Globalne kompanije izdaju rekordne iznose obveznica denominovanih u juanima i naveliko se zadužuju kod kineskih banaka zbog niskih kamatnih stopa.
Tako je kineski juan pretekao evro u finansiranju svetske trgovine.
Strane kompanije i banke prikupljaju u kontinentalnoj Kini i Hongkongu rekordne iznose novca izdavanjem „panda“ i „dim sum“ obveznica u juanima, primećuje Rojters.
Panda obveznice kontinuirano podstiču korišćenje „renminbija“ (juana) kao valute za finansijske transakcije, objavila je u oktobru kineska centralna banka. To je motivisalo banke da pozajmljuju stranim kompanijama i omogućilo širu upotrebu juana izvan Kine.
U prvih 10 ovogodišnjih meseci kompanije poput nemačkog proizvođača automobila BMW-a i francuske banke Kredi agrikol (Crédit Agricole), kao i inostraniogranci kineskih firmi prikupili su rekordnih 125,5 milijardi juana (17,33 milijarde dolara) izdavanjem „panda“ obveznica, za 61 posto više nego lane.
Kanadska centralna banka pribavila je krajem oktobra milijardu juana izdavanjem trogodišnje „panda“ obveznice, uz kupon od 3,2 posto. Na domaćem tržištu morala bi platiti kamatu od 4,5 posto.
U Hongkongu je vrednost izdatih „dim sum“ obveznica takođe dostigla rekord od 343 milijarde juana, skočivši za 62 posto u prvih osam meseci uodnosu na isti period lane. I banke su pojačano izdavale zajmove u kineskoj valuti.
Povećanje udela juana u globalnom finansiranju spada među glavne prioritete Kine u internacionalizaciji domaće valute, iako se čini da je nedavni uzlet uglavnom bio usmeren u poslove u azijskom divu.
Nemački proizvođač automobila Folksvagen (Volkswagen Group) rekao je Rojtersu da će početnih 1,5 milijardi juana pribavljenih izdanjem „panda“ obveznica koristiti samo za poslovanje u kontinentalnoj Kini, prenosi Hrportfolio.
Grupacija Mercedes-Benc (Mercedes-Benz) takođe planira da iskoristi novac za podršku poslovanju lizinga automobila u Kini.
Saradnja na „Pojasu i putu“
Talas zaduživanja globalnih kompanija kod kineskih banaka katapultirao je juan na drugo mesto u finansiranju globalne trgovine, ispred evra.
Udeo juana u finansiranju svetske trgovine skočio je s 3,91 posto na početku godine na 5,8 posto u septembru, prema međunarodnom sistemu za elektronsko sprovođenje finansijskih transakcija (SWIFT).
Dolar i dalje zauzima uverljivo prvo mesto s udelom od čak 84,2 posto, primećuje Rojters.
Međunarodnim platnim prometom dominiraju akreditivi, oblik kratkoročnog finansiranja koji olakšava trgovinu.
U okviru finansiranja trgovine i plaćanja, upotreba juana uglavnom je graničena na zemlje u razvoju u prijateljskim odnosima s Kinom, poput onih uključenih u njenu inicijativu „Pojas i put“.
Zabeleženo je povećano korišćenje juana u trgovinskim transakcijama, ali samo u određenim bilateralnim kanalima, sa zemljama poput Rusije, Argentine, Pakistana i Nigerije, rekao je Mark Vilijams, glavni ekonomista za Aziju pri Kapital ekonomiksu (Capital Economics).
Zemlje koje su u geopolitičkoj vezi sa SAD ne pokazuju interesovanje za prelazak na juan,što implicira da će globalna upotreba juana u trgovini biti ograničena, procenjuje Vilijams.
Izvor: hrportfolio/Blic.rs
Foto: Pixabay