regulativa

Industrijska konoplja nije nova kultura na našem podneblju i može se reći da je nepravedno zapostavljena, iako se može gajiti na svim vrstama zemljišta. Srbija je inače, u prvoj polovini prošlog veka bila najproduktivniji proizvođač konoplje na svetu. U varošici Odžaci bilo je svetsko sedište berze konoplje.

„SFR Jugoslavija 1964. godine uništava ovu biljku, a posao sa industrijskim kanabisom je danas unosan kao posao sa naftom“, kaže za Telegraf Biznis Bojan Dragićević, iz Canabis Balkan udruženja, koji ulaže mnogo napora da se pre svega spere ljaga sa imena ove biljke.

Inače, ovu biljku korova koja može biti vredna i milion evra, naši stari su zvali i kudelja. Koristi se za hranu, piće, kozmetiku, medicinu, ogrev, ulje, baterije, sve vrste izolacije, veterinu, cigle, itd. Velika su očekivanja u zameni plastike.

Danas samo u Evropi godišnji promet od ove biljke iznosi 56 milijardi evra, a mi nemamo jasan zakon o konoplji, kaže Dragićević.

I što je posebno zanimljivo, konoplja može da zameni konvencionalnu gradnju. U Srbiji je izgrađena i prva kuća od konoplje.

„Praktično, od konoplje možete da napravite celu kuću – crep, „zidove“, krov. Voleo bih da budemo pioniri kada je reč o toj vrsti građevinarstva“, rekao je on za naš portal.

„Od nje bukvalno možete da pravite sve. To je jedan od strateških materijala koji smo imali ranije. Ne znam da li ste znali, na primer, biblija je štampana na papiru od konoplje. Od industrijske konoplje se prave i današnje električne baterije. Što se tiče hrane, ona je pogodnija od klasičnog brašna, ali se pravi od nje i hrana za životinje, kao i za ljude. Koristi se i u medicinske svrhe, više u izgradnji suplemenata“, kaže nam on.

Kako je došlo do toga da konoplja bude tabu?

Prema Bojanovim rečima, vaspitavani smo tako da je to droga. Konoplja ima 144 kanaboida, a samo jedan je THC, što je gura u nelegalnu rabotu.

To je, kaže on, šteta, jer može ekonomski da bude profitabilna i da zaposli brojne ljude. Inače, konoplja je jedina biljka koja može da očisti poljoprivredno zemljište, a njeni usevi mogu da zadrže pčele.

„Kada je reč o zakonu, rigidni smo. Hrvatska i Slovenija su napravili bum kada je reč o regulativi konoplje. Obe zemlje imale su svoje izlagače na svetskim sajmovima, i veoma su dobro pozicionirani na svetskom tržištu. Srbija mnogo gubi što ne učestvuje u ovoj “zlatnoj groznici”“, navodi on i dodaje:

„Kulturno, društveno i istorijski, bili smo pioniri kada je reč o konoplji, sada nas nema. Ono što je Kuba za cigarete, kada je reč o kvalitetu, to bismo mogli da budemo mi kada je reč o uzgoju konoplje. Naši ljudi se plaše da uđu u taj posao, zbog regulative, naročito što je poznato da se nivo nivo THC, može meriti i na cvetu (ukoliko to inspekcija traži), a tu će biti izmereno više, što nije pravilan način merenja“, objašnjava on.

Konopljari zato planiraju da oforme zadrugu ili klaster kako bi proizvođači mogli na jednom mestu da dobiju zaokružen proces – od informacija, laboratorije, do edukacije i proizvodnje.

„Želimo da objasnimo da industrijska konoplja jeste biljka koja može dosta da doprinese, i da objasnimo kako se ulazi u taj posao. Njena proizvodnja nije zathtevna, a može da košta i nekoliko hiljada evra (matični primerak). Da probamo za početak bar da stignemo komšije u proizvodnji konoplje“, navodi naš sagovornik.
Kako se proizvodi

Naš sagovornik objašnjava da bismo dobili konoplju, moramo da je razmnožimo. Otac i majka će osemeniti stotine malih biljaka. Nijedna od njih nije ista. Kada sve biljke detaljno ispitaju i istraži njihov kvalitet odabere se najbolja. Ona košta od 30.000 do 70.000 evra. Ona se drži na posebnom mestu i zove se „Matična biljka“.

„Od nje se kasnije uzimaju komadi i sade u zemlju. To se zove kloniranje. Svi klonovi imaju iste osobine matice. To se naravno radi na modernim laboratorijama koje imaju savremene farme. Taj zasad pravi i farme koje zarađuju milijarde, a cela industrija konoplje u Evropi je imala promet od 56 milijardi evra, kao što sam naveo. Pričamo o prošloj godini“, kaže Bojan.

Govorimo o zvanično legalnoj industrijskoj (evropskoj) konoplji. U svetu se nagli porast uzgajanja konoplje ili već zove „hemp mania“ u slobodnom prevodu manija za kudeljom.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay