Kako se u zemljanom ribnjaku može gajiti pastrmka, riba koja zahteva posebne uslove, za portal Plodna zemlja objašnjava jeromonah Andronik Rakočević, nastojatelj manastira Majstorovina u opštini Bijelo polje.
U selu u samom podnožju Bjelasice u Crnoj Gori, gde izvire reka koja s pravom nosi naziv Bistrica, nalazi se manastir iz 14. veka. Sagrađen je u vreme Cara Dušana i prvog srpskog Patrijarha Joanikija. Njegov nastojatelj danas je Andronik Rakočević koji uvodi raznovrsne inovacije u funkcionisanje ovog manastira. Jedna od njih je i uzgoj pastrmki u specifičnim uslovima.
„Na petstotina metara od izvora Bistrice, s desne strane reke nalazila se velika šljunkara. Inicijativom i angažovanjem Hadži Dragiše Jeremića, predsednika saveta Mesne zajednice Ravna Rijeka, prostor je uređen. Napravljeno je veštačko jezero. U početku, želeći da čujem tuđa iskustva obilazio sam ribnjake, ali je većina bila skeptična kad se pomene zemljani ribnjak. Zvao sam i stručnjake za ribarstvo, ali su i oni smatrali da prostor mora da se izbetonira. Međutim, tragajući, naišao sam na jedan članak dr Đoka Drecuna koji se bavio ribarstvom u Crnoj Gori i Jugoslaviji, i shvatio da ipak može da se gaji riba u zemljanim ribnjacima. Manastir koji je tek obnovljen nije imao novca za velika ulaganja, ali priroda kao da je sama napravila ono što nam treba“, počinje svoju priču Andronik Rakočević.
Dobri uslovi za uzgoj ribe
Pomenuto veštačko jezero prostire se na hiljadu kvadrata, a dubine je 1,82 metara. U početku su, da bi uvideli postoje li mogućnosti da se tu uzgaja pastrmka, ubacivali pastrmku iz susednog ribnjaka, za koju su primetili da nakon izvesnog vremena dobijala još bolji ukus. Ocu Androniku je stalno bilo na pameti i iskustvo uzgajivača ribe iz veštačkog jezera u Veruši, koji je imao veliko uginuće ribe. Razlog je bio slab protok vode. Međutim, u jezeru gde se ogleda šuma Bjelasice to nije bio slučaj.
„Za uzgoj pastrmke je važan protok vode u sekundi, temperatura i količina kiseonika. Ovde je protok vode 150 litara u sekundi, temperatura 8,1, a leti se ugreje na 15 stepeni. Bitno je i da nije velika prenaseljenost ribom. Podloga je šljunkovita, prednost je što su jezera iznad nivoa reke, tako da sav otpad koji riba napravi ide kroz zemlju. Radili smo analize vode koje su pokazale da je izlaz iz jezera čistiji nego ulaz“.
Pošto su završili sve analize, u uzgoj ribe upustili su se 2017. godine, nabavivši mlađ. Te ribe su na početku imale 10 grama, ali su vrlo brzo dostigle težinu od 200-300 grama po komadu, ne samo zbog dobre ishrane već i zato što je u jezeru bila mala naseljenost, ali i ostali uslovi za uzgoj su bili pogodni.
“Sledeće godine sam kupio džak ikre iz ribnjaka sa Buča, dobio sam i cuger gde se ikra inkubira. Tada je važno da se izvorska voda ne muti, a idealna temperatura je 8,9 stepeni. Izleglo se dosta ribe. Poučen tim iskustvom naredne godine sam od cerade napravio bazen u koji sam ubacio mlađ iz koje su se izlegle ribe. Nisam mogao da ih pustim sve u jezero, da ih one veće ne bi pojele. Trudio sam se da izlovim ribu, a onda smo pregradili jezero, tako smo dobili jedno veliko i dva manja jezera. Te godine sam uspeo da uzgojim 10 tona pastrmke“, kaže Rakočević.
Apsurdno je što Crna Gora uvozi ribu
Sva ta iskustva su mu značila da krene samostalno da odvaja matice pastrmke u kavez, tako da ima ozbiljno matično jato od kojeg dobija ikru. U međuvremenu je iskopano još jedno jezero. Kada izlovi ribu, potrebno je do dve godine da ona poraste. Potom se iz prvobitnog bazena gde naraste do pet grama prebacuje u veći bazen da naraste tri do četiri puta toliko. Potom u jedno, pa u drugo jezero, do ulova i željene težine od 400-500 grama. Ribu hrani jednom dnevno granulama bogatim proteinima i mastima italijanskog proizvođača.
„Sada planiram da napravim mrestilište sa betonskim ogradama i zgradu. Ovde je idealno za uzgoj pastrmke, a kupci su iz Bijelog Polja i okoline, ali i šire. Sve ovo ne bih mogao da nemam veliku podršku naroda”, kaže Rakočević koji izražava čuđenje što Crna Gora uvozi ribu: “To je apsurd, jer ona se u ovakvom prirodnom okruženju i bogatstvu može veoma uspešno uzgajati“.
Ceo tekst možete pročitati na sajtu Plodna zemlja
Foto: Danijela Nišavić
Korito je očišćeno i popunjeno čistom vodom koja je doticala iz izdani, sa preko 120 metara dubine. Tako stvorena živa maketa druge po veličini evropske reke nazvana je „Mali Dunav“.
Posetioci mogu da plove drvenim čamcima, odmore za stolovima u „debelom hladu“ ili na ležaljkama okačenim o drveće, ili da se osveže u „kafiću ispod lipe“. Deci je na raspolaganju i brod-pentralica sa toboganima i zidnom površinom za friklajmbing, a onima koji žele da u prirodi organizuju slavlja, poput rođendana, za određenu svotu novca dostupni su i posebni prostori sa autentičnim sedećim nameštajem.