Srpski tim arheologa je u blizini Kostolca, sedam metara ispod nivoa reke, pronašao nekoliko plovila iz različitih istorijskih perioda. Za neka od njih smatra se da su ostaci iz vremena pre naše ere, a ima i onih iz perioda između 15. i 17. veka.
Plovila koja su pronađena kod Kostolca, kako navodi gost Jutarnjeg programa, prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i rukovodilac naučnog projekta Viminacijum, trenutno su smeštena u okviru Mamut parka. Ministarstvo kulture je obezbedilo sredstva da se pripremi prezentacija pronađenih artefakata, a već uveliko teku razgovori kako će to izgledati.
Kao i kada su pronađeni ostaci mamuta, i ovoga puta su poziv arheolozima uputili sa ugljenokopa termoelektrane u Kostolcu.
– Ovo je bilo veliko iznenađenje i u početku nas je tih sedam metara bunilo. Otkud na sedam metara, jer to onda upućuje na neki mnogo raniji vremenski period. Ali smo onda videli jedan sloj naplavine i jednu srećnu okolnost da su se čamci nalazili u jednom glinoznom zemljištu što je njih, u stvari, i očuvalo – objašnjava profesor Korać.
Čamac iz prvog veka pre naše ere
Jedan od pronađenih čamaca je dug 19 metara, ali arheolozima nije odmah uspelo da procene iz kog perioda potiče s obzirom na dubinu na kojoj se nalazio. Pomoću geomorfologa i ostalih naučnika ustanovili su da su plovila pronađena u jednom rukavcu i da su se u toj naplavini očuvali.
Pronađeni su i neki elementi keramike, ali i pored toga, datumi dobijeni Ce-14 analizom su iznenadili arheologe, jer je u pitanju bio prvi vek pre naše ere.
– Vrlo je interesantno da u tom graditeljskom delu postoji kontinuitet, što opet baca neku novu, potpuno drugačiju sliku na to ko nasleđuje sve te zanate i te veštine, jer način na koji su oni urađeni i dan danas predstavlja zanatsko umeće. Način spajanja sa gvozdenim klamfama koje su očuvane i sve ostalo je graditeljski neprevaziđeno – naglašava profesor.
Pronađeno je ukupno sedam plovila, različitih dužina i različitih oblika, ali svi su građeni od hrasta, što na neki način upućuje na ono što se dešavalo na tom prostoru i koje je dominantno drvo bilo.
Svake godine iz Viminacijuma nam stiže iznenađenje
Viminacijum svake godine podari neko novo saznanje i baci svetlost na neki novi istorijski period na ovim prostorima.
– Mi smo se dugo sporili kada su Rimljani došli na ovaj prostor i uobičajeno je stanovište da se to desilo početkom nove ere, međutim, postoje neki podaci i neki stariji pisci koji su bili osporavani, a koji su tvrdili da su došli još polovinom drugog veka pre nove ere – napominje profesor.
Veliku zagonetku predstavljaju i čamci koji potiču iz 7. i 8. veka jer naučnici imaju jako malo podataka o tom periodu na ovim prostorima.
Na vest o ovom otkriću koja se brzo proširila svetom, odmah je reagovao Ben Lenard iz časopisa Arheolodži glasila Arheološkog instituta iz Njujorka, zatim arheolozi iz Marselja iz jedne od najprestižnijih institucija za antičke brodove, kao i kolege iz Nemačke, navodi gost Jutarnjeg programa.
Imaćemo čime da se podičimo
Nije uobičajeno da arheolozi bilo gde u svetu uspeju da pronađu tako dobro očuvane brodove i tih dimenzija. U skandinavskim zemljama ima brodova iz perioda vikinga koji se bružno čuvaju.
U Majncu se nalazi jedan sjajan muzej sa brodovima, ali ni jedno otkriće nije suvišno, jer svaki pronađeni brod je poseban i svaki priča svoju priču koju arheolozi vole da odgonetaju, dodaje profesor Korać.
Pronađena plovila publika može da vidi u Arheološkom parku Viminacijum u okviru Mamut parka, mada su radi konzervacije pojedini čamci rastavljeni.
– Nadam se da ćemo u narednom periodu kada proće konzervacija i restauracija iza toga, imati jedan mali pokriven prostor za muzej brodova kojim ćemo moći da se podičimo i da stanemo na crtu i Majncu i Marselju i svim tim divnim mestima koja takođe imaju sjajne stvari – kaže na kraju gostovanja profesor Miomir Korać.
Monoksil iz Valjeva
Monoksil iz Narodnog muzeja u Valjevu pronađen je u priobalju Kolubare kod Jabučja, najvećeg lajkovačkog sela, 1978. godine prilikom vađenja šljunka.
Dug je 307, a širok 73 centimetra. To je mali brzi čamac od jednog debla izdubljen kontrolisanom vatrom i alatkama za oblikovanje.
– Mislimo da je on bio jedam mali ribarski čamac. Urađen je od hrastovine u jednom komadu i jednom vertikalnom pregradom podeljen na dva dela. Taj deo gde je krma je ravan, a gde je pramac imao je rupu. Ta rupa se koristila za vezivanje uz obalu – objašnjava Liza Čebašek, kustos-arheolog Narodnog muzeja u Valjevu.
Mulj iz kojeg je izvađen, odnosno sredina bez kiseonika, dobro je očuvala čamac sa Kolubare.
Monoksili su korišćeni za različite svrhe u mirnodobskih i ratnim vremenima od praistorije, pa do 20. veka. Posle iskopavanja u Kolubari i konzervacije u Begradu čamac nije datovan. Po tvrdnji stručnjaka u valjevskom Muzeju uzimanjem uzorka za analizu muzealija bi mogla biti oštećena.
Izvor: RTS/Ekapija
Foto: Pixabay