Iako bi se očekivalo da se samohrani roditelji u Srbiji suočavaju sa većim predrasudama na selu, oni imaju veću finansijsku i društvenu podršku u ruralnim sredinama, nego u gradovima.
Činjenica da u Srbiji skoro svako peto dete odrasta samo uz jednog roditelja, uslovila je i da se u našoj zemlji promeni odnos prema samohranim roditeljima. Brak se više ne smatra društvenom institucijom koja jedina čini roditeljstvo legitimnim, pa je i socijalna isključenost samohranih roditelja znatno manja nego ranije.
I pored toga što je stav prema vanbračnim majkama i dalje nešto negativniji na selu, samohrani roditelji se suočavaju sa više problema u gradovima, u kojima generalno imaju manje podrške zbog daleko veće otuđenosti.
Ovo su neki od glavnih rezultata istraživanja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, o položaju samohranih roditelja u Srbiji. Autorka istraživanja, dr Marina Novakov je sprovela anketu među 200 jednoroditeljskih porodica u Vojvodini, od kojih polovina živi na selu, a preostala polovina u gradu.
Istraživanje je obuhvatilo sve tipove samohranih roditelja, odnosno one koji su to postali zbog smrti supružnika, usled razvoda ili zbog odluke da podižu dete izvan bračne zajednice.
Od smrtnog greha do tolerisanja
Odnos prema vanbračnoj deci je tradicionalno u Srbiji nailazio na moralnu osudu i smatrao se sramotom, a majke vanbračne dece su surovo kažnjavane i proganjane. Osim toga, u narodu su vanbračna deca povezivana sa natprirodnim silama, pa su bila široko rasprostranjena verovanja da ona izazivaju ogromne poplave ili suše, a ređe se mislilo da ako muško dete preživi na rođenju – jer su čedomorstva zbog osude sredine bila česta – sigurno će postati veliki junak.
Donekle ambivalentan stav naroda prema ženama koje rode vanbračnu decu ogleda se i u činjenici da su one mogle veoma dobro da se udaju, jer su „dokazale“ da su rotkinje.
Danas su se ovakva shvatanja uveliko promenila, posebno u gradovima, gde je četvrtina ispitanika izjavila da zajednica ima donekle odbojan stav prema neudatim majkama, dok je takvu ocenu izreklo 30 odsto anketiranih samohranih roditelja koji žive na selu.
Ipak, 46 odsto ispitanika na selu smatra da je najbolje za dete ako može da odrasta u porodici sa oba roditelja, dok je sa takvim uverenjem saglasno samo 25 odsto anketiranih u gradu. S druge strane, razvedeni roditelji, koji čine 55 odsto ukupnog uzorka u istraživanju, slažu se sa mišljenjem da je bolje odgajati dete samostalno, nego u lošem braku.
U gradu dvostruko usamljeniji nego na selu
Većina ispitanika smatra da sredina u kojoj žive ne pravi značajnije razlike prema samohranim roditeljima po osnovu toga da li su udovci i udovice, razvedeni, ili majke sa vanbračnom decom. Ipak, više od trećine anketiranih ocenjuje da najviše saosećanja dobijaju oni koji su ostali sami zbog smrti bračnog partnera.
Zanimljivo je da oko trećine ispitanika koji žive u gradu tvrdi da su izloženi nerazumevanju i neprihvatanju, dok svoj položaj tako vidi samo 15% samohranih roditelja sa sela. Ipak, osećaj usamljenosti povezuje i one u gradu i one na selu, s tim što je broj usamljenih dvostruko veći u gradu. Ispitanici su usamljenost rangirali na trećem mestu najvećih problema, iza finansijskih i teškoća u vaspitavanju dece.
Teško je biti i otac i majka
Finansijski problemi su najteži za samohrane roditelje bez obzira na tip naselja u kojem žive, ali i tu su ispitanici u urbanim sredinama u nezavidnijem položaju – finansijske teškoće u gradu ima 48 odsto anketiranih, naspram 38 odsto njih na selu. Nalazi pokazuju i da su prilikom traženja posla u mnogo lošijem položaju majke nego očevi, jer poslodavci smatraju da će i u slučaju samohranih roditelja, žene više odsustvovati sa posla nego muškarci.
Nasuprot nalazima vezanim za finansijsku situaciju, anketirani koji žive na selu više se žale na poteškoće vezane za vaspitavanje dece, posebno ako je dete suprotnog pola. Primer je odgovor jednog udovca iz Ravnog Topolovca: „Nedostaje ženska ruka u vaspitanju. Teško mi je da vodim ženske razgovore i rešavam ženske probleme. To nije prirodno“. Ali to nije lako ni u urbanim sredinama. „Teško je biti i otac i majka u jednom“, konstatuje udovac iz Sremskih Karlovaca.
Iako smo skloni da verujemo kako je biti samohrani roditelj na selu mnogo teže nego u gradu, zbog tradicionalnih vrednosti u seoskim sredinama, istraživanje ukazuje na sasvim suprotnu situaciju. Prednost sela je u tome što su u njima i dalje zastupljenije proširene porodice, gde samohrani roditelji imaju veću podršku svojih roditelja sa kojima često dele i krov nad glavom, ali i rođaka, suseda i celokupne sredine u kojoj žive.
Foto: Pixabay