privrede Архиве - Biznis i Finansije

Pojačani rizici na globalnom tržištu uslovljeni geopolitičkim tenzijama, te intenziviranjem energetske krize i snažnim inflatornim pritiscima, u velikoj meri su opredelili domaća privredna kretanja.

Ukupna ekonomska aktivnost u Republici Srbiji tokom 2022. godine beleži usporen rast u odnosu na prethodnu godinu ‒ bruto domaći proizvod je povećan za 2,3%, a industrijska proizvodnja je rasla po stopi od 1,7%. Uprkos nepovoljnim kretanjima iz okruženja nastavljen je rast investicione i kreditne aktivnosti, kao i spoljno-trgovinske razmene. Devizni kurs je ostao relativno stabilan, a inflacija je porasla (15,1%).

Poslovanje društava

U Republici Srbiji je na kraju 2022. godine poslovalo ukupno 135.490 privrednih društava, od čega je njih 112.070 dostavilo redovan godišnji finansijski izveštaj. Preliminarnom zbirnom obradom podataka iz tih izveštaja, koji su uneti u bazu za statističke potrebe u skladu s propisima, obuhvaćeno je 108.856 društava i na osnovu njih su dati osnovni nalazi o uspešnosti poslovanja privrede. Trendovi su sagledani u odnosu na podatke za 109.630 društava, čiji su redovni godišnji finansijski izveštaji javno objavljeni na internet stranici Agencije kao potpuni i računski tačni, a koji su obuhvaćeni konačnom zbirnom obradom.

Tendencija povećanja zaposlenosti, koja je bila prisutna prethodnih godina, je nastavljena i pored pojačane nestabilnosti u poslovnom ambijentu. Privredna društva su povećala broj zaposlenih za 5.375 u odnosu na 2021. godinu i zapošljavala su ukupno 1.281.412 radnika.

Tokom 2022. godine ukupan obim poslovne aktivnosti na nivou privrede je porastao. Ukupni prihodi privrednih društava su realizovani u visini od 17.772.856 miliona dinara i veći su za 19,2% od prošlogodišnjih, dok su ukupni rashodi iskazani u iznosu od 16.721.985 miliona dinara, uvećani za 18,8%.

Profitabilnost

Privreda je osmu godinu za redom poslovala profitabilno, ostvarivši pozitivan neto rezultat od 864.190 miliona dinara, koji je za 26,3% veći nego prethodne godine. Preko tri petine privrednih društava (67.039) je poslovalo pozitivno, a ona beleže neto dobitak od 1.239.001 milion dinara, što je za 28,3% više na godišnjem nivou. S druge strane, 27.868 društava je iskazalo neto gubitak od 374.812 miliona dinara, čiji je rast 33,2%. Neto rezultat nije iskazalo 13.949 privrednih društava.

Pozitivan rezultat privrede je u potpunosti ostvaren obavljanjem primarne delatnosti, pri čemu ukupan poslovni dobitak iznosi 1.141.671 milion dinara i za 25,8% je povećan u poređenju sa 2021. godinom. Taj dobitak privredna društva su realizovala uz poslovne prihode od 17.285.581 milion dinara i poslovne rashode od 16.143.910 miliona dinara, koji su uvećani za 19,3% odnosno 18,9%. Nasuprot tome, aktivnosti finansiranja ona su obavljala sa negativnim rezultatom od 46.661 milion dinara, manjim za 28,0%, dok su iz ostalih aktivnosti koje se odnose na usklađivanje vrednosti imovine i potraživanja, otpisanih potraživanja i ostalih aktivnosti iskazala skoro pet puta veći gubitak, u iznosu od 44.138 miliona dinara.

Sektor električne enegije poslovalao sa gubitkom

Profitabilno su poslovali svi sektori, osim sektora snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija. Sa najvećim pozitivnim neto rezultatom izdvaja se sektor trgovine na veliko i malo, koji beleži dobitak od 214.917 miliona dinara veći za 26,4% nego u prethodnoj godini. Visoku profitabilnost je ostvario uz pad broja zaposlenih za 3.161, te je ukupno zapošljavao 234.011 radnika. Značajan iznos pozitivnog neto rezultata realizovan je u sektoru prerađivačke industrije, u kome on iznosi 197.205 miliona dinara i smanjen je za 5,3%. U tom sektoru je najviše opao broj zaposlenih ‒ za 6.897, te je bio angažovan 401.791 radnik.

Skoro 2,5 puta veći dobitak je iskazan u sektoru rudarstva, i to u vrednosti od 196.775 miliona dinara, pri čemu je broj zaposlenih uvećan (za 745) na ukupno 27.274 radnika. Rast pozitivnog neto rezultata od 44,0% zabeležen je u sektoru građevinarstva, sa dobitkom od 80.765 miliona dinara, a istovremeno je evidentiran i porast broja zaposlenih (za 746), te je poslovao sa 85.789 radnika.

Visok dobitak, koji je tek blago povećan na godišnjem nivou, iskazao je sektor informisanja i komunikacija, u kome je realizovano 55.297 miliona dinara. Taj sektor beleži najveći rast broja zaposlenih ‒ za 10.401 i ukupno je zapošljavao 81.800 radnika. Кao i prethodne godine, negativno je poslovao sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, čiji gubitak je uvećan 6,7 puta i iznosi 42.645 miliona dinara. Uz to, broj zaposlenih je smanjen za 2.631, na 39.185 radnika.

Veličina preduzeća

Profitabilno poslovanje beleže svi segmenti privrede posmatrano prema veličini privrednih društava. Preko polovine pozitivnog neto rezultata ostvarila su velika privredna društva (528), kod kojih ukupan dobitak iznosi 455.791 milion dinara i povećan je za 66,1% u odnosu na prethodnu godinu. Rast profitabilnosti kod ovih društava je praćen povećanjem broja zaposlenih za 27.770 radnika, te su zapošljavala ukupno njih 450.049.

Najintenzivniji porast pozitivnog neto rezultata iskazala su mikro privredna društva (93.064), sa 2,8 puta većim dobitkom od prošlogodišnjeg, u iznosu od 42.843 miliona dinara. Pri tome, ona su najviše smanjila broj zaposlenih ‒ za 11.769 i angažovala su ukupno 227.237 radnika. Mala društva (13.172) su realizovala dobitak od 168.824 miliona dinara, koji je rastao po stopi od 5,1%, dok su srednja društva (2.092) zabeležila za 15,9% manji pozitivan neto rezultat, u visini od 196.731 milion dinara. I kod malih i srednjih društava je evidentiran pad zaposlenosti (za 1.118 odnosno 9.508 radnika), te su delatnost obavljala sa 333.356 odnosno 270.770 radnika.

Regioni u Srbiji

Prema teritorijalnom aspektu, dve trećine pozitivnog neto rezultata generisala su privredna društva iz Regiona Vojvodine i Beogradskog regiona. U Regionu Vojvodine je ostvaren najdinamičniji rast profitabilnosti, uz dobitak od 289.274 miliona dinara koji je povećan za 56,6% u odnosu na prethodnu godinu. U tom regionu je poslovala skoro četvrtina privrednih društava i bilo je zaposleno nešto manje od četvrtine radnika odnosno njih 306.472, pri čemu je broj zaposlenih smanjen za 1.978 radnika. Beogradski region, u kome je skoncentrisano 46,4% privrednih društava, beleži gotovo ujednačen pozitivan neto rezultat od 289.231 milion dinara, s tim da je on umanjen za 3,1%.

Ujedno, to je jedini region u kome je broj zaposlenih povećan, i to za 12.018, te ih je ukupno bilo 581.604. U Regionu Južne i Istočne Srbije dobitak je povećan za 45,7% i iznosi 176.541 milion dinara, dok je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije uvećan za 35,5%, na iznos od 111.272 miliona dinara. Istovremeno, broj zaposlenih u tim regionima je opao ‒ za 3.077 odnosno 1.386 radnika, te su zapošljavali ukupno 156.587 odnosno 230.290 radnika. U Regionu Кosovo i Metohija u posmatranom periodu iskazan je za 14,0% manji gubitak, u iznosu od 2.129 miliona dinara.

Javna preduzća uvećala gubitak

Javna preduzeća (527) čine segment privrede koji je poslovao negativno, pri čemu su na godišnjem nivou višestruko uvećala gubitak iskazavši 74.773 miliona dinara. Takvom rezultatu najviše je doprineo negativan poslovni rezultat u visini od 55.969 miliona dinara (prethodne godine dobitak 3.428 miliona dinara), kao i 3,3 puta veći gubitak iz ostalih aktivnosti koji iznosi 17.736 miliona dinara, dok je gubitak iz finansiranja smanjen za 59,9%, na iznos od 1.520 miliona dinara. U javnim preduzećima je bilo zaposleno 109.923 radnika, što je 3.903 radnika manje u poređenju sa prethodnom godinom.

Trend profitabilnog poslovanja u 2022. godini nastavili su preduzetnici, koji beleže pozitivan neto rezultat od 53.788 miliona dinara, veći za 17,0% u odnosu na prethodnu godinu. Pri tome, preliminarnom zbirnom obradom obuhvaćeni su podaci za 113.643 preduzetnika, koji su zapošljavali 225.302 radnika (u prethodnoj godini 115.241 preduzetnik sa 230.260 radnika). Pozitivno su poslovale i ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, čiji je pozitivan neto rezultat manji za 4,3% od prošlogodišnjeg i iznosi 12.084 miliona dinara. Taj rezultat beleži 1.508 ustanova u kojima je bilo zaposleno 41.177 radnika (u prethodnoj godini 1.542 ustanove sa 40.121 radnikom).

Finansijske institucije

Poslujući u kriznom periodu finansijske institucije su pokazale stabilnost i na nivou većine grupa aktivnih institucija zabeležen je pozitivan rezultat. Banke, kao glavni nosioci finansijskog sistema, su ostvarile pozitivan rezultat perioda u visini od 87.766 miliona dinara, koji je na godišnjem nivou porastao za 77,9%. Ukrupnjavanje bankarskog sektora je nastavljeno, tako da je poslovala 21 banka, što je dve banke manje nego u 2021. godini. Posledično, broj zaposlenih je opao za 192, na 21.517 radnika. U sektoru osiguranja je realizovan ukupan dobitak od 8.212 miliona dinara, koji je umanjen za 26,1%, pri čemu je 20 društava za osiguranje angažovalo 11.360 radnika (u prethodnoj godini 11.400 radnika).

Pad pozitivnog rezultata perioda beleži i tržište lizinga, na kome je 12 davalaca finansijskog lizinga generisalo dobitak od 1.044 miliona dinara, manji za 14,4%, dok je broj zaposlenih od 333 radnika tek neznatno smanjen. Poslujući na plitkom i još uvek malom tržištu kapitala brokersko-dilerska društva (15) su ostvarila pozitivan neto rezultat manji za 52,9% u odnosu na prethodnu godinu, u iznosu od 1.816 miliona dinara, s tim da su zapošljavala pet radnika više odnosno njih 173. Кod društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima (4) ukupan dobitak je umanjen za 12,3% i iznosi 203 miliona dinara, a broj zaposlenih (124) je gotovo zadržan na nivou iz prethodne godine. U sferu negativnog rezultata prešla su društva za upravljanje investicionim fondovima (7), čiji gubitak iznosi osam miliona dinara, pri čemu je poslovalo jedno društvo više nego u 2021. godini, a broj zaposlenih je povećan (sa 46 na 54). Dobrovoljni penzijski fondovi (7) i otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom (24) čijom imovinom su upravljala pomenuta društva, takođe, beleže negativne rezultate.

Pozitivno poslovale neprofitne institucije

U 2022. godini pozitivno su poslovale neprofitne institucije, s tim da one beleže ukupan neto višak prihoda nad rashodima od 1.425 miliona dinara, koji je za 56,8% manji nego prethodne godine. Od ukupno 60.126 neprofitnih institucija njih 50.464 je dostavilo redovan godišnji izveštaj, a preliminarnom zbirnom obradom obuhvaćeni su podaci za 49.387 institucija, koje su zapošljavale 17.638 radnika (u 2021. godini 49.844 institucija sa 17.625 radnika). Prema obliku organizovanja, pozitivan rezultat u najvećem iznosu beleže udruženja, koja su realizovala 2.174 miliona dinara, što je ta 6,5% više nego prethodne godine. Negativan rezultat su iskazala udruženja, društva i savezi u oblasti sporta kod kojih on iznosi 1.563 miliona dinara i veći je za 47,6%, kao i političke stranke koje su zabeležile 52 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada je njihov rezultat bio pozitivan. U okviru neprofitnih institucija najzastupljenija su udruženja (28.826 sa 7.693 radnika) i udruženja, društva i savezi u oblasti sporta (13.065 sa 4.396 radnika).

Najveća zarada na rudama i metalima

Najveću dobit u 2021. zabeležila je kompanija Srbija Ziđin majning iz Bora, koja je uvećala zaradu za čak 13 puta, na 34,4 milijarde dinara. Dobit je ostvarena pre svega zbog velikog rasta poslovnih prihoda od prodaje koncentrata bakra, većinom kroz izvoz. Druga je MK grupa sa neto dobitkom od 26,2 milijarde dinara, uveća- nim skoro deset puta u odnosu na godinu ranije, ali je dobit generisana mahom iz finansijskih transakcija sa povezanim licima i prodajom udela u matičnim i zavisnim pravnim licima.

Treće po ostvarenom dobitku od 23,8 milijardi dinara je preduzeće Ziđin kuper Srbija, koje je uvećalo dobit 2,8 puta, najviše zahvaljujući rastu poslovnih prihoda od izvoza. Zbog rasta tražnje za čelikom i skoka njegovih cena, HBIS Grupa Srbija je od petog po veličini gubitaša u 2020. godini, lane postala četvrta najprofitabilnija kompanija sa dobiti od 23,7 milijardi dinara. Na petoj poziciji je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je dobitak u visini od 23,1 milijarde dinara pretežno generisala iz povećanih aktivnosti u preradi i prometu nafte, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Pošle godine, od sto najuspešnijih kompanija više od dve trećine je uvećalo zaradu iz osnovne delatnosti. Najveći rast dobiti zabeležila su preduzeća HIP Petrohemija, valjaonica aluminijuma Impol Seval i proizvođač mineralnih đubriva Elixir Zorka, mahom zbog povećanja vrednosti izvoza. Profitabilnost je smanjilo 15 kom- panija, a najveći pad su imale korporacije Invej, Tetra Pak, RŽD internešenel, Deleze Srbija i Grundfos Srbija, ističu u mesečniku Biznis i finansije.

Vodećih pet prema poslovnim prihodima

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), prošle godine je uspelo da zadrži prvu poziciju prema ostva- renim prihodima, koji su uvećani za 12,6%, na 319,7 milijardi dinara. Istovremeno, najveći srpski proizvođač struje je imao gubitke iz poslovanja, finansiranja i ostalih aktivnosti, pa je za razliku od 2020. kada je bio naj- profitabilnija kompanija u Srbiji, u 2021. iskazao najveći neto gubitak u visini od 14,9 milijardi dinara. EPS je zabeležio i najveći ukupni gubitak od 225,7 milijardi dinara, koji je prošle godine uvećan za 17,1% i činio je 6,1% kumuliranog gubitka privrede, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Druga prema visini prihoda je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je uvećala poslovne prihode za 67%, na 281 milijardu dinara. Trećeplasirana je HBIS Grupa Srbija, sa više nego udvostručenim prihodima u iznosu od 130,6 milijardi dinara. Četvrtu poziciju takođe zauzima kompanija u kineskom vlasništvu, Ziđin kuper Srbija, koja je uvećala prihode za skoro 72%, na 121,4 milijardi dinara. Na petom mestu je Deleze Srbija sa prihodima od 118,9 milijardi dinara, uvećanim za 6,7% u poređenju sa 2020. godinom.

Prihode je uvećalo 95 kompanija, a po višestrukom rastu poslovnih prihoda izdvaja se kompanija Srbija Zi- đin majning. Značajan rast prihoda zabeležila je američka korporacija Behtel Enka, dok su ostala preduzeća sa najvećim rastom prihoda kineske kompanije: Jinšan konstrakšn, Čajna komunikejšn konstrakšn i Čajna rejlvej internešenel. Najveće smanjenje poslovnih prihoda, iskazale su korporacije IDC Beograd, Victoria logistic, Fijat Srbija, Štrabag i RŽD internešenel, pišu Biznis i finansije.

Ovogodišnja kretanja u najvažnijim privrednim sektorima

Podaci za ovu godinu koje su za Biznis i finansije dostavili RZS, PKS i APR, pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, ali se vrednost izvoza povećava zbog rasta cena na svetskom tržištu. To je naročito slučaj u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, no za razliku od ovih sektora gde se i dalje beleži suficit, zabrinjava rastući deficit i nekim drugim ključnim industrijama.

Deficit se sve više uvećava u metalskoj i elektro industriji, izuzev u proizvodnji osnovnih metala. Deficit ubr- zano raste i u sektoru energetike. Ove godine, uvoz energenata čini više od petine ukupnog uvoza, dok se istovremeno beleži odliv investicija. Sve negativniji spoljnotrgovinski saldo je karakterističan i za farmaceutski sektor, gde uvoz lekova znatno premašuje izvoz, uz zanemarljiv udeo stranih ulaganja u ukupnom prilivu stranih direktnih investicija.

Proizvodnja motornih vozila se izdvaja po suprotnim trendovima, budući da je ove godine izvoz gotovih vozila pao za trećinu, dok je izvoz delova za automobile porastao 77%. Među delatnostima koje imaju najveći godišnji pad je građevinarstvo, pre svega zbog smanjenja privatnih ulaganja, pa će znatno slabiji rezultati poljoprivrede i građevinarstva najviše uticati na usporavanje privrednog rasta u ovoj godini, prognozira se u ediciji BIZNIS TOP.

Tekuća kretanja upućuju da će IT sektor premašiti vrednost prošlogodišnjeg izvoza. Nasuprot tome, domaće IT tržište raste tri puta sporije, a ova industrija beleži daleko slabije rezultate kada se meri njen doprinos digi- talizaciji i povećanju konkurentnosti celokupne domaće privrede. Aktuelna inflacija i pritisak recesije prelivaju se i na domaće tržište telekomunikacija, gde dva najdominantnija učesnika ulaze u period rastućih kamata sa više nego prenapregnutom finansijskom strukturom.

Banke, za razliku od realnog sektora, beleže izrazito dobre poslovne rezultate i dvocifrenu stopu prinosa na kapital, Ipak, sve jači recesioni pritisci mogli bi doneti visoka rezervisanja i kreditne gubitke u narednom periodu, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2021/22.

privrede

APR: Tri petine društava u 2022. godini poslovalo pozitivno