Nova, od danas viša ključna kamatna stopa Narodne banke Srbije uvedena je da bi zauzdala inflaciju i smanjila dalje pritiske na rast cena. To istovremeno znači i da bi svi zaduženi u dinarima – od građana do privrede, mogli da očekuju blago povećanje svojih rata, pod uslovom da su ugovorili promenljive kamatne stope.
Ako se rast ključne stope NBS nastavi i u narednom periodu poskupeće, prema rečima sagovornika portala N1, svi dinarski proizvodi – od keš kredita do dozvoljenih minusa. Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, rast referentne kamatne stope NBS – na osnovu koje se formiraju ostale kamatne stope na dinare – ocenjuje kao preokret trenda koji smo imali proteklih deset godina. Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, pak, ne želi da komentariše današnje reagovanje NBS, na čiju potrebu je ukazivao – dosta ranije.
Sa jedan odsto na 1,5 procenata
Ključna kamatna stopa srpske centralne banke nije se menjala od 10. decembra 2020. godine. Danas, godinu i gotovo četiri meseca kasnije, Narodna banka Srbije podigla je referentnu kamatnu stopu sa jedan odsto na 1,5 procenata. Kao razlog navodi da su „inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo“ i da to „zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova“.
„Ovo je signal. Došlo je do preokreta – za razliku od trenda koji smo imali prethodnih deset godina kada se referentna kamatna stopa stalno spuštala, a krediti u dinarima bivali jeftiniji i došli na rekordno nizak nivo. Prvi put smo se toliko približili referentnoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke na samo ‘jedan razlike’ – nikad joj nismo bili bliže“, kaže za portal N1 Zoran Grubišić.
Ovo je, ističe – preokret trenda.
„Stavio bih to u strateški kontekst, s obzirom da sada rast referentne kamatne stope možemo da očekujemo i u budućem periodu“, navodi on.
Srbija, za razliku od američke centralne banke FED, ne najavljuje unapred lančana poskupljenja. Već, odluku od tome donosi izvršni odbor (čine ga guverner i viceguverneri NBS) na svakoj sednici.
Blago poskupljenje dinarskih kredita
Grubišić smatra da se rast referentne kamatne stope za 0,5 procentnih poena neće u ovom trenutku značajno odraziti na građane i privredu.
„Najviše što može da se desi je da blago poskupe dinarski krediti. To će, pak, zavisiti od poslovne politike banke, jer svaka banka ima pravo da to, a ovo je minimalno poskupljenje – prosto koriguje kroz smanjenje fisknog dela kamatne stope – svoje marže. Dakle – negde će poskupeti dinarski krediti, negde neće, sve će zavisiti od banke do banke“, smatra Grubišić.
On ističe da će svi dinarski proizvodi, ne samo keš kredit – već i kreditne kartice, kao i kamatne stope na dozvoljene minuse – poskupeti, pogotovo ako dođe do lančanog rasta referentne kamatne stope.
„Kod svega što je u dinarima, što su odobrile banke, može da dođe do nekih korekcija. U ovom trenutku to će biti blago, negde ovi proizvodi neće ni poskupeti. Ipak bih ovo posmatrao u strateškom okviru koji nam govori da će u budućem periodu monetarna politika da se vodi malo drugačije – restriktivnije“, navodi Grubišić.
Hlađenje tržišta
Podizanje referentne kamatne stope je, ističe, prvenstveno usmereno protiv inflacije – da se dovede u zadati ili projektovani okvir, s obzirom da Srbija vodi politiku ciljane inflacije.
Prateći negativni efekat ovoga je poskupljenje dinarskih proizvoda, naročito ako dođe do lančanog podizanja referentne kamatne stope.
A da li će do toga i doći zavisiće, kaže, od situacije „na terenu“ na osnovu koje će NBS da donosi nove odluke.
„Ovo je tržišna mera, usmerena na međugodišnju inflaciju – da je dovede u ciljane okvire. Ako dođe do lančanog povećanja referentne kamatne stope, prateći negativan efekat biće poskupljenje kredita, što će negativno uticati na ekonomski rast – rast se destimuliše jer poskupljujete zaduživanje koje je potrebno i privredi i građanima, čime se smanjuje tražnja i izdaci i jednih i drugih. Ovo je politika hlađenja tržišta koje se pregrejalo“, navodi Grubišić.
Narodna banka Srbije, inače, u današnjem saopštenju je ocenila da ovo „aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova neće značajnije uticati na privrednu aktivnost u našoj zemlji“.
Trebalo je i pre
Da je neophodno da Narodna banka Srbije još ranije poveća ključnu kamatnu stopu i pre je ukazivao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić. On je u autorskom tekstu pisanom krajem februara 2022. naveo da su centralne banake zemalja centralne i istočne Evrope, koje – baš poput Srbije – primenjuju koncept ciljane inflacije, brzo reagovale počevši da povećavaju ključne kamatne stope još u 2021. godini.
To su, naveo je, činile iz preventivnih razloga – zbog rastuće inflacije.
„U januaru i februaru 2022. te centralne banke su nastavile sa agresivnim povećanjem (uglavnom od 50 baznih poena). U Mađarskoj ključna kamatna stopa iznosi 3,40 odsto, u Poljskoj 2,75 odsto, u Rumuniji, 2,50 odsto, u Češkoj 4,5 odsto (nakon povećanja u februaru od čak 75 baznih poena). Za to vreme Narodna banka Srbiji koja takođe cilja inflaciju, ne menja ključnu kamatnu stopu, držeći je na godišnjem nivou od jedan odsto. Zadovoljava se samo merom povlačenja likvidnosti iz bankarskog sektora kroz tzv. reverzne repo operacije“, naveo je Đukić u autorskom tekstu („Pečat“, 3. mart 2022).
Profesor Đukić ističe da su, u međuvremenu, ove banke nastavile da agresivno podižu kamatne stope, pa je ključna kamatna stopa u Poljskoj sada 4,5 procenata, a u Mađarskoj 4,40 procenata.
Duže od jedne godine nepromenjena referentna kamatna stopa
NBS je, do danas, 7. aprila, držala referentnu kamatnu stopu nepromenjenom, na nivou od jednog procenta, duže od jedne godine.
Profesor Đukić, inače, u autorskom tekstu nije dovodio u pitanje dalji rast referentnih kamatnih stopa, već samo – brzinu tog rasta, ocenjujući uoči početka mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine da će upravo od njihovog ishoda zavisiti da li će najmoćnije centralne banke u svetu eventualno usporenijim tempom povećavati ključne kamatne stope.
„Ovo u slučaju neuspeha tih pregovora i rizika ulaska privrede u fazu stagflacije (rast inflacije praćen stagnacijom privredne aktivnosti), što se najviše odnosi na privredu evro zone“, upozorio je on.
Izvor: N1
Foto: Pixabay