Klima je sve zahtevnija ne samo prema biljnim kulturama, već i prema zemljištu. Zato stručnjaci preporučuju gajenje alternativnih biljnih vrsta koje trpe visoke temperature i sušu, pa zbog klimatskih promena dobijaju novu šansu i novi komercijalni momenat.
Stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Sikora ističe alternativne biljne vrste zbog klimatskih promena dobijaju novu šansu i novi komercijalni momenat.
– Ove biljne vrste gaje se na manjim površinama u odnosu na glavne (najveće) bijne vrste. Institut za ratarstvo i povrtarstvo pokriva ceo asortiman biljaka interesanto za naše poljoprivredne proizvođače, tu se pre svega misli na sirkove, bundeve (tikve), facelije, uljanog lana i duvana, hmelja i prosa, uključujući i heljdu koja sve više dobija na značaju – ističe Sikora.
Dodaje da su sirkovi u poljoprivrednoj praksi zastupljeni sa nekoliko agronomskih formi. Onaj u zrnu koristi se kao stočna hrana i zamenjuje kukuruz. Potom, sirak metlaš, koji je atraktivan, ali je regionalno ograničen na sever i jug Bačke, zbog prerađivačkih kapaciteta koji su na tim mestima. Treći su krmni sirkovi – sudanska trava i silažni sirak.
– Čitav spektra sirkova dolazi u obzir. Ono što je specifično za sirkove i zbog čega dobijaju na značaju, jer se traži sve više semena, jeste da su tolerantni prema nepovoljnim uslovima spoljne sredine, visoke temperature i nedostatak vlage. Daju rod i tamo gde kukuruz ne rodi – kaže Sikora.
Kada je reč o industrijskoj konoplji, situacija je slična kao sa sirkom metlašem. Naime, zakonska regulativa predviđa da se gaji za stabljiku ili za zrno za ishranu životinja. Pošto su prerađivački kapaciteti, ili nekadašnje kudeljare, veoma mali, potražnja za sirovinom kao stabljikom je mala.
– Nešto je veća potražnja za zrnom, kao ptičja hrana ili hrana za životinje. Značajan deo površina, oko 300 ha ove godine, bilo je zasejano konopljom. Zrno ima dobru cenu na tržištu – kaže Sikora.
S druge strane, regulativa EU dozvoljava korišćenje proizvoda od industrijske konoplje kao sirovine – cvet i zrno i u ljudskoj ishrani, pa se površine površavaju.
– Helena i Marina su naše dve registrovane sorte, registrovane su i u EU gde takođe imaju svoje tržište – navodi Sikora.
Dodaje da to što se kod nas zove tikva jeste uljana tikva, dok je bundeva povrtarska vrsta, čije se meso koristi.
– Mi imamo dve sorte tikava, Olinku, bez ljuske i Oliviju, sa ljuskom. Površine se kreću u odosu potreba za sirovinom. Najviše se proizvodnje semena izvozi za Bosnu i Hercegovinu, dok se Olinka izvozi u EU, a pre svega za Sloveniju, gde je našla svoje mesto – navodi Vladimir Sikora.
Što se tiče duvana i hmelja, situacija je najgora, jer prerađivačka industrija ne traži proizvod ili traži u ograničenoj meri. Hmelj je tradicionalna biljna vrsta, koja se gajila na velikim površinama u južnoj Bačkoj, a sada imamo ukupno pet ili 6 hektara, koje koriste zanatske pivare.
Izvor: RTV/Ekapija.com
Foto: Pixabay