Home Tags Posts tagged with "rast"
Tag:

rast

EkonomijaVesti

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla u martu za 7,7 odsto

by bifadmin

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je u martu za 7,7 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine, dok je u odnosu na prosek u prošloj godini skočila za 10,7 procenata.

Prema  objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), industrijska proizvodnja je u prvom kvartalu tekuće godine porasla za 1,9 odsto u poređenju sa istim lanjskim periodom.

Rast proizvodnje je u martu na godišnjem nivou zabeležen u sektoru rudarstva za 41,5 odsto, i u prerađivačkoj industriji za 9,9 procenata, dok je u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija registrovan pad od 13,1 posto.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Globalna ekonomska perspektiva za drugi kvartal 2022. godine

by bifadmin

Neizvesnost izazvana ratom u Ukrajini, nagli porast cena primarnih proizvoda i pogoršanje problema u lancu nabavke, negativno se odražavaju na ekonomsku perspektivu. Istovremeno, inflatorni rizici drastično su se povećali. Američke Federalne rezerve obećale su brže pooštravanje monetarne politike, dok će Evropska centralna banka postepeno normalizovati monetarnu politiku.

Ekonomski rast u evrozoni trebalo je da se ponovo ubrza u prvom kvartalu zbog održivih koraka u pravcu ponovnog otvaranja. Međutim, rat u Ukrajini sada donosi negativne rizike po ekonomiju. Cene primarnih proizvoda povećale su se širom sveta, s obzirom na to da su Rusija i Ukrajina globalno važni izvoznici fosilnih energenata, metala i hrane. Veće cene mogle bi da smanje privatnu potrošnju, a svako novo pogoršanje problema u lancima nabavke utiče na prerađivački sektor. Istovremeno, intenzivirani su i rizici koji se odnose na povećanje ovogodišnje inflacije.

Dalje kretanje ekonomskih trendova i inflacije zavisiće od rata i tenzija između Rusije i Zapada u narednom periodu. U SAD-u ekonomski oporavak je već više uznapredovao, a tržište rada je zabeležilo snažan rast zaposlenosti. I tu stručnjaci Erste Grupe očekuju da će ekonomija biti pogođena visokom inflacijom i rastom kamatnih stopa. Doći će verovatno i do usporavanja rasta cena na tržištu nekretnina.

Kada je o valutama reč, rat je doveo do intenzivnijeg ulaganja u bezbedne investicije i porasta vrednosti američkog dolara i švajcarskog franka u odnosu na evro. Osnovni podaci ukazuju na slabiji USD i CHF u narednim kvartalima. Cena zlata je porasla zahvaljujući održivo negativnim realnim prinosima.

Ekonomska perspektiva evrozone

Zahvaljujući merama održivog ponovnog otvaranja koje su preduzele mnoge zemlje i vidljivom ublažavanju nestašica u lancima nabavke, ekonomski rast u evrozoni trebalo je da se ubrza u prvom kvartalu 2022. godine. Međutim, izbijanje rata u Ukrajini nažalost predstavlja još jedan negativni rizik po ekonomsku projekciju. Rat je izazvao povećanje cena skoro svih primarnih proizvoda širom sveta, jer su Rusija i Ukrajina globalno važni izvoznici fosilnih energenata, metala i hrane.

Stručnjaci Erste Grupe očekuju da će znatno povećanje cena energije u tekućoj godini uticati na smanjenje privatne potrošnje i kapitalnih rashoda preduzeća. Međutim, mnoge zemlje će izdvojiti velika sredstva kako bi olakšale teret potrošačima i kompanijama. S obzirom na brzo povećanje poreskih prihoda i carina na energente, zahvaljujući ovim sredstvima efekat po javne budžete bi trebalo da bude relativno mali. Među ostalim rizicima po ekonomiju, tu su i novi problemi sa lancima nabavke prouzrokovani ratom u Ukrajini i dalekosežnim ekonomskim sankcijama protiv Rusije. Lanci nabavke mogu biti dodatno ugroženi novim merama izolacije u Kini.

S druge strane, tekući oporavak uslužnog sektora nakon pandemije trebalo bi da obezbedi značajan podstrek za ekonomiju evrozone. Pored toga, rast u 2022. godini dobiće značajnu podršku iz fonda EU za oporavak. Vlasti će se takođe postarati da se investicije u proširenje obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti ubrzaju i pojednostave.
Zbog značajnog porasta cena energenata, Erste Grupa revidirala je projekciju inflacije za 2022. godinu naviše na 6,1%. To je delom i rezultat ubrzanog rasta zarada koji se očekuje. Na nivou od 2,2%, postoji rizik da će ova projekcija za 2023. biti premašena, s obzirom na trenutno okruženje.

Ekonomska prognoza za CIE

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, stručnjaci Erste Grupe snizili su prognoze u pogledu rasta i povisili prognoze u pogledu inflacije za zemlje CIE. Iako su direktne trgovinske veze sa Rusijom, Ukrajinom i Belorusijom generalno na niskom nivou (blizu ili ispod 6% ukupnog uvoza/izvoza), region je u velikoj meri zavisan od uvoza ruskog gasa i nafte. Iz Rusije se uvozi više od 80 procenata ukupnog uvoza gasa u Poljskoj, Slovačkoj i Srbiji, i tek nešto manje u Sloveniji i Mađarskoj. Rumunija je izuzetak, s obzirom na to da ima snažnu lokalnu proizvodnju, koja pokriva oko 70 procenata njenih ukupnih potreba.

Pored toga, postoje i drugi potencijalni problemi koji bi mogli nastati zbog indirektnih trgovinskih veza i posebnih proizvoda. To se odnosi na primarne proizvode kao što su metali ili energenti koji su posebno važni kao inputi u energetski intenzivnim sektorima, ali i na lance nabavke za proizvodnju automobila koji već osećaju efekte nedostupnosti kablova iz Ukrajine. Takođe, Rusija i Ukrajina su među najvećim svetskim proizvođačima u oblasti poljoprivrede i hrane. Ukoliko ovogodišnja berba bude ometena ratom i sankcijama, pritisak na globalne cene hrane dodatno će se intenzivirati.

Dok su stručnjaci Erste Grupe u prethodnom kvartalu očekivala da će inflacija dostići vrhunac u prvom kvartalu i da će opasti u drugoj polovini 2022. godine zahvaljujući sporijem rastu cena hrane i snažnom baznom efektu cena goriva, ruska invazija na Ukrajinu promenila je tok događaja. Rat je uticao da cene primarnih proizvoda dostignu nove rekordne nivoe, sa malim izgledima za potpuni povratak na ranije nivoe u srednjoročnom periodu. U 2022. godini, stručnjaci Erste Grupe očekuju da će indeks potrošačkih cena u CIE iznositi u proseku 9,4% u odnosu na 4,5% u 2021. godini. U 2023. godini, očekuje se da će se prosečna inflacija u CIE donekle ublažiti, ali i ostati povišena na nivou od 6,2% i iznad cilja u svim zemljama CIE.

Neizvesnost i visoka inflacija odraziće se negativno na potrošnju domaćinstava i investicije, što će dodatno pogoršati direktni i indirektni uticaj rata i sankcija na trgovinu, kao i već postojeće nestašice duž lanca nabavke. Prema tome, rast u CIE8 (Srbija, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija) bi ove godine trebalo da iznosi u proseku 3%. Kada se situacija poboljša, rast BDP-a bi mogao da se ubrza do u proseku 4,1% 2023. godine, uz podršku i Next Generation EU fondova.

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Američka privreda se oporavlja brže nego posle krize iz 2008.

by bifadmin

U trećem kvartalu prošle godine broj firmi u SAD bio je za 170.000 veći nego u predpanemijskom periodu. Zato je porasla i upotreba poslovnih prostora, kojima se pre samo godinu dana prognozirala apokalipsa.

Tokom pandemije brojni analitičari i konsultantske kuće predviđali su da će se zbog rada od kuće smanjiti upotreba poslovnih prostora. No, desilo se upravo suprotno. Američke kompanije sada se nalaze na više fizičkih lokacija nego pre Kovida-19, kažu iz think-thanka Economic Innovation Group (EIG).

U prvoj pandemijskoj godini dobar deo privrede zatvorio je svoje kancelarije, radnje i skladišta, ili za stalno ili samo privremeno, šaljući zaposlene na rad od kuće. Međutim, sa ekonomskim oporavkom započeto je i vraćanje u poslovne prostorije. Tako je u trećem kvartalu 2021. broj fizičkih lokacija američke privrede bio za sedam odsto veći nego pre pojave korona virusa.

Kada se ova statistika malo razloži, vidi se da je u međuvremenu broj kompanija porastao za 170.000, što je rast od 23 odsto u odnosu na posmatrani period. Najveći broj tih firmi je u uslužnim delatnostima, gde predvode dostavljački i slični biznisi.

Naravno, oporavak ekonomije nije svuda bio uravnotežen. U 74 odsto od ukupnog broja američkih okruga zabeležen je rast broja firmi, dok su neki drugi okruzi, među kojima su i oni najrazvijeniji poput Menhetna koji je izgubio 5.300 firmi, bili u znatno lošijoj situaciji.

Zanimljivo je da je njihov tempo oporavka ovaj put bio mnogo brži nego posle globalne finansijske krize iz 2008. kada je samo 44 odsto okruga pet godina posle krize imalo oporavak poput današnjeg.

Izvor: Economic Innovation Group

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Posledice ukrajinske krize: Nekima rast, nekima glad

by bifadmin

Rast globalne privrede biće u plusu i ove godine, uprkos dešavanjima u Ukrajini, prognozira Kristalina Georgijeva, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda.

Ipak, on neće biti onoliki koliki smo na početku godine očekivali (4,4 odsto). Ova prognoza će naime u aprilu biti revidirana.

Razloga za smanjivanje prognoze rasta je više, ali najznačajniji je poskupljenje energenata koje su prouzrokovali rat u Ukrajini i sankcije uvedene Rusiji zbog istog.

Kao i uvek, distorzijom tržišta više će biti pogođene siromašne zemlje nego bogate. Očekuje se da će neke nerazvijene ekonomije ove godine čak upasti i u recesiju, iako je generalna prognoza rasta pozitivna.

Neke države bi mogle da se nađu u još većim problemima. Na primer, afričke zemlje koje zavise od uvoza ruskih i ukrajinskih žitarica, veoma će biti pogođene ograničenjem njihovog izvoza. To bi moglo dovesti do gladi u ovom delu sveta, upozorava zamenica Georgijeve Gita Gopinat, i prouzrokovati nove socijalne tenzije.

Izvor: MMF

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Kako su privrednici ocenili poslovanje na kraju prošle godine i kakva su im očekivanja za ovu?

by bifadmin

Privreda ocenjuje da je situacija na tržištu rada stabilna, a većina očekuje rast ili nepromenjen nivo prometa usluga i dobara u prvom kvartalu ove godine, pokazali su rezultati ankete Privredne komore Srbije „Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Republici Srbiji“ u kojoj je 1.571 preduzeće ocenilo svoje poslovanje u četvrtom kvartalu prošle i iznelo očekivanja za prvi kvartal ove godine.

“S druge strane, visoke cene resursa i tražnja na domaćem tržištu predstavljaju izazove sa kojima se najveći deo privrede suočava početkom 2022. godine. Troškovi inputa u poslednjem tromesečju 2021. povećani su kod 72% ispitanika u odnosu na treći kvartal prošle godine, najviše u drvnoj industriji i poljoprivredi”, navedeno je na sajtu PKS.

Ohrabrujuća očekivanja

Većina kompanija je u četvrtom kvartalu prošle godine zadržalo ili čak povećalo broj zaposlenih, a smanjenje broja zaposlenih ni u prvom kvartalu ove godine ne očekuje 92% ispitanih preduzeća.

Kada je reč o prometu, većina očekuje nastavak pozitivnog trenda u prvom kvartalu tekuće godine – čak 61% očekuje veći ili nepromenjen promet. Takođe, privrednici očekuju povećanje izvoza u prva tri meseca ove godine, a tri četvrtine isti ili povećan obim uvoza u odnosu na kraj 2021.

Rezultati anktete pokazuju da čak 87% kompanija planira veći ili isti nivo investicija u odnosu na prošlu godinu, najviše u građevinske objekte i zemljište, uvoznu i domaću opremu.

Ohrabruje podatak da je 78% anketiranih ukazalo da ima dovoljno sredstava za optimalno finansiranje poslovanja, a kada je u pitanju likvidnost, sa najvećim izazovom se suočavaju turizam i ugostiteljstvo, drvna industrija i komunalne delatnosti.

Preduzeća su prošle godine najviše koristila sopstvena sredstva za poslovanje – 80% firmi, a kredite 17%. Podsticaje državnih institucija i lokalnih samouprava koristilo je 40% kompanija.

Anketirana preduzeća zapošljavaju više od 285.000 radnika, a prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2020. godinu, ostvarila su 21,7 mlrd EUR prihoda.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Dobri rezultati u farmaciji i rudarstvu, pad mesne industrije

by bifadmin

Srpska industrija je tokom decembra bila za 3,3 odsto uspešnija nego godinu ranije. Ukoliko se poredi sa prosekom iz 2020. godine, ovaj mesec je bio 7,6 odsto produktivniji. Istraživači „Makroekonomskih analiza i trendova“ kažu da je za rezultat bilo presudno – rudarstvo. I to dobrim delom zbog proširenja proizvodnje „Ziđina“.

Ova grana je počev od juna prošle godina bila oko 40 odsto uspešnija. Samo u decembru međugodišnji porast izneo je 49 odsto. Glavni činilac je skoro učetvorostručena proizvodnja ruda metala.

– Porast proizvodnje prerađivačke industrije je u decembru međugodišnje izneo 2,4 odsto – napominje ekonomista Stojan Stamenković, ocenjujući privrednu aktivnost u Srbiji. – U celoj 2021. godini proizvodnja je bila veća nego u prethodnoj za 5,5 odsto i taj porast znatno nadmašuje procene koje smo davali prethodnih meseci i koje su se kretale do 5,2 odsto. Prerađivačka industrija je početkom 2021. godine rasla, ali se taj rast nije održao. Počev od maja je bila u opadanju. U novembru je usledio porast. U decembru je broj oblasti sa međugodišnjim padom bio devet, sa zbirnim negativnim efektom – 4,8 procentnog poena. Deo tog negativnog efekta neutralisan je prelaskom najveće – prehrambene industrije – iz sistematskog opadanja u međugodišnji rast u decembru.

Prehrambena industrija je od sredine 2021. bila ispod proseka. U decembru je usledio zaokret.

– Gledano po granama, pada u oči da je mesna industrija u prvih deset meseci 2021. kumulativno opala za sedam odsto, u oktobru je pad sveden na tri odsto, u novembru je zabeležen porast za 4,4 odsto, a u decembru minimalni pad za jedan odsto – ističe Stamenković. – To bi mogao biti rezultat preorijentacije i povećanja izvoza. Ostaje da se vidi hoće li to proizvodnju prehrambene industrije izvući iznad do sada limitiranog obima.

Uzlet farmaceuta od avgusta

Farmaceutska industrija je u uzletu, naročito od avgusta prošle godine.
– U decembru je rast dostigao svoju apsolutno najveću vrednost koja je od proseka prethodne godine veća za 15 odsto – stoji u „Makroekonomskim analizama i trendovima“. – Glavni nosilac tog porasta je proizvodnja farmaceutskih preparata.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Malo, pomalo gorivo dođe do 187 dinara za litar

by bifadmin

Gorivo u Srbiji opet je poskupelo – na pumpama kažu da litar najkvalitetnijeg dizela sada košta gotovo 187 dinara. Stručnjaci upozoravaju da će se trend rasta cene sirove nafte nastaviti u narednom periodu i da država može da interveniše smanjivanjem akcize.

Možda je nekada bilo da se sipa i ne misli, ali se danas itekako misli o računici. Gorivo u Srbiji s vremena na vreme poskupljuje dinar ili nešto više. Tako smo nagurali do 186 dinara po litru za, kako na pumpama kažu, najkvalitetniji evro dizel. Odgovor na pitanje koliko je zapravo poskupelo gorivo u Srbiji, možda se najbolje može videti u poređenju prosečnih cena benzina i dizela 2020. godine, i ovih današnjih.

Jasan je i evidentan skok za više od 50 dinara.
Beograđani koje smo anketirali na pumpi to komentarišu ovako:

„Jutros sam došao i sin mi je rekao da je ponovo poskupelo gorivo. Nemam pojma, ludnica“

„Za naše uslove života, jako je skupo gorivo. Što bi rekli, za crvenu je pre bilo 100 kilometara, sada ne može ni 70“

„Zadnja tri meseca gorivo je poskupelo abnormalno. Za 30 odsto. Tako da meni kao taksisti ne ide nikako u prilog“

I dok zaključujemo da je cena goriva u Srbiji najviša od ko zna kad, kažu da treba zaključiti da je tako u regionu, ali i u ostatku Evrope.

A jedan razlog je ključan.

„To su promene koje su posledica, sa sigurnošću možemo reći, promene cene sirove nafte na globalnom tržištu. Postoje i lokalni uticaji, ali je ovog puta to posledica skoka naftnog dela cene“, kazao je Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Stručnjaci prognoziraju da neće biti drastičnog povećanja cene goriva, ali isto tako prognoziraju da će se blagi trend skoka cene sirove nafte nastaviti i u narednom periodu. I kako kažu, ove godine će doći do magičnih – 100 dolara po barelu.

Da li će država intervenisati?

„Svakako nisu, kada su pravili budžet, planirali da će biti visoke cene derivata nafte i da će biti ovako visoka osnovica za obračun PDV-a. Tako da oni po tom osnovu ostvaruju značajan prihod iznad onog što je bilo planirano. Pa, recimo da je to prostor da se redukuju državni proihodi, a da ne naruše ni svoj bilans“, navodi Mićović.

U kojoj meri će nova cena goriva predstavljati ozbiljan udarac za novčanik građana, neka svako odlučli sam. Ali, ekipa N1 je bila svedok da je jedan od vozača sipao svega tri litre, odnosno potrošio 600 dinara.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Rast BDP-a i industrijske proizvodnje u četvrtom kvartalu

by bifadmin

Realni rast brito domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2021. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 6,9 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Rast BDP-a Srbije u prvom kvartalu bio je 1,2 odsto, u drugom 13,4 odsto a u trećem 7,7 odsto, tako da je godišnji rast iznosio 7,5 odsto.

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u decembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, bio je veći u tekućim cenama za 22,7 odsto, a u stalnim cenama za 11,2 odsto.

U 2021. godini je promet robe na malo u odnosu na 2020. bio veći je u tekućim cenama za 15,9 odsto, a u stalnim cenama za 10,3 odsto, naveo je RSZ.

Rast industrijske proizvodnje

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji u Srbiji, ona je u decembru 2021. godine veća za 3,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je u odnosu na prosek 2020. godine, veća za 13,1 odsto.

Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, prošle godine industrijska proizvodnja je, u poređenju sa 2020. godinom, veća za 6,3 odsto.

Posmatrano po sektorima, u decembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec 2020, rudarstvo je imalo rast od 40,6 odsto, preradjivačka industrija 2,3 odsto, a proizvodnja u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pala je 7,5 odsto.

Obim industrijske proizvodnje u decembru 2021. godine, u odnosu na decembar 2020, beleži rast kod 17 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 50 odsto), a ;pad kod 12 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 50 odsto).

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u decembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec 2020. godine, imale su eksploatacija ruda metala, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja pića, proizvodnja prehrambenih proizvoda i proizvodnja mašina i opreme koje nisu obuhvaćene drugim sektorima.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Britanci će struju plaćati 50% više, u Hrvatskoj gas skuplji do 70 odsto

by bifadmin

Pominje se smanjenje PDV-a, kao strategija za ublažavanje udara, ali generalni sekretar Ministarstva finansija Velike Britanije nije uveren da je to prava ideja

Računi za električnu energiju u Velikoj Britaniji trebalo bi da skoče za oko 50 posto u aprilu, a opoziciona Laburistička partija smatra da bi smanjenje poreza na dodatu vrednost (PDV) moglo da pomogne da se ublaži taj udar.

Generalni sekretar Ministarstva finansija, Sajmon Klark, kaže, međutim, da vlada ne veruje kako je smanjenje PDV-a potrošačima na računima za struju pravi način da se pomogne domaćinstvima da prebrode krizu s troškovima života, izveštava Rojters.

Klark je u gostovanju na televiziji BBC rekao da bi to bilo „prilično nedelotvorno sredstvo“, jer bi najveću korist imala najbogatija domaćinstvima koja imaju najviše račune za električnu energiju.

– U ovom trenutku nismo ubeđeni da je to ispravna intervencija – rekao je Klark o smanjenju PDV-a.
Osim toga, gas za domaćinstva u Hrvatskoj bi mogao da poskupi 70 posto.

Šef zagrebačke gradske plinare, Jeronim Tomas, izjavio je da će od vlade zavisiti u kojoj meri će cena gasa za domaćinstva porasti posle 1. aprila kada ističu mere zamrzavanja, te da je moguće da gas poskupi i do 70 posto, kako se spekuliše u javnosti.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

McDonald’s imao najveći rast prodaje još od 1993. godine

by bifadmin

Iako su nas medicinski stručnjaci tokom pandemije savetovali da ojačavamo imunitet zdravom ishranom, konzumacija alkohola i brze hrane su značajno povećane tokom prethodne dve godine. Primera radi, prošle godine u Sjedinjenim Američkim Državama je lancu restorana McDonald’s prodaja porasla za čak 13,8 odsto, što je najveći rast od 1993. godine.

Prodaja je veoma brzo rasla sve do poslednjeg kvartala prošle godine, kada je zbog povećanja cena hrane ovaj lanac zabeležio nešto skromniji rast, od 7,5 procenata. Inače, u 2021. godini su cene u McDonald’s restoranima bile za šest odsto više nego godinu dana ranije. No, čak ni ovo značajno poskupljenje nije odbilo najveći deo mušterija.

Iz najpoznatijeg lanca brze hrane kažu da bi i ove godine moglo doći do dodatnog povećanja cena, zbog velikog uticaja korona-krize na nestašice sirovina.

Rast prodaje je međutim bio naveći u SAD, na drugim tržištima McDonald’s se nije proslavio.

Izvor: RT

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci