Pregled u domu zdravlja, ultrazvuk ili drugi dijagnostički postupak, za koji ne može da se nađe termin u državnoj zdravstvenoj ustanovi u roku od 30 dana, može da se obavi i privatno, a da država, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje, kasnije za to nadoknadi novac pacijentu, odnosno osiguraniku.
Mogućnost refundacije, kako navode na sajtu RFZO, postoji za laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučne i druge preglede, rehabilitaciju i druge specijalističke i dijagnostičke preglede.
To je po zakonu moguće već godinama, ali u praksi funkcioniše vrlo slabo. Gotovo Tantalove muke su te kroz koje mora da prođe neko da bi refundirao novac koji je dao privatnoj klinici ili domu zdravlja zato što nije mogao da dočeka termin u državnoj zdravstvenoj ustanovi. Zato i ne čudi podatak RFZO da su za prvih devet meseci ove godine refundirali tek nešto više od 410.000 dinara pacijentima.
U proseku to je 1.800 dinara po zahtevu, kojih je bilo 221, ili nešto više od 30 skenera.
“Nekoliko meseci sam dolazila u Dom zdravlja da zakažem očni pregled za dete, ali nijednom nije bilo termina”, priča Marija R. iz Beograda.
Kako ni poslednji odlazak u DZ nije bio uspešan ona je lekarku zamolila da ukoliko nema termina napiše da ih nema, kako bi ona sa tim papirom otišla na pregled u privatnu kliniku i kasnije od RFZO to naplatila.
Procedura komplikovana
“Samo me je pogledala i rekla ne, nema potrebe, znate ima da nađemo termin. I našla ga je nekako”, kaže Marija R.
Lekarka je kasnije pokušala da pojasni kako je ta procedura komplikovana, ali ne detaljno, što pacijenta kada dobije šta je želeo toliko ni ne zanima. Ima onih koji su odustajali, jer nisu znali da li se i koliko upornost isplati i da li vredi trošiti vreme i živce na to.
Ima i onih koji koji su odlučili da idu do kraja, po cenu i vremena i živaca.
Kod Vladimira Ž. to je trajalo mesecima. Trebalo je da uradi genetsku analizu zbog čega ga je lekarka iz bolnice poslala u jednu od dve specijalizovane institucije koje su u to vreme u Beogradu radile tu vrstu analize.
“Analiza je privatno koštala oko 1.000 evra, dobio sam uput za državnu ustanovu gde to mogu da uradim, međutim tamo su mi rekli da prioritet imaju majke i deca i da ne mogu da mi to urade. Lekarka koja mi je dala uput je rekla da insistiram jer na to imam pravo”, kaže Vladimir Ž.
Zaštitniku pacijenata
Nakon toga je svoje pravo pokušao da ostvari žaleći se Zaštitniku pacijenata, a kako to nije urodilo plodom pisao je i direktoru ustanove koji ga je pozvao na razgovor.
“Objasnio mi je da oni dobijaju određeni broj reagenasa i da bi, ako bi analizu radili svakom ko dobije uput, oni to potrošili već u januaru. Objasnio mi je da direktori ustanova trpe pritiske da obezbede termine za preglede ili analize a da nemaju dovoljno svega obezbeđenog”, ističe naš sagovornik i kaže da mu je direktor rekao i da se ustanovama koje daju papir pacijentu da nemaju termin, nakon čega oni to obavljaju privatno, novac koji država refundira pacijentu skida sa budžeta ustanove.
Uprkos tome, Vladimir je dobio potvrdu da termina nema i sa njom otišao u svoju filijalu RFZO gde mu je službenica najpre rekla da “prvi put vidi” takav papir.
Kako nije uspeo da dobije informaciju šta dalje da radi pisao je centrali RFZO u Beogradu.
“Od uputa koji sam dobio u bolnici do potvrde je prošlo četiri meseca”, napominje Vladimir Ž. Od trenutka potvrde do momenta kada mu je račun refundiran prošlo je još tri meseca, jer je rok za isplatu 90 dana. On je, kaže, novac dobio 87. ili 88. dana.
Medicinsko osoblje, uglavnom, ne želi da priča o konkretnim razlozima zbog kojih se teško odlučuju da daju papir i priznaju i pismeno da termina nema.
Nezvanično, mnogo je raznih priča od toga da će im se za svaki takav zahtev oduzimati od plate, da li njima ili direktorima ustanova i da su oni koji to često čine – na svojevrsnoj crnoj listi državnih organa. Što svakako ne žele da budu.
Naravno to su nezvanične priče koje stižu do pacijenata.
Zvanično, RFZO je Danasu odgovorio na deo pitanja koje smo poslali na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja.
Kako su nam rekli, oni u ovom trenutku raspolažu podatkom da je u periodu od 1. januara do 30. septembra ove godine podnet 221 zahtev za refundaciju troškova plaćenih zdravstvenih usluga koje nisu mogle biti pružene u roku od 30 dana od dana javljanja osiguranog lica zdravstvenoj ustanovi u koju je osigurano lice upućeno.
Za šta ne važi
“Najveći broj zahteva podnela su lica osigurana u filijali RFZO u Užicu. Po podnetim zahtevima refundirano je 410.185 dinara”, kažu u RFZO.
Ova ustanova nije odgovorila na pitanje koliko je ukupno sredstava isplaćeno pacijentima, od trenutka kada je refundacija omogućena.
“RZFO ne raspolaže podatkom o ukupnom broju potvrda koje su izdale zdravstene ustanove u javnom sektoru”, istakli su u odgovoru.
Na sajtu RFZO nalazi se i spisak usluga za koje ne važi ovo pravilo, odnosno za koje se novac plaćen privatno ne može refundirati. To se odnosi na one preglede gde postoji propisano utvrđivanje lista čekanja, poput MR i CT dijagnostike, koronarografije srca, revaskularizacije miokarda Bypass hirurgijom, ugradnje endoproteza kuka.
Refundacija ne važi ni za redovne kontrolne preglede, kao ni za neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize potrebne za taj pregled.
“Redovne kontrolne preglede i uz njih neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize, ustanova je dužna da pruži do roka u kojem je doktor tražio pregled, a koji može biti i duži od 30 dana”, ističe se na sajtu RFZO.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay
