Mada je novi sistem prijavljivanja sezonskih radnika putem onlajn registracije brži i jeftiniji za poslodavce, poljoprivrednici se žale da teško dolaze do radne snage. Pojedini više i ne angažuju dodatne radnike, jer ocenjuju da im se to ne isplati.
Prema zvaničnoj statistici, više od pola miliona ljudi u Srbiji radi na neformalnim poslovima. U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kažu da je pojednostavljena procedura prijave putem portala i aplikacije za sezonske radnike, uvela u legalne tokove 47 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi. …
Mikloš Balaša iz Čantavira ima savremenu farmu goveda, gde je proizvodnja dobrim delom automatizovana. Iako se radi o farmi gde su uslovi rada dobri, Mikloš se žali da teško dolazi do radne snage koja poslednjih godina odlazi u inostranstvo u potrazi az boljim standardom.
Sava Šućin iz Iriga, voćar i vinogradar, smanjio je površine pod zasadima baš zbog nedostatka radne snage. ističe da je svake godine zarada u poljoprivredi sve manja, a cena radne snage veća. Napominje da razume to što je država regulisala prijavu sezonskih radnika, ali da on tu ne vidi svoju računicu.
„Ja sam isuviše mali da bih prijavljivao sezonce, ja se organizujem sa porodicom, komšijama da oberemo to što nam je i malo ostalo“, kaže Šućin.
Fiksni iznos poreza
U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj objašnjavaju da mnogi sezonski radnici u poljoprivredi nisu upoznati sa zakonom o pojednostavljenom angažmanu sezonskih radnika u poljoprivredi, dok su poslodavci prihvatili novi sistem prijave.
Brzinu prijavljivanja i fiksni iznos poreza, koji se plaća putem onlajn registracije, istakli su u analizi NALED- a kao ključnu prednost u odnosu na skuplju i komplikovaniju proceduru potpisivanje ugovora na papiru.
U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj podsećaju na to da je do pre dve godine ugovor imalo svega pet odsto od oko 80.000 sezonaca, koliko se procenjuje da radi u poljoprivredi.
Izvor: RTV
