicije kao što je to slučaj sa velikim preduzećima a – uglavnom iz stranih direktnih investicija – kao i nepostojanje adekvatne institucionalne podrške u međunarodnim finansijskim transakcijama (osiguranje izvoza, garancije) što je praksa u drugim zemljama Evrope i u regionu.

Dušan Šarković, vlasnik i direktor preduzeća DMV Kontrolni sistemi iz Niša osvrnuo se na pitanje poreskog kredita, rekavši da većina MSP ne može da pređe prag od pola miliona evra ulaganja i 200 zaposlenih koji je neophodan za ovu meru, te da bi bilo dobro da se ovaj mehanizam redefiniše tako da obuhvati i domaća mala i srednja preduzeća, kao što je to bio slučaj do 2013. godine.

Panelisti su se složili da mala i srednja preduzeća čine okosnicu domaće privrede, te da imaju nemerljiv doprinos i za izvoz Srbije i za zapošljavanje, posebno u sredinama do kojih strane firme nemaju interes da dođu čime snažno doprinose smanjenju nejednakosti i depopulacije Srbije.

Na današnjem događaju učestvovali su Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, Slavica Savičić, državna sekretarka u Ministarstvu finansija, Tatjana Matić, direktorka Fonda za razvoj, Vesna Vučetić, direktorka sektora Kredita i garancija u Fondu za razvoj, Jelisaveta Lazarević, prodekanka i docentkinja na FEFA fakultetu, Dušan Šarković, vlasnik i direktor DMV Kontrolnih sistema iz Niša, i Zorica Ilić, finansijska direktorka kompanije Dmiteh iz Gornjeg Milanovca. Razgovor je moderirala Marijana Radovanović, savetnica za razvoj u CEVES-u.

U okviru izložbenog dela, predstavljena su vodeća MSP u domaćem vlasništvu u Srbiji, preduzeća kod kojih direktan izvoz sopstvenih proizvoda i usluga i to na zahtevnim tržištima ima vrednost veću od EUR 1 miliona u poslednjih par godina. Događaj je nastavak prethodno uspešno organizovane konferencije MSP100 Expo koju je Ceves organizovao početkom juna u Kragujevcu.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
AnalizeAnalizeEkonomija

Rast troškova poslovanja i politika cena u manjim firmama: Ponudite vrednost za koju nije greh tražiti višu cenu

by bifadmin

U vreme kada rastu cene svih inputa, mala i srednja preduzeća ne mogu da apsorbuju toliko povećanje izdataka na račun sopstvene zarade, ali ni da prevale celokupne troškove na kupce, jer ih mogu izgubiti. Situacija deluje beznadežno, ali samo onda kada preduzeće nudi proizvod koji ima potpuno istu vrednost kao i proizvodi ostalih učesnika na tržištu. Međutim, ako preduzeće uspe da poveća ovu vrednost, makar jedan deo klijenata će pristati da plati više.

Svet prolazi kroz energetsku krizu. Obični građani i privrednici to osećaju kroz povećanje iznosa na računima za energente. Ovo povećanje se prenosi na kompletan ekonomski sistem, pa rastu cene logistike, sirovina i usluga. Mala i srednja preduzeća nemaju taj luksuz da celokupno povećanje troškova prebace na pleća potrošača, jer će se uvek naći konkurent koji će ponuditi popust. Isto tako, ova preduzeća nisu u mogućnosti da apsorbuju rast troškova za račun sopstvenog profita, jer on nije tako velik. Ne postoji elegantno i jednostavno rešenje za ovaj problem, ali ipak postoji prostor za razmišljanje.

Veliko iskustvo u radu sa malim i srednjim preduzećima mi je omogućilo da uvidim važnu logičku grešku koju ona prave u procesu formiranja cena. Kako se gradi cenovna politika u jednom tipičnom preduzeću?

Menadžment kompanije izračuna cenu koštanja robe ili usluga, na nju doda maržu, koja bi, prema njihovoj računici, trebalo da pokrije fiksne troškove i donese zaradu, dobije neku cifru i sa njom izlazi na tržište. Ako se cena manje-više uklapa u prilike na tržištu, posao uspešno funkcioniše. Međutim, kada cene inputa stalno rastu, ovaj model počinje da puca.

Najjednostavniji, ali ne i uvek efikasan način

Najlakši mehanizam koji u ovoj situaciji može da pomogne (ako to već nije urađeno) je izračunavanje ciljanog obima prodaje za postizanje rentabilnog poslovanja, odnosno poslovanja bez gubitaka. Uslovno rečeno, ako sa nivoom profitabilnosti od 40% kompanija mora da proda 1.000 proizvoda da bi ostvarila ukupan prihod, onda je u slučaju smanjenja profitabilnosti za realizaciju istog prihoda potrebno prodati više jedinica proizvoda.

Mnogi to ne uzimaju u obzir u svojim finansijskim proračunima i jednostavno smatraju da će sa padom nivoa profitabilnosti ispod određene vrednosti njihov posao postati „gubitaški“. U situaciji kada troškovi rastu, jedan od mehanizama koji može da pomogne je smanjenje, a ne povećanje cene, uz ulaganje napora u uvećanje obima prodaje bez povećanja fiksnih troškova.

To je najjednostavniji, mehanički način koji može, ali i ne mora da pomogne. Međutim, postoji i drugi, mnogo složeniji, ali znatno efikasniji način.

Vrednost se ne zasniva na ceni proizvodnje

Svaka komercijalna organizacija – od male do velike, na bilo kom kontinentu – posluje po formuli „zadovoljenje potreba kroz kreiranje vrednosti“.

  • Kompanija ima klijente, postojeće i potencijalne;
  • Klijenti imaju potrebe;
  • Ako kompanija kreira za ove klijente jedinstvenu vrednost, oni su spremni da plate za njene proizvode.

Što više vrednosti klijent prepozna u proizvodu, to je više spreman da plati.

Recimo, preduzeće se suočava sa rastućim troškovima i direktor kompanije razmatra povećanje cena. Direktor sektora prodaje je kategorički protiv, pozivajući se na to da svi konkurenti drže cene na nižem nivou. Situacija deluje beznadežno, ali samo onda kada preduzeće nudi proizvod koji ima potpuno istu vrednost kao i proizvodi ostalih učesnika na tržištu. Međutim, ako preduzeće uspe da poveća ovu vrednost, makar jedan deo klijenata će pristati da plati više.

Verovatno zvuči suviše lako, ali zapravo, na osnovu svog velikog iskustva u radu sa malim i srednjim preduzećima, znam da uprkos činjenici da se radi o relativno manjim kompanijama, u kojima direktori ne sede u kancelarijama sa hrastovim nameštajem na najvišim spratovima poslovnih nebodera, oni slabo poznaju stvarne potrebe svojih klijenata. Navikli su da im samo prodaju proizvod, ali moraju da nauče da identifikuju i skrivene potrebe klijenata, na osnovu kojih će kreirati nove vrednosti – za koje nije greh tražiti višu cenu.

Kupci su izvor novih ideja

Svim menadžerima koji se suočavaju sa rastućim troškovima, preporučio bih da izađu iz kancelarije i porazgovaraju sa najmanje dvadeset različitih klijenata. Pozovite ih na kafu, ponudite im simboličan poklon od kompanije i nagovorite ih da izdvoje sat-dva za vas. Nemojte ih pitati o vašem proizvodu ili o proizvodu konkurenta – u nastavku vam dajem listu pitanja koja nije potpuna i nije univerzalna za svaku kompaniju, ali ćete shvatiti smer u kome treba da se krećete. Nemojte se plašiti da ćete zvučati glupo postavljajući naizgled očigledna pitanja, uveravam vas da ćete biti iznenađeni koliko ćete novih stvari otkriti iz odgovora.

  1. Za šta koristite ovaj proizvod? Koje zadatke rešavate?
  2. Kako birate proizvod? Gde? Sa kim se konsultujete? Na čije mišljenje se oslanjate? Šta vam je važno pri izboru?
  3. Na koje probleme ste naišli prilikom izbora, kupovine, korišćenja i garantnog servisa?
  4. Na osnovu vašeg iskustva, ko je bio najbolji dobavljač proizvoda i zašto je bolji od drugih?
  5. Koje još zadatke vezane za korišćenje proizvoda morate rešavati, makar i indirektno? Kakve probleme vam to stvara?
  6. Kako skladištite, raspakujete, popravljate proizvod?
  7. Imate li dodatne troškove u vezi sa korišćenjem proizvoda i koje?

Zbog ograničenog obima ovog teksta, navodim samo neke primere pitanja (uz određene izmene ona se mogu primeniti i u sferi usluga), kojih obično ima najmanje dvadesetak. Budite otvoreni i kreativni, formulišite svoja pitanja, nadograđujte listu od sastanka do sastanka i saznaćete mnogo toga novog o svojim klijentima i njihovim potrebama. Održao sam najmanje stotinak ovakvih sastanaka za svoje klijente i uvek saznavao nešto novo.

Skup novih saznanja će vam pomoći da pronađete nove ideje – bilo u samom proizvodu i njegovom poboljšanju, bilo u pratećoj usluzi. Ova saznanja će vam pomoći da povećate prodaju ili pronađete način da povećate cenu vašeg proizvoda, koju će klijenti biti spremni da plate. Izdvojte se od konkurencije i sigurno ćete pronaći one koji će to platiti.

Svjatoslav Birjuljin, stručnjak za strateško savetovanje i istraživanje tržišta, https://www.facebook.com/Tajnebiznisa/

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: Angele Kamp, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaTekstoviVesti

Poslovanje MSP i preduzetnika: Nekome kupus, nekome meso

by bifadmin

Srednja preduzeća su u 2021. imala najizraženiji godišnji rast dobiti, od skoro 85%, ali su uvećala i ukupne obaveze i to za petinu. Male firme su poslovale najstabilnije, dok su mikro preduzeća za razliku od 2020. godine, kad su poslovala sa gubitkom, lane takođe bila profitabilna. Ipak, mikro firme su bile finansijski najnestabilnije i kumulirale su nešto manje od polovine ukupnog gubitka privrede.

Među preduzećima su najuspešnija ona koja rade u trgovini, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, a kada je reč o preduzetnicima, najveći rast dobiti je ostvaren u oblasti tehnologija i inovacija.

Prošle godine je u Srbiji je poslovalo preko 450.000. privrednih subjekata, među kojima je bilo skoro 121.700 preduzeća, dok su ostali radili kao preduzetnici. Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je srpska ekonomija pre svega oslonjena na manje firme, budući da velike čine svega 0,6% domaće privrede.

Mikro preduzeća su prethodne godine bila zastupljena sa skoro 85%, ostvarila su više od 15% ukupnog prometa, angažovala su 14% ukupno zaposlenih i imala udeo od preko 11% u bruto dodatoj vrednosti na nivou cele Srbije. Mala preduzeća su činila 12% domaće privrede, ostvarila su više od petine ukupnog prometa, upošljavala su petinu aktivne radne snage i doprinela sa preko 18% ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti. Firme srednje veličine su imale udeo od svega 2,6% u ukupnom broju kompanija, ali su ostvarile skoro četvrtinu prometa, zapošljavale su 23% radnika i učestvovale sa istim procentom u ukupnoj dodatoj vrednosti.

Srednja preduzeća najprofitabilnija, mala najstabilnija

Srednja preduzeća su prema podacima Agencije za privredne registre (APR), sa prihodima koji su prethodne godine porasli na 3.711 milijardi dinara činila četvrtinu poslovnih aktivnosti cele privrede. Ona su uvećala poslovni dobitak za preko 53%, na 280,1 milijardi dinara i imala su najintenzivniji rast poslovne imovine i kapitala. Ujedno su zabeležila najveći rast profitabilnosti u celoj privredi, za skoro 85%, dostigavši dobit u iznosu od 236,2 milijarde dinara. Preduzeća srednje veličine su u svim sektorima poslovala pozitivno, s tim da su najveći dobitak ostvarila ona koja rade u trgovini na veliko i malo, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Ovaj deo domaće privrede je istovremeno povećao rashode na 3.433,2 milijarde dinara i zabeležio je najveći rast ukupnih obaveza, na 2.578,6 milijardi dinara, koje su veće za petinu. Srednja preduzeća su poslovala sa pozitivnim neto obrtnim kapitalom od 237,9 milijardi dinara, dok im je za stabilno finansiranje poslovanja nedostajalo 377,5 milijardi dinara dugoročnog kapitala, što je godišnji rast od preko 44%.

Mala preduzeća su najzastupljenija u trgovini na veliko i malo, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, a značajan deo radnika zapošljavaju i firme koje posluju u uslužnim delatnostima. Ona su takođe uvećala prošlogodišnje prihode na 3.320,7 milijardi dinara i iskazala su pozitivan neto rezultat od 159,4 milijarde dinara, koji je za preko 31% veći u poređenju sa 2020. godinom. Mala privredna društva su angažovala približno 18% ukupne poslovne imovine i kapitala i raspolagala su većim sopstvenim kapitalom u poređenju sa godinom ranije.

Iako su mala preduzeća uvećala ukupne rashode za preko 15%, na 3.203,4 milijarde dinara, ona su imala najpovoljniju finansijsku strukturu. Dvostruko su uvećala pozitivan neto obrtni kapital na 477,1 milijardi dinara i skoro prepolovila iznos dugoročnog kapitala koji im je nedostajao za finansiranje stalne imovine i zaliha, koji je lane pao na 176,9 milijardi dinara.

Mikro firme i dalje kubure sa gubicima

Mikro privredna društva su zabeležila najsporiji rast ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, koji su imali najmanji udeo na nivou cele privrede, sa učešćem od približno 10%. Prihodi su porasli za oko 12% na 1.517,7 milijardi dinara, a rashodi za oko 10%, na 1.481,9 milijardi dinara. Više od trećine aktivnosti u ovom segmentu privrede ostvarile su mikro firme koje se bave trgovinom na veliko i malo, dok iza njih slede one koje posluju u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Mikro preduzeća, s druge strane, beleže najintenzivniji rast pozitivnog poslovnog rezultata, koji je uvećan za više od 57%, na 43,6 milijardi dinara. Za razliku od 2020. kada su iskazala gubitak od 22,7 milijardi dinara, prošle godine su poslovala sa dobitkom koji je dostigao 16,3 milijardi dinara. Posebno visok rast profitabilnosti imale su firme iz stručnih, naučnih i inovacionih delatnosti, informisanja i komunikacija, finansijske delatnosti i osiguranja.

Ovaj deo preduzeća je, međutim, kumulirao nešto manje od polovine ukupnog gubitka privrede, i to u iznosu od 1.767,2 milijarde dinara, većim za 1,8% u odnosu na 2020. godinu. Finansijska neravnoteža u poslovanju mikro firmi je lane bila još izraženija, budući da je negativni neto obrtni kapital uvećan za gotovo 12%, na 789,3 milijarde dinara. Istovremeno, za finansiranje stalne imovine i zaliha iz dugoročnih izvora nedostajalo im je 1.343,2 milijarde dinara, što je za skoro 11% više nego godinu ranije. Najveće probleme sa likvidnošću imala su preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji i u trgovini na veliko i malo.

Tehnološki preduzetnici beleže najveći rast dobiti

Preduzetnici su najbrojniji u domaćoj privredi, a najveći broj radi u sektorima trgovine, prerađivačke industrije, smeštaja i ishrane, te u naučnoj, tehničkoj i inovacionoj delatnosti. Podaci dobijeni na osnovu finansijskih izveštaja koje je APR obradio za 113.370 preduzetnika, pokazuju da su oni nastavili sa profitabilnim poslovanjem, uz rast poslovne aktivnosti i jačanje finansijskih kapaciteta. Preduzetnici su prošle godine zapošljavali preko 226.400 radnika, od kojih je približno 30% zaposleno u trgovini na veliko i malo.

Ovaj deo privrede je u 2021. godini povećao ukupne prihode na 1.096,7 milijardi dinara, dok su rashodi porasli na 1.031,6 milijardi dinara. Prihodi i rashodi preduzetnika su gotovo u potpunosti generisani iz primarne delatnosti. Poslovni prihodi u visini od 1.079 milijardi dinara pretežno su ostvareni prodajom robe, proizvoda i usluga, dok su u okviru poslovnih rashoda koji su dostigli 1.016,1 milijardi dinara, najveći udeo imali troškovi za nabavku robe, sirovina, goriva i energije.
Kada je reč o finansiranju, rashodi su znatno veći od prihoda. Finansijski rashodi su dostigli 4,4 milijarde dinara, i najveći udeo imaju rashodi po osnovu kamata i negativnih kursnih razlika.

Preduzetnici su u prethodnoj godini nastavili sa profitabilnim poslovanjem. Na nivou celog sektora, dobit je uvećana skoro za trećinu, na 44,9 milijardi dinara. Najprofitabilniji su bili preduzetnici koji posluju u trgovini na veliko i malo, prerađivačkoj industriji i naučnoj, tehničkoj i inovacionoj delatnosti, pri čemu su oni koji se bave tehnologijama i inovacijama ostvarili najveći godišnji rast dobiti, od preko 22%.

Nelikvidnost i dalje guši ugostitelje

Poslovna imovina preduzetnika je uvećana na 541,7 milijardi dinara, kapital je porastao na 218,4 milijardi dinara, ali su uvećane i ukupne obaveze čiji iznos je dostigao 341,5 milijardi dinara. U strukturi obaveza preovlađuju kratkoročna zaduživanja, od čega najveći deo čine obaveze iz poslovanja, a potom kratkoročne finansijske obaveze. Preduzetnici su za finansiranje poslovanja najviše koristili spoljne izvore finansiranja, s tim da je ukupna zaduženost blago opala u poređenju sa 2020. godinom.

Podaci vezani za ukupni gubitak pokazuju da je on na nivou sektora porastao na 31,4 milijardi dinara, a najveći gubitak su iskazali preduzetnici koji se bave trgovinom na veliko i malo, smeštajem i ishranom, a potom oni koji posluju u prerađivačkoj industriji. Preduzetnici su poslovali sa pozitivnim neto obrtnim kapitalom od 100,6 milijardi dinara, dok im je za finansiranje poslovanja iz dugoročnih izvora nedostajalo 78,4 milijardi dinara, što je gotovo na nivou 2020. godine. Najveće probleme sa likvidnošću imali su preduzetnici koji se bave smeštajem i ishranom.

Izvor: Biznis i finansije broj 204/205, decembar-januar
Piše: Branko Bogavac

Foto: Pixabay

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Zašto propadaju mala i srednja preduzeća: Niko kao ja

by bifadmin

Oko 80% novoosnovanih preduzeća u svetu završi u suzama, a većina popadne u prvih pet godina. Uzrok mogu biti spoljne prepreke, ali su za neuspeh presudnije „dečje bolesti“ u razvoju firme koje preduzetnik ne uspe da prevaziđe. Ako ostavimo po strani preduzetništvo iz nužde koje i nije pravo preduzetništvo, jedan od glavnih razloga za neuspeh je sklonost velikog broja preduzetnika da precenjuju sopstvene sposobnosti. Nedostatak samokritike generiše mnoštvo drugih problema i baš zato nije redak slučaj da su sjajni pronalazači većinom jako loši preduzetnici.

Život tipične firme u sektoru malih i srednjih preduzeća je uglavnom kratak i bolan. Preduzetnički poduhvat često počinje kao fantastičan san koji se još češće završava zapomaganjem i suzama. Sve između se svodi na neprekidnu borbu za opstanak u kojoj preduzetnik nastoji da dokuči zašto mu poslovanje nije uspešno. Oko 80% novoosnovanih preduzeća u svetu ne potraje na duži rok. Većina njih se ugasi u prvih pet godina od osnivanja, a preživeli često gube novac pokušavajući da što duže opstanu, kaže ekonomista Robert Molnar u analizi o glavnim razlozima zbog kojih propadaju mala i srednja preduzeća.

Statistika pokazuje da je procenat uspešnih veći u zemljama sa razvijenom preduzetničkom kulturom i odgovarajućim sistemom finansijske i stručne podrške ovom sektoru. Tako i na nivou Evropske unije postoje značajne razlike u stopi preživljavanja malih i srednjih preduzeća. Primera radi, dok u Austriji 95% novoosnovanih preduzeća opstane prvu godinu, njih 80% treću, 68% petu, a 60% doživi i svoj osmi rođendan, u Češkoj prvu godinu preživi oko 80%, treću oko 55%, dok šestu dočeka manje od 40% novoosnovanih preduzeća.

No, bez obzira na razlike u poslovnoj klimi, početak preduzetništva je najčešće haotičan, neizvestan i rizičan. Usled toga, mnoga preduzeća koja prebrode ovaj period izbegavaju da se ponovo izlažu takvim rizicima. Ona isključivo nastoje da održe dostignuti nivo poslovanja, pa zato tavore i praktično ne rastu. Na taj način, sami preduzetnici postaju prepreka sopstvenoj firmi, ističe Molnar.

Manjak novca, višak konkurencije

Brojni istraživači u svetu pokušali su da odgovore na pitanje zašto tako ogroman broj preduzetnika propadne za kratko vreme? Da li je to zbog nesposobnosti da prevaziđu sve „dečije bolesti“ u razvoju preduzeća, ili su jednostavno takvi zakoni tržišta? Mada se istraživanja donekle razlikuju po metodologiji, zaključci do kojih su došli autori su prilično slični i svode se na nekoliko glavnih razloga za propast manjih firmi, od kojih su neki vezani za okruženje a drugi za ličnost preduzetnika.

Najveća spoljna prepreka je nedostatak finansija, naročito u samom početku kada je preduzetnik već uložio početni kapital, a još nema prihode. Međutim, i kada preduzeće počne da ih ostvaruje, često se događa da ono ne može da finansira željeni razvoj iz sopstvenih izvora. Razlozi za to mogu biti interni, ali je mnogo više onih koji dolaze spolja, poput teškoća da mala firma naplati svoja potraživanja. U takvim situacijama, preduzetnici mogu posegnuti za pozajmicama čak i onda kada je izvesno da se time upuštaju u veliki rizik da li će ta sredstva moći da vrate.

Značajna spoljna barijera je i nedovoljno tržište. Preduzetnicima treba vremena da se svojim proizvodima i uslugama nametnu tržištu na kojem se najčešće već nalazi dobro organizovana konkurencija, pa čak i više ili manje skriveni monopoli. Početničke firme koje nisu dovoljno inovativne u onome što nude, imaju jako male šanse da postanu konkurentne i osvoje veći broj kupaca.

Ograničenje o kome se manje govori, ali može biti veoma značajno je stav okruženja prema preduzetništvu. Ako je sistem vrednosti u društvu takav da poštuje i podstiče originalnost i preduzimljivost, onda su i šanse preduzetnika da uspeju znatno veće. Nasuprot tome, u društvu „alergičnom“ na rizike i na pojedince koji nastoje da svojim idejama unesu promene i tako poremete ustaljenu rutinu, preduzetnicima je daleko teže već u startu da uspešno „isteraju svoje“.

Sjajni inovatori, loši preduzetnici

Bez obzira što spoljne prepreke bitno utiču na preduzetničke poduhvate, istraživanja pokazuju da su za uspeh ili neuspeh presudniji interni razlozi. Većini preduzetnika na početku poslovanja nedostaju prave informacije o budućim kretanjima na tržištu. Što je budućnost dalja, to su informacije na osnovu kojih donose odluke manje relevantne. Drugi deo ovog problema je da vlasnik početničke firme raspolaže samo delimičnim informacijama, što vodi ka odlukama koje ne odgovaraju onome što se događa na tržištu.

Uprkos tome što danas svi stručnjaci za ovu oblast „probiše mozak“ da je na početku neophodan poslovni plan, istraživači su došli do podataka da se i dalje ogroman broj preduzetnika upušta u ovu avanturu bez ikakvog plana, ili je on urađen vrlo površno.

Većina malih i srednjih preduzeća uglavnom radi na rešavanju postojećih problema, umesto da najviše razmišljaju o tome šta će biti problemi u budućnosti i kako da na njih odgovore. Ovakvo razmišljanje „od danas do sutra“ ne samo da sprečava rast, nego može i da ugrozi već postojeće poslovanje.

Nedostatak kvalifikacija je česta pojava pri osnivanju firmi, a naročito dolazi do izražaja kasnije, kad se već „zagazi“ u poslovanje. Mnogi preduzetnici smatraju da je dovoljno da „osećaju“ probleme tržišta koje nameravaju da reše svojim proizvodom ili uslugom. Zato nije redak slučaj da su sjajni pronalazači jako loši preduzetnici, jer ne umeju da komercijalizuju svoju ideju. Oni su toliko opsednuti svojom inovacijom, da misle kako će se ona „sama prodati“, nesvesni da su za to potrebne brojne druge stvari i znanja koja nemaju.

Nedovoljno poznavanje upravo tih drugih faktora, nepravedno zapostavljenih, često dovodi do toga da na prvi pogled briljantne ideje, nikada ne ugledaju tržište. Dalje, preduzetnici koji imaju ideju, vrlo često nisu spremni da, makar povremeno angažuju stručnjake iz pojedinih poslovnih oblasti, sa kojima bi brže, lakše i jeftinije komercijalizovali svoju zamisao.

Šta je bogatstvo?

Istraživanja potvrđuju da je precenjivanje sopstvenih sposobnosti karakteristično za veliki broj preduzetnika, a taj problem generiše mnoštvo drugih. Mnogi, ohrabreni svojom idejom, često zaboravljaju na sopstvene slabosti, koje vremenom neminovno sve više dolaze do izražaja. Ukoliko još ostvare početni poslovni uspeh zbog sticaja okolnosti, nedostatak samokritike može ozbiljno ugroziti budućnost firme.

Problem koji se često zanemaruje a nije ni naivan ni redak, povezan je sa porodičnim tenzijama. Svaki preduzetnik je opsednut svojim preduzećem, naročito na početku i zato nema dovoljno vremena za porodični život. To neretko izaziva porodične nesuglasice koje se neminovno odražavaju i na posao, pa zato mnogi preduzetnici pokušavaju da uključe i porodicu u firmu. Ovakvo rešenje, međutim, nije obavezno dobro, jer ako članovi porodice nisu zainteresovani za taj posao ili nisu dorasli onome što se od njih očekuje – eto još većih teškoća i u kući i na poslu.

Skoro svi uspešni preduzetnici izjavljuju da im novac nije bio jedini cilj, već da ih pokreće potreba da stvore nešto vredno, što će ih nadživeti. Istraživanja potvrđuju ovakve tvrdnje. Ako preduzetnik nema ni želje ni entuzijazma da svojim poslom doprinese nečemu novom i boljem, odnosno ako ni sam ne veruje u to što radi već ga motiviše jedino zarada – onda će se san o bogatstvu najverovatnije raspršiti zajedno sa tek pokrenutim poslom.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: mohamed_hassan, Pixabay

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
Biznis & FinansijeVesti

Najveće privredno društvo je najveći gubitaš u Srbiji

by bifadmin

Najprofitabilnije privredno društvo u 2021. godini je SERBIA ZIJIN MINING D.O.O. BOR sa neto dobitkom od 34.356 miliona dinara, koji je gotovo 13 puta veći od prošlogodišnjeg.

Visoka profitabilnost generisana je obavljanjem primarne delatnosti obzirom da je društvo tokom 2021. godine započelo proizvodnju i prodaju koncentrata bakra (nakon delatnosti ispitivanja terena), što mu je omogućilo da realizuje poslovne prihode u višestruko većem iznosu (37 puta), koji su dostigli 55.067 miliona dinara (na 17. mestu), kao i da ostvari znatno veći poslovni dobitak, u visini od 39.784 miliona dinara.

Finansijski prihodi iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim licima, koji su prethodne godine bili glavni činilac pozitivnog neto rezultata beleže pad od 92,0%, dok su rashodi po osnovu dugoročnih kredita od matičnog pravnog lica gotovo osam puta povećani, te je u delu finansiranja iskazalo gubitak (4.581 milion dinara).

Društvo je poslovalo sa dvostruko uvećanom poslovnom imovinom u odnosu na prethodnu godinu, u vrednosti od 73.403 miliona dinara i zauzima 20. mesto (budući da je u drugoj polovini 2021. godine stavilo u upotrebu sve završene objekte i opremu radi vršenja delatnosti eksploatacije mineralnih resursa i proizvodnje, kao i da su povećana potraživanja od matičnog, zavisnih i ostalih povezanih lica u inostranstvu za rudni materijal), pri čemu je raspolagalo sa kapitalom od 30.659 miliona dinara, dok ukupan gubitak kumuliran iz prethodnih godina iznosi 11.284 miliona dinara. Uspešno poslovanje je pratio rast broja zaposlenih (sa 185 na 442 radnika).

Drugoplasirano društvo prema neto dobitku

MК GROUP DOO BEOGRAD je sa neto dobitkom u iznosu od 26.160 miliona dinara, koji je gotovo 10 puta uvećan na godišnjem nivou zauzeo drugo mesto (22. mesto u 2020. godini). S obzirom na to da je društvo registrovano za obavljanje delatnosti holding kompanija, odnosno da pretežno upravlja zavisnim pravnim licima (36) rast neto dobitka je posledica intenzivnijih finansijskih i ostalih aktivnosti iz kojih je, usled značajnih prihoda od dividendi po osnovu udela u povezanim licima odnosno dobitaka od prodaje udela u matičnim i zavisnim pravnim licima, iskazalo visok pozitivan rezultat (14.426 miliona dinara odnosno 14.724 miliona dinara), dok u delu poslovnih aktivnosti beleži gubitak (644 miliona dinara). Iako su poslovna imovina i kapital smanjeni (12,7% odnosno 25,2%), oni imaju veliku vrednost od 38.443 miliona dinara odnosno 14.680 miliona dinara, te je ono među sto društava sa najvećim finansijskim kapacitetima. MК GROUP DOO BEOGRAD je zapošljavao 61 radnika, što je za devet manje nego prethodne godine.

Visoko profitabilna privredna društva – među prvih pet prema profitabilnosti i poslovnim prihodima, uz značajne finansijske kapacitete

SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR je napredovao na listi najprofitabilnijih društava za jednu poziciju i zauzeo treće mesto, sa realizovanim neto dobitkom u iznosu od 23.774 miliona dinara, 2,8 puta većim na godišnjem nivou. Povećana rudarska proizvodnja, uz rast cena bakra i plemenitih metala na svetskom tržištu uticali su na intenzivan rast poslovnih prihoda (71,9%), koji su realizovani u visini od 121.442 miliona dinara, te je četvrti na toj listi. Istovremeno poslovni rashodi beleže sporiji rast (41,3%), pa je poslovni dobitak porastao preko 3,5 puta i dostigao 36.441 milion dinara, što je i opredelilo visoku profitabilnost društva. Vrednost poslovne imovine i kapitala je znatno uvećana (54,8% odnosno 38,0%) i iznosi 202.939 miliona dinara (osmo mesto) odnosno 83.440 miliona dinara (10. mesto), dok je kumuliran gubitak smanjen za 10,6%, na iznos od 4.043 miliona dinara. Broj zaposlenih je povećan za 252 radnika, tako da je tokom 2021. godine bilo angažovano 5.724 zaposlenih.

Povećanje tražnje za čelikom tokom 2021. godine, uz istovremeni rast cena ovog proizvoda, uticali su da društvo HBIS GROUP SERBIA IRON & STEEL D.O.O. BEOGRAD poveća obim proizvodnje i više nego duplira poslovne prihode, ostvarivši ih u visini od 130.582 miliona dinara (treće mesto) i da od petoplasiranog gubitaša prethodne godine pređe u sferu profitabilnog poslovanja sa neto dobitkom od 23.737 miliona dinara (četvrto mesto). Istovremeno, značajno je uvećalo poslovnu imovinu i kapital (55,7% odnosno 351,4%), koji su iskazani u vrednosti od 81.541 milion dinara i 33.177 miliona dinara (17. i 22. mesto). Pri tome, kumuliran gubitak je ostao na prošlogodišnjem nivou i iznosi 28.210 miliona dinara (16. mesto). Iako je zapošljavao 220 radnika manje nego prethodne godine, i dalje se ističe prema velikom broju zaposlenih ‒ 4.858 radnika.

NIS A.D. NOVI SAD je, usled oporavka cena nafte na svetskim berzama i ponovnog oživljavanja privrede, realizovao poslovne prihode veće za 67,0% nego prethodne godine, u visini od 281.048 miliona dinara (drugo mesto), što je uslovilo povratak te naftne kompanije na listu najprofitabilnijih društava u 2021. godini i to na peto mesto, sa neto dobitkom od 23.132 miliona dinara. Pored toga, nalazi se na trećem mestu prema vrednosti poslovne imovine od 419.340 miliona dinara i na četvrtom mestu prema iznosu kapitala od 272.248 miliona dinara, pri čemu je zapošljavao značajan broj radnika ‒ njih 5.108 (5.035 u 2020. godini).

Uspešna privredna društva – među vodećim prema poslovnim prihodima, uz visok neto dobitak i velike finansijske kapacitete

DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD je peti prema poslovnim prihodima od 118.913 miliona dinara, koji su porasli za 6,7% u odnosu na prethodnu godinu. Iako po osnovu poslovnih aktivnosti beleži blagi rast dobitka (6.828 miliona dinara), to povećanje je kompenzovano gubitkom u finansijskoj sferi poslovanja (208 miliona dinara), te je ovaj maloprodajni lanac ostvario neto dobitak za 24,4% manji od prošlogodišnjeg, u iznosu od 2.973 miliona dinara i zauzeo 31. mesto. Poslovna imovina i kapital su uvećani (15,6% i 1,1%) i prema vrednosti tih kapaciteta (83.479 miliona dinara i 42.756 miliona dinara) je na 16. mestu. Istovremeno zauzima četvrto mesto prema broju zaposlenih od 11.637, što je za 1.252 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu.

Među privrednim društvima sa najvećim poslovnim prihodima je i JP SRBIJAGAS NOVI SAD, koji je sa 116.175 miliona dinara prihoda, pritom za trećinu većim u odnosu na prethodnu godinu, na šestom mestu. Budući da poslovni rashodi, usled uvoza dodatne količine gasa po višestruko većim nabavnim cenama, beleže intenzivniji rast (42,6%), dobitak iz poslovnih aktivnosti je smanjen (44,1%) na 5.322 miliona dinara. Međutim, usled nižeg gubitka iz ostalih aktivnosti gotovo za dve trećine (2.859 miliona dinara), neto dobitak tog javnog preduzeća je na godišnjem nivou povećan za 26,2% i iznosi 3.773 miliona dinara (23. mesto). JP SRBIJAGAS NOVI SAD je visoko pozicioniran prema vrednosti poslovne imovine i kapitala (sedmo i osmo mesto), koji su iskazani u visini od 278.802 miliona dinara odnosno 124.349 miliona dinara, a zapošljavao je 941 radnika (934 u 2020. godini).

Najveće privredno društvo i najveći gubitaš

Najveće privredno društvo u Republici Srbiji je JP EPS BEOGRAD, koji je vodeći prema poslovnim prihodima, raspolagao je najvrednijim finansijskim kapacitetima, ali je prvi i prema iznosu neto gubitka, kao i ukupnog gubitka. U 2021. godini ostvario je poslovne prihode od 319.681 milion dinara, koji su veći za 12,6% u poređenju sa prethodnom godinom i čine 2,2% prihoda cele privrede. Istovremeno, usled poremećaja na svetskom tržištu energenata, kao i u proizvodnji električne energije u četvrtom kvartalu, poslovni rashodi su rasli znatno brže (26,5%), što je uticalo da, posle dobitka prethodne godine, iskaže poslovni gubitak od 10.953 miliona dinara. Pored toga, beleži gubitak i u podbilansu finansiranja od 1.672 miliona dinara (prethodne godine dobitak) i u delu ostalih aktivnosti od 2.639 miliona dinara.

Кao rezultat navedenih kretanja, za razliku od prethodne godine kada je bio najprofitabilniji, JP EPS BEOGRAD je iskazao najveći neto gubitak, u visini od 14.949 miliona dinara, koji učestvuje sa 5,4% u ukupnom neto gubitku privrede. To se uz ustupanje Republici Srbiji učešća u kapitalu ODS EPS DISTRIBUCIJA DOO BEOGRAD, shodno Zaključku Vlade RS, odrazilo i na značajno uvećanje ukupnog gubitka (17,1%), te on iznosi 225.652 miliona dinara i predstavlja 6,1% gubitka privrede.

Poslovna imovina ovog velikog energetskog sistema u vrednosti od 962.088 miliona dinara i kapital od 600.981 milion dinara, čine 5,0% odnosno 6,8% tih kapaciteta na nivou privrede. JP EPS BEOGRAD je zapošljavao 1,9% svih zaposlenih u privredi, odnosno 23.507 radnika, što je 971 radnik manje nego prethodne godine.

Javna preduzeća na listama STO NAJ… privrednih društava

Na listama STO NAJ… privrednih društava u 2021. godini nalazi se 19 javnih preduzeća, koja su zapošljavala 65.621 radnika. Pozitivno je poslovalo 12 preduzeća, od kojih su njih četiri među sto najprofitabilnijih privrednih društava, a sa neto gubitkom je poslovalo sedam javnih preduzeća, pri čemu ih je pet na listi najvećih gubitaša. Od sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima šest je javnih preduzeća, a među onima sa najvrednijom poslovnom imovinom i kapitalom je njih 14. Istovremeno, osam javnih preduzeća je prisutno na listi društava prema ukupnom gubitku.

Najveći neto dobitak, uz već pomenuti JP SRBIJAGAS (23. mesto), realizovali su JP POŠTA SRBIJE BEOGRAD, JКP BEOGRADSКE ELEКTRANE BEOGRAD i JP PEU RESAVICA (28, 35. i 37. mesto redom).

Neto gubitak u najvećem iznosu, pored prvoplasiranog JP EPS BEOGRAD, beleže JP PUTEVI SRBIJE BEOGRAD (peto mesto), kao i JКP GSP BEOGRAD, EPS-JP TE КOSOVO SA PO OBILIĆ, JP ELEКTROКOSMET PRIŠTINA (20, 23. i 56. mesto redom).

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

„Da li će energetska preduzeća da zapale šibicu u budžetu“

by bifadmin

Elektroprivreda Srbije (EPS) je od prošle jeseni napravila gubitke od milijardu evra, uglavnom za uvoz skupe struje, a gubici ovog preduzeća će nastaviti da se gomilaju i ove i naredne zime, ocenjeno je danas na forumu u Beogradu „Da li će energetska preduzeća da zapale šibicu u budžetu“.

Kako je istaknuto na skupu, koji je organizovala Biznis info grupa, niko ne zna kakva će biti energetska situacija tokom zime, ona zavisi i od međunarodnih okolnosti, jer je Srbija integrisana u strujni sistem Evrope, koji je u velikim problemima.

Većina domaćih toplana, od njih 66, predala je zahtev za povećanje cene grejanja od dva do 36%, a neće se libiti da se za pokrivanje gubitaka obrate i svojim osnivačima, odnosno opštinama i gradovima.

EPS više nije rizik za javne finansije, već da je postao trošak

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov oceno je da EPS više nije rizik za javne finansije, već da je postao trošak, a da je država za energetska preduzeća i poskupljenje gasa, od prošle jeseni platila dve milijarde evra.

– Rashod ćemo pokriti zaduživanjem, ta sredstva koja dajemo njima nećemo moći da dajemo na, na primer, unapređenje obrazovanja koje je u Srbiji jako loše, nećemo moći da dajemo ni na druge vitalne funkcije – rekao je on.

Govoreći o novom rebalansu budžeta, on je ukazao na njegovu nedovoljnu tranasparentnost.

– Već par godina imamo nedovoljno transparentan budžet, mi smo videli te 1,2 milijarde budžetskih pozajmica, pa smo inderektno zaključili da se radi o energetskim preduzećima, ali to ne piše eksplicitno u budžetu. Jako je važno i problematično to što ne piše kom energetskom preduzeću i za koje svrhe (se izdvaja novac) – rekao je Altiparmakov.

On je dodao da su EPS i Srbijagas u dosta različitoj poziciji i da su različiti uzroci njihovih problema.

– Problemi Srbijagasa su posledica međunarodnih kretanja cena gasa, pa je on kao preprodavac osuđen na gubitke, jer je politička odluka da se subvencioniše cena gasa. Sa druge strane, kada se radi o EPS-u, tu se govori o jako lošem poslovanju, zbog kog je Fiskalni savet često u svojim analizama upozoravao da je EPS veliki potencijalni problem i za budžet i za srpsku ekonomiju – kazao je Altiparmakov.

Gubitak od milijardu evra

Naveo je da je EPS, od kada se desila havarija prošle jeseni, napravio gubitke od milijardu evra, uglavnom za uvoz skupe struje, on će nastaviti da pravi gubitke i ove zime i naredne godine, jer neće moći dobro da se saniraju problemi koji su se akumulirali godinama.

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestovič je rekao da je u vreme neverovatnih promena i neizvesnog okruženja, Srbija imala havariju u EPS-u, te je situacija bila „dramatična i jako skupa“.

– Serija problema se desila u najgorem trenutku, kada je došlo do naglog skoka roba i usluga i lomova na energetskom tržištu. Nafta je skočila pet-šest puta u 12 meseci, gas je poskupeo 36 puta, kada se pogleda vršna cena tokom (prestanka rada) Severnog toka- rekao je on.

Predložio je da se utvrdi odgovornost za havariju koja se desila u EPS-u, jer Srbija ne sme da dođe ponovo u istu situaciju.

– Koridor 10 je koštao nešto više od milijardu evra, troškovi za EPS su potrošili ceo jedan novi auto put – kazao je on i poručio da EPS mora operativno da se stavi na zdrave noge, moraju da se obnove kapaciteti, a država i EPS moraju da budu transparentniji, da građani znaju kako posluje to javno preduzeće.

Najveći problem je po njegoviom rečima što se veliki sistemi održavaju u v.d. stanju.

– Ne možete sisteme koji imaju hiljade zaposlenih, milijardu evra prometa, da držite na nekom privremenom menadžmentu koji nema sva ovlašćenja, ni sve nadležnosti, i ne može da razmišlja stateški – rekao je Šestović.

Srbiji preti rizik „stotinu posekotina na lokalu“

Konsultant na razvoju projekata obnovljivih izvora energije (OIE) i projekata u zaštiti životne sredine Slobodan Perović ocenio je da Srbiji preti rizik „stotinu posekotina na lokalu“.

– U ovom trenutku je jasan i nedvosmislen stav toplana da razliku između naplate i onoga što prihoduju od naplate snosi osnivač, odnosno lokalne samopurave. Oni će se bez pardona obratiti lokalnim samoupravama, mene to brine, ta kriza koja moze da se prelije na gradove i opštine- rekao je Perović.

U Srbiji od 60 toplana njih 36 koristi gas, 27 radi na mazut, 13 na ugalj, a devet na biomasu.

-Dosta njih ima mogućnost konverzije, odnosno dvojnog korišćenja energenata, ali 16 sistema radi samo na gas i nema alternativu. Neke od toplana znaju da će procenat naplate pasti kada se povećaju cene, oni mogu samo osnivaču da se obrate – rekao je Perović.

Govoreći o obnovljivim izvorima energije, Perović je ukazao na talas kompanija koje sada ulažu u solarne panele, kako bi povećale procenat energetske nezavisnosti i sprečile da ih udar cena izbaci iz neke vrste finansijske stabilnosti.

On je naveo i da uredbe koje regulišu naknadu za pristup distributivnom sistemu, nisu bile do kraja dorečene i da je neophodno rešiti te stvari, kao štu su mrežarine i pitanje PDV-a.

Perović je rekao da Srbija ima kampanju za uštedu energije i da je resorna ministarka kazala da smo kroz nju uštedeli 50 miliona evra. Međutim, kako je rekao, gradovi su trošili više struje dok nije bilo grejanja.

Izvor; Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Žene vlasnice samo 25% preduzeća u Srbiji

by bifadmin

Na konferenciji „Snažne. Hrabre. Važne.”, Lidl Srbija zvanično je predstavio učesnice istoimenog projekta koji za cilj ima podršku žena preduzetnica, čiji će se proizvodi u nedelji od 6. oktobra naći na policama Lidla.

Tom prilikom, na konferenciji su prikazani rezultati istraživanja koje je pokazalo nepovoljan položaj žena preduzetnica u Srbiji, a panelisti su se složili da žene imaju veliki potencijal za doprinos društvu, te da im je potrebna obuhvatna podrška.

Istraživanje kompanije Lidl Srbija i Fondacije Ana i Vlade Divac, ukazuje na to da je u Srbiji i dalje mali broj žena u preduzetništvu – samo 33% preduzetnica su žene, a 25% preduzeća u Srbiji je u vlasništvu žena.

Svesna činjenice da je preduzetnicima znatno teže da sebi prokrče put do potrošača, kompanija Lidl Srbija je u martu ove godine organizovala konkurs „Snažne. Hrabre. Važne.“, u nameri da podrži i osnaži razvoj ženskog preduzetništva u Srbiji i omogući plasman proizvoda ovih uspešnih žena u svojoj mreži prodavnica. Od više desetina prijavljenih preduzetnica, kompanija Lidl Srbija odabrala je njih 26.

„Ponosna sam na to što smo uspešno sproveli projekat i što ćemo ponuditi proizvode iz segmenta hrane, dodataka prehrani ili kozmetike, iz domaće proizvodnje, na čijem čelu su žene. Naše preduzetnice imaju proizvode izuzetnog kvaliteta, a od trenutka prijave pa do sada prešli smo dug put kako bi se proizvodi našli u Lidlovoj ponudi – kao rezultat imamo preko 30 proizvoda“, rekla je ispred kompanije Lidl Srbija Milica Stevanović, CSR u sektoru Nabavka.

Istraživanje Fondacije Divac pokazalo je da su faktori koji utiču na mali broj preduzetnica u našoj zemlji različiti i odnose se na to da one teže pristupaju kreditima, izvorima finansiranja, manje su umrežene, prisutna je rodna segregacija u obrazovanju, teže usklađuju rad, privatni i porodični život i često nailaze na prepreke zbog predrasuda i stereotipa o ženama u biznisu. Dodatno, one koje se i odluče za put preduzetnice najčešće osnivaju mikro i mala preduzeća – čak 99% njih.

„Moramo svi zajedno da učinimo promene, da omogućimo povoljniji ambijent za razvoj malih preduzeća, izjednačimo prava preduzetnica sa pravima zaposlenih žena, omogućimo efikasnu razmenu informacija u ovoj temi, organizujemo transparentne konkurse podrške radu preduzetnica i drugo“, izjavila je Marija Jovanović ispred fondacije Ana i Vlade Divac.
Kompanija Lidl Srbija svakoj odabranoj preduzetnici u projektu „Snažne. Hrabre. Važne“ uručila specijalno priznanje za zalaganje.

„Velika je stvar ući u veliki trgovinski lanac – postanete vidljivi, imate plasman proizvoda, osetite tržište, a posebno, znanje koje se dobije kroz proces pripreme je neprocenljiva škola. Saradnici iz Lidla su bili veoma predusretljivi, ljubazni, pravovremeni u povratnim informacijama i stekla sam iskustvo koje mi je trebalo. Sigurno bih se opet prijavila“, izjavila je Jelena Todorović, vlasnica „CosmoSkin“ DOO i učesnica projekta „Snažne. Hrabre. Važne.“.

U sklopu globalne inicijative za poboljšanje položaja žena na radnom mestu, kompanija Lidl Srbija potpisala je i „Principe Ujedinjenih Nacija za osnaživanje žena“, čime se javno obavezala na poštovanje i promovisanje principa jednakosti unutar kompanije, kao i tamo gde njeno poslovanje može da ima uticaj.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Poreska uprava objavila spisak najvećih dužnika

by bifadmin

Poreska uprava objavila je spisak najvećih dužnika među aktivnim privrednim društvima, na čijem čelu su šabačka Magma prom i beogradska Mera invest za koje navodi da su na kraju jula bili dužni 1,13 odnosno 1,08 milijardi dinara.

Na ovom spisku je ukupno 311 aktivnih subjekata čija su dugovanja na dan 31. jul ove godine pojedinačno bila veća od 20 miliona dinara.

U vrhu liste su Termol Leštane sa dugom od 865 miliona dinara i Prodexim sa Novog Beograda sa dugom od 851 milion dinara.

Kao bitnu napomenu Poreska uprava navela je postupke prinudne naplate.

Spisak najvećih dužnika – pravnih lica u stečaju predvode Beobanka AD sa dugom od 34,17 milijardi dinara, a u vrhu su Astra banka – 21,20 milijardi dinara duga, te Beogradska banka sa 18,40 milijardi.

Na ovom spisku je ukupno 560 pravnih lica u stečaju sa dugom većim od 20 miliona dinara.
Poreska je objavila i spisak dužnika, pravnih lica sa oduzetim PIB – om, na čijem je vrhu novosadski Impuls Petrol sa 5,45 milijardi dinara.

U vrhu su i novosadski Požarevac-promet sa 1,55 milijardi, i Redwood iz Niške Banje sa 912 miliona dinara duga.

Na ovom spisku je ukupno 351 pravno lice sa oduzetim PIB-om čiji su dugovi veći od 20 miliona dinara.

Kod dužnika preduzetnika je na spisku 3.354 subjekta koji su dužni po preko pet miliona dinara.

Niška radnja za klanje Biftek dužna je 400 miliona dinara, a u vrhu su i obrenovačka PR Agencija Maxicode sa dugom od 207 miliona, a sledi subotička SZR Edex sa 193 miliona dinara duga.

Izvor: Tanjug

Foto; Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najveći izvoznici su velika preduzeća iz sektora prerađivačke industrije

by bifadmin

Najveći deo izvoza iz Srbije postižu velika preduzeća i to ona iz sektora prerađivačke industrije. Pre dve godine, iz Srbije je ukupno izvezena oko 2.000 milijardi dinara vredna roba. Velike firme su plasirale proizvode vredne više od 1.200 milijardi dinara, dok su ostatak prodala mikro, mala i srednja preduzeća.

Publikacija Republičkog zavoda za statistiku „Preduzeća po veličini“ pokazuje da je u 2018. godini izvoz mikro, malih i srdenjih preduzeća iznosio 730,6 milijardi dinara, dok je dve godine kasnije dostigao 784,4 milijarde dinara. I ovde prerađivačka industrija ima najviše kupaca u inostranstvu.

– Izvoz preduzetnika u 2018. godini iznosio je 18,8 milijardi dinara, a u 2020. 19,7 milijardi dinara – pokazuje statistika. – Mikro preduzeća su u 2018. godinio stvarila izvoz u vrednosti od 143 milijarde dinara, dok je njihov izvoz u 2020. godini iznosio 140,4 milijarde dinara. Mala preduzeća su realizovala izvoz u vrednosti od 194,2 milijarde dinara, a u 2020. godini 214 milijardi dinara. Srednja preduzeća su u 2020. godini imala 410,3 milijarde dinara izvoza. Najznačajnije učešće u ostvarenoj vrednosti izvoza MSPP sektora imale su prerađivačka industrija, trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila, ali i poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama.

Kada je reč o mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicma, mnogo veći izvoz ostvaruju oni koji posluju na severu zemlje – oko 540 milijardi dinara. NJihove kolege na jugu zemlje, ostvarile su izvoz vredan – 244 milijarde dinara. Geografski položaj pravi manju razliku kod velikih kompanija. One na severu beleže izvoz od 658 milijardi dinara, a na jugu – 542 milijarde dinara.

Uvoz još veći

U uvozu robe učestvovovalo je 23.843 preduzeća. Preduzetnika je 4.073. Uvoz robe sektora MSPP u 2020. godini je bio vredan 1.433 milijarde dinara. Uvoz preduzetnika je iznosio 23,7 milijardi dinara, a uvoz velikih preduzeća iznosio je 1.186,2 milijarde dinara.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci