Bogate vlade nastoje da obezbede vakcine kompanija Fajzer i Moderna kako bi održale tempo imunizacije, pošto zabrinutost za bezbednost i problemi sa proizvodnjom marginalizuju vakcine AstraZeneka i Džonson & Džonson (J&J), kažu eksperti za javno zdravlje i analitičari te industrije.
Države u Evropi i Aziji, kao i u Južnoj Africi, ograničavaju upotrebu AstraZeneke iz bezbedosnih razloga. Primena J&J vakcine ove nedelje je pauzirana u SAD i Evropi zbog nekoliko slučajeva veoma retkih, ali opasnih krvnih ugrušaka u mozgu, poput problema kojim je pogođena AstraZenaka.
Američka agencija za hranu i lekove je saopštila da istražuje da li je tehnologija koja se koristi za proizvodnju ovih vakcina povezana sa slučajevima zgrušavanja. Obe koriste modifikovani virus prehlade kao vektor da ćelijama prenese proteine koronavirusa i podstakne imuni odgovor.
„Vol strit žurnal” (WSJ) je juče objavio da je kompanija Džonson & Džonson privatno ponudila rivalskim proizvođačima da udruže napore u proučavanju rizika od krvnih ugrušaka, ali su Fajzer i Moderna odbili. Samo je AstraZeneka pristala, objavio je američki list, pozivajući se na upućene izvore.
J&J je, putem mejlova i telefonskih poziva, takođe predložila stvaranje neformalnog saveza kako bi komunicirali o koristima i rizicima od vakcina i bavili se zabrinutošću javnosti zbog slučajeva zgrušavanja, piše WSJ.
Prema izvorima lista, Fajzer i Moderna su odbili ponudu zato što je njihova vakcina bezbedna. Oni takođe ne vide potrebu da se dupliraju napori regulatora i kompanija koji već istražuju uzrok zgrušavanja krvi. Jedan od razloga odbijanja je navodno i bojazan da bi udruživanje ukaljalo bezbednost Fajzera i Moderne.
Žestoko rivalstvo izbilo na videlo
Globalne farmaceutske kompanije su tipično žestoki rivali, ali su protekle godine udružile snage u borbi protiv koronavirusa. Nedavne privatne rasprave među glavnim medicinskim zvaničnicima i drugim čelnicima proizvođača vakcina, pokazuju limite solidarnosti te industrije, kao i izazove sa kojima su zdravstvene vlasti i kompanije suočene u komunikaciji o rizicima od vakcina, dok ohrabruju imunizaciju.
Britansko-švedska AstraZeneka i američki Džonson & Džonson obećali su da će vakcine isporučivati na neprofitnoj osnovi do okončanja pandemije.
AstraZeneka se prodaje po ceni troškova proizvodnje, nekoliko dolara po dozi i daleko je najjeftinija i najrasprostranjenija jer da ne zahtieva ekstremne uslove skladištenja.
Prvu vakcinu u svetu koja se daje u jednoj dozi proizveo je Jansen, belgijski ogranak kompanije Džonson & Džonson. Cena J&J vakcine iznosi oko 10 dolara.
Ove dve vakcine se smatraju oružjem od vitalnog značaja u borbi protiv pandemije koja je odnela više od tri miliona života.
Prema proceni agencije Rojters, trebalo bi da čine više od 25 odsto globalnih zaliha 2021. godine.
Vakcine američkog Fajzera i nemačkog Bajonteka, kao i Modernina, koriste drugačiji metod zaštite od kovida-19 koji se oslanja na informacionu RNK (mRNA) da programira ćelije da stvore imunitet na koronavirus.
Moderna naplaćuje 30 dolara za neophodne dve doze u SAD i 36 dolara u EU. Cena Fajzerove vakcine je 39 dolara za dve doze u SAD i oko 30 dolara u Evropskoj uniji. Bugarski premijer Bojko Borisov je ove nedjelje otkrio da novi ugovor o nabavci vakcina od 2022. koji EU planira da potpiše sa Fajzerom podrazumijeva veću cenu – 19,5 eura za jednu dozu.
Povećavaju proizvodnju
Analitičari kažu da su Fajzer i Moderna vakcine već bile izbor bogatih država, na osnovu podataka iz kliničkih ispitivanja koji pokazuju da su više od 90 odsto efikasne u sprečavanju simptomatskog kovida-19. Do sada je oko 120 miliona Amerikanaca primilo Fajzer ili Modernu i nije prijavljen nijedan veći bezbednosni problem.
SAD i Evropska unija sada nastoje da naprave još veće zalihe mRNA vakcina. Japan takođe radi na tome da obezbedi 100 miliona doza Fajzera do kraja juna.
„Trenutno su (mRNA vakcine) ‘lamborginiji‘ ili ‘meklareni‘ među vakcinama protiv kovida-19”, rekao je dr Peter Hotez, istraživač vakcina na Medicinskom fakultetu Bejlor u Hjustonu, misleći na ultraskupe luksuzne automobile.
I Moderna i Fajzer nameravaju na povećaju proizvodne ciljeve za 2021, od milijardu, odnosno 2,5 milijardi vakcina.
Fajzer je ove nedjelje saopštio da mu je cilj povećanje isporuka od 10 odsto u SAD tokom maja i dodatnih 50 miliona doza za Evropu u drugom kvartalu 2021. EU pregovara o do 1,8 milijardi doza Fajzera za 2022. i 2023.
Nemačka biotehnološka firma KjurVak, koja testira svoju mRNA vakcinu, u četvrtak je saopštila da se potražnja za njenim proizvodom povećala u posljednjih nekoliko dana nakon pauze J&J. Ona očekuje odobrenje evropskog regulatora krajem maja ili početkom juna.
Ograničena dostupnost u siromašnim zemljama
Eksperti kažu da bi veća cena, proizvodna ograničenja i zahtevni transport i skladištenje mogli ograničiti dostupnost mRNA vakcina u zemljama sa nižim prihodima.
„Sirovine potrebne za proizvodnju mRNA sada nisu jeftine”, rekao je Rojtersu Hartadž Sing, analitičar biotehnologije u firmi Openhajmer & Co.
„U drugoj polovine ove godine, priča će se promeniti u ‘u redu, kako da pomognemo zemljama u razvoju da se domognu mRNA vakcina,’” rekao je Sing o državama poput SAD koje su to obećale.
Izvršni direktor Moderne Stefan Bansel ponovio je ove nedjelje da će njegova kompanija moći znatno da poveća proizvodnju 2022. godine.
Rojters je u sredu objavio da Moderna pregovara sa jednom američkom kompanijom koja ima kapacitet da proizvodi 30 miliona doza vakcina svakog meseca.
Međutim, kako ističe agencija, siromašne države će verovatno i dalje morati da se oslanjanju na vakcine J&J, AstraZeneka, te kineske i ruske, koje se, za razliku od mRNA vakcina mogu čuvati u običnom frižideru, zbog čega su one bolja opcija za ruralna i teško dostupna područja.
Ameš Adalja iz Džons Hopkins centra za zdravstvenu sigurnost kaže da bi se to moglo promeniti.
„Nadamo se da će doći do inovacije u skladištenju mRNA vakcina koja će omogućiti njihovu širu upotrebu”, kazao je.
Naučnici sa Univerziteta Oksford, mada ne oni koji su radili sa AstraZenekom na proizvodnji vakcine protiv kovida-19, objavili su u četvrtak studiju koja pokazuje da su rizici od ugrušaka manji kod osoba koje su primile AstraZaneku, Fajzer ili Modernu nego kod onih koje su se zarazile koronavirusom. Studijom nisu obuhvaćene osobe koje su primile J&J vakcinu.
Izvor: Vijesti.me
Foto: Pixabay