pušenje

Lule za pušenje duvana nisu, kako se na prvi pogled čini, postale tek relikt prošlosti, jer se i dalje proizvode u više od 70 zemalja sveta, među kojima je i Srbija. Mada nije poznato koliko se novca „vrti“ u ovom poslu, imajući u vidu da se masovno proizvode jeftine lule suveniri, ali i ručno rađeni unikati čija cena dostiže više desetina hiljada dolara, jasno je da nije reč o malim ciframa. Budući da sve više provejava uverenje da je „zdravije“ pušiti duvan iz lule nego cigarete, očekuje se da će i po tom osnovu lule vratiti deo nekadašnje popularnosti.

Ranije česta među strastvenim pušačima, lula je danas proizvod koji uglavnom koriste probrani ljubitelji duvana, a kupuju ih i kolekcionari ili turisti kao zanimljiv poklon, odnosno suvenir. Zato i mogu da se, zavisno od izrade i kvaliteta materijala, nađu po ceni od svega nekoliko dolara u suvenirnicama, do vrtoglavih cifara od nekoliko desetina hiljada dolara.

To su ujedno i cifre iz kojih može da se nasluti koliko unosan može biti ovaj posao za proizvođače, budući da nema podataka o tome kolika je godišnja proizvodnja i prodaja lula u svetu. I dalje ih proizvode velike kompanije, ali sve je više i preduzetnika koji su savladali ovu veštinu, i svoj zanat dobro naplaćuju.

Lula od 85.000 dolara

Jedan od skupljih komada svakako je lula koju su napravili u ruskoj kompaniji „Jewelers Bon-Cadeau“. To nije drvena lula, mada i one, zavisno od izrade, mogu da postignu visoke cene. Reč je o vrhunskom luksuzu, inače ručnom radu u obliku zmaja, sačinjenom od srebra i nekoliko vrsta zlata. Lula je optočena sa gotovo 50 dijamanata, zatim 38 rubina, šest safira, komadom plavog korala i drugim dragocenostima. I taman kad pomislite da nema dalje, dođete do postolja od žada i ugrađene kamere. Košta neverovatnih 85.000 dolara.

Ako bismo se zadržali na proceni prihoda proizvođača čiji komadi koštaju daleko manje, od 50 do 100 ili 200 dolara, mogli bismo da uzmemo primer kompanije „Smoking Pipes“ iz Južne Karoline. Iz ove firme su objavili da im je prošlogodišnji prihod premašio cifru od 13 miliona dolara. Ovo nije gigant, već manja kompanija koja zapošljava 57 ljudi, a kao glavne konkurente vidi firme „Briar Patch“, „Cigars International“ i „Thompson Cigar“.

Izvozni proizvod

Mnoge zemlje u kojima se proizvode lule, ovaj proizvod i izvoze. Primera radi, lule putuju iz Amerike, Nemačke i Velike Britanije u Indiju, a godišnji obim njihovog izvoza premašuje vrednost od dva miliona evra. Takođe, ručno rađene lule u ovu zemlju stižu i iz Holandije.

U Sjedinjenim Američkim Državama, lule se i izvoze i uvoze, pa tako Kalifornija, Virdžinija, Mičigen i Južna Karolina uvoze lule, cigare i duvan u količinama koje premašuju vrednost od 20 miliona dolara. S druge strane, ovi proizvodi se izvoze iz Luizijane, isto iz Kalifornije, Floride i Teksasa u vrednosti od oko sedam miliona dolara.

Zanimljivo je da se iz SAD lule, duvan i cigare izvoze u Meksiko, Kanadu, Urugvaj i Dominikansku Republiku, dok ih u SAD izvoze Kina, Egipat, Italija i Turska.

Robna marka „Šerlok Holms“

Kolevka lula je ipak – Evropa. Jedna od prvih radnji za prodaju lula u svetu otvorena je 1876. godine u Italiji, u Milanu. Otvorio ju je Ahile Savineli, a u njoj se i danas mogu kupiti kvalitetne lule. Među prvima je u taj posao ušao i Čarls Peterson, otvorivši radnju u Londonu 1895. godine. Danas je njegova radnja izrasla u irsku kompaniju „Peterson of Dublin“, a poznati su po liniji lula koje nose naziv slavnog junaka kriminalističkih romana, Šerloka Holmsa.

Ovakav marketinški potez se oslanja na filmove o čuvenom detektivu u kojima se ne odvaja od lule, što njegovom ekscentričnom ponašanju „daje posebnu dozu mističnosti i elegancije“. Koliko je njihov posao unosan, najbolje govori činjenica da druge modele prodaju po ceni od 50 funti, što je oko 62 dolara, dok modeli iz „Šerlok Holms“ kolekcije koštaju oko 130 funti, odnosno oko 162 dolara.

Primera radi, jedna od novijih „Šerlok Holms“ lula je napravljena kao spoj retro modela koji je u seriji iz 1987. koristio detektiv, ali i modernog stila. Moderni deo sadrži LED indikator koji reaguje na uvlačenje dima i stvara zanimljivu svetlost, a ima i plus i minus tastere za kontrolu ukusa.

Gandalfova lula u zlatiborskom kraju

I Srbi lule za tržište imaju. Jedan neobičan Čačanin uspeo je da pretvori hobi u unosan posao i danas mediji o Darku Milovanoviću rado pišu kao o nekome ko može za nekoliko sati da napravi kvalitetnu lulu. Mada, kako je pričao Milovanović, nije imao gde da savlada zanat, pa umesto da ide na obuke, tražio je savete i to od Crnogoraca i Hrvata, jer se u Srbiji niko nije bavio izradom lula.

Za prvi komad mu je bilo potrebno nekoliko meseci, jer je tek učio da koristi alate. Prve lule je poklanjao, a vremenom je postajao sve veštiji, pa se danas izveštio toliko da njegove komade kupuju ljudi iz celog sveta. Cene lula proizvedenih u Čačku se, prema njegovim rečima, kreću od 250 do 750 evra.

Milovanović je od 2014. dobio kolegu iz zlatiborskog kraja, još jednog lulaša Ninoslava Lukovića, kojem je povremeno i davao savete. On je, kad je počinjao, govorio da je prvu lulu napravio sam i to od komada orahovog drveta.

„Za izradu lula koristim različite materijale, poput vresa, masline i morte koja je specifična po svojstvu jer je to drvo koje je stajalo u vodi par hiljada godina. Sva smola i sve organske materije se isperu iz drveta i budu zamenjene mineralima. Drvo je delimično okamenjeno i kao takvo jako je pogodno za pušenje lule, zato što ne dodaje primesu u ukusu duvana“, govorio je ovaj mladić koji je, primera radi, napravio kopiju lule koju koristi čarobnjak Gandalf u filmu „Gospodar prstenova“.

Svoj sajt za prodaju lula ima i Beograđanin Dragomir Aleksić, koji izrađuje lule koje je brendirao kao „Alexa pipes“. Formalno, on je inženjer mašinstva, a umetnička rezbarija drveta je bila samo hobi. Konačno, od 1995. godine hobi je postao posao sa punim radnim vremenom i danas je samostalni proizvođač.

Lule tražene i u regionu

U Hrvatskoj su, kako se čini, nastanjeni mnogo veći ljubitelji ovakvog načina pušenja duvana. Procenjuje se da oko 10.000 ljudi aktivno koristi lule, a među njima ima i kolekcionara, ali i proizvođača, pa i samo pušača. Kod suseda je poznata priča Domagoja Telišmana iz Zagreba koji je dao otkaz u kompaniji da bi izrađivao lule od čega sada živi. Kaže da je u porodici imao pušača lule, a posao je započeo kada je upoznao čoveka koji ih je proizvodio. Prvu lulu je napravio 2006. godine.

Sa druge strane, Siniša Brlas iz Virovitice nije pušač niti proizvođač, već samo kolekcionar. Među komadima ima i one iz 17. veka, ali i lulu koju je proizvela Prva jugoslavenska fabrika lula iz Našica, koja se time bavila od 1919. do 1921. godine.

Savet početnicima: kupite dve lule

Lule se proizvode od korena vresa, ali se za izradu koriste i druge vrste drveta, poput masline i morte. Mali proizvođači hvale vres, jer je tvrdo drvo i lako se brusi. Kvalitet se, kako kažu, određuje prema šarama, pa ukoliko lula ima pravilnu strukturu po celoj površini, to će biti skuplji komad, jer je jedan od sto.

Zbog svojih karakteristika, uključujući i mehanizam, lule se smatraju manje štetnim od cigareta. U prilog toj tvrdnji se navodi i da korisnici lula upotrebe upola manje duvana nego pušači cigareta, kao i da duvan za lulu ima manje nikotina i aditiva. Za one koji veruju u ovakve konstatacije i žele da cigarete zamene lulom, upućeni savetuju da prilikom kupovine obavezno provere da li će lula dobro ležati u ustima.

Što je lula manje teška, bolje će ležati u ustima, ali problem sa laganom izradom je što sprečava da se oseti puna aroma duvana. Poznavaoci poručuju onima koji bi u „klub lulaša“ da ne kupuju jeftine komade, već da pokušaju da nađu srednji kvalitet. Najbolje je, dodaju, da se kupe dve lule, pre svega za one koji bi da konzumiraju duvan više puta dnevno. Lula se, naime, zagreva i morala bi da se hladi nakon što se popuši duvan. Postoje peskarene i glatke lule. Peskarena ima hrapavu površinu i teže se zagreva od glatke.

Savet je i da lula bude dugačka najmanje 14 centimetara, zatim da pomera glavu između tri i četiri centimetra, kao i da visina ne prelazi 4,5 centimetra. Tu bi trebalo da stane oko tri grama duvana.

Marijana Simić

Broj 175/176, jul/avgust 2020.

Foto: Pixabay