Međutim, ljudi nisu jedina živa bića koja se ovako ponašaju. Podaci o šimapanzama prikupljani dvadeset godina pokazuju da, kako stare, ovi primati takođe razvijaju smislenija i značajnija prijateljstva.
To su rezultati studije koja je krajem oktobra objavljena u žurnalu Društvena selektivnost kod divljih šimpanza prilikom starenja (Science, Social Selectivity in Aging Wild Chimpanzees).
Rezultati ove studije pomalo osporavaju dugogodišnju pretpostavku da se ljudi s godinama umiruju i sazrevaju jer postaju svesni činjenice da se kraj života približava.
Zarin Maćanda, primatolog sa Univerzita Tafts u SAD i autorka novog istraživanja, kaže: „U životu nemamo vremena za veliku količinu negativnosti, pa u nekom trenutku počnemo pozitivno da razmišljamo.“
Činjenica da se slično ponašaju i šimpanze pruža jednostavnije objašnjenje – to bi mogla da bude osobina koja je evoluirala i koja se sada može naći u širem spektru vrsta.
Kako su Maćanda i njen tim uopšte došli do ovih podataka?
Oni su, naime, podatke preuzeli od Kibale Chimpanzee Project-a, odnosno istraživačkog centra u Kibali u Ugandi, koji proučava ponašanje šimpanzi u istoimenom nacionalnom parku od 1987.
Budući da su šimpanze slične ljudima kada je socijalni život u pitanju – žive u velikim grupama i tokom svog života ostvaruju kooperativne i antagonističke veze – služe kao idealna test grupa za proučavanje promena u socijalnom ponašanju.
Istraživači su se usredsredili na mužjake koji su ostvarivali više odnosa sa svojim vršnjacima nego ženke šimpanze.
Maćanda i tim su proučavali podatke o 21 šimpanzi uzrasta od 15 do 58 godina, i došli do zaključka da mužjaci stari 35 i više godina imaju više tzv. obostranih prijateljstava nego mlađi: „stariji ‘prijatelji’ bi redovno sedeli i doterivali se tzv. društvena nega, vrsta ponašanja u kojoj životinje međusobno vode računa o izgledu, dok su mlađe šimpanze češće ulazile u jednostrane veze, u kojima su negovale starešine koje su im retko uzvraćale uslugu.“
Istraživači su takođe otkrili da su stariji mužjaci imali manje agresivnih interakcija sa drugim članovima grupe.
„Oni retko ulaze u konfliktne situacije, na način na koji bi to mlađe šimpanze radile“, kaže Aleksandra Rosati, psiholog sa Univerziteta u Mičigenu, i jedna od autorki studije.
Ova studija pokazuje da ljudi i njihovi najbliži preci imaju zajedničko nešto veoma važno: svojevrstan obrazac socijalnog starenja koji pokazuje da ovakva ponašanja nisu svojstvena samo ljudima.
Ti obrasci bi mogli da budu ništa drugo do adaptivni odgovor koji poboljšava uslove za život i kvalitet života, a kod šimpanzi uspeh u parenju ili status u društvu.
Iako ne preterano popularno, starenje, ipak, ima niz prednosti, barem kada su međuljudski odnosi u pitanju: vremenom počnemo da izbegavamo konfliktne situacije i osobe, okrećemo se onima koji su nam važni, te smo okruženi daleko manjim brojem ljudi nego ranije.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay