skuplja

Za razliku od domaćinstava, privreda kilovate kupuje na slobodnom tržištu i njena vrednost ove godine  raste u odnosu na lane – čak do 60%.

Kupci koji tek sad zaključuju ugovore za 2022. godinu, u ovom trenutku ne mogu da dobiju kilovat ispod 105 EUR po megavat-satu. To je regionalna cena sa tendencijom rasta do kraja godine.

Evropska berza, a tim i cene na našem tržištu, reaguju na sve veću naknadu za emisiju ugljen-dioksida prilikom proizvodnje uglja. Ona je trenutno dostigla nivo od 60 EUR po toni. Tu cenu nisu uspele da izdrže pojedine termoelektrane u okruženju i ugašene su.

Istovremeno je poskupeo i gas, koji učestvuje u proizvodnji električne energije.

Kompanije su u avgustu 2017. prema podacima SEEPEX, licenciranog operatora za organizovano tržište električne energije, plaćale 59,31 EUR po megavat-satu. Ovog avgusta ista jedinica mere dostigla je cenu od čak – 108,68 EUR.

– Cene električne energije iz prošle godine nisu relevantne zbog uticaja pandemije kovida. Bila je smanjena potražnja – objašnjava Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX.

Električna energija u pojedinim granama nosi značajan trošak

– U odnosu na period od 2017. do 2019. godine, cena je porasla zbog velikog porasta taksa na emisiju ugljen-dioksida, sa 25 na 61 EUR po toni i najviše se odnosi na električnu energiju iz termoelektrana. Cena gasa je više od tri puta veća cena u odnosu na početak ove godine. Dok se ne stabilizuje cena gasa, ne može se očekivati pad cene električne energije. Trenutno, industrija plaća cenu po ugovorima koji su kupci zaključili sa snabdevačima u 2020. godini. Oni ne bi trebalo da osete ovaj porast cena, ako su ugovori takvi da snabdevač garantuje cenu i isporuku električne energije. Takođe, kupci koji su potpisali ugovor o snabdevanju do aprila ove godine za narednu 2022. platiće blago povećanje cena. U proseku oko 60 EUR po megavat-satu.

Električna energija u pojedinim granama nosi značajan trošak. Tako je i u hemijskoj industriji.

– Proizvođači plastike, na primer, plaćaju i do četiri puta skuplje sirovine, a sada će i skuplju struju – objašnjava Dragan Stevanović, predsednik Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije.

– Postoje privatni proizvođači plastike koji kilovate mesečno plaćaju i 150.000 evra. Svako povećanje cena utiče i na to koliko košta krajnji proizvod. Tako postajemo manje konkurentni u inostranstvu, a oko 2.000 registrovanih proizvođača je ostvarilo izvoz od 870 mil EUR.

Kako energetska kriza utiče na cene?

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije takođe objašnjava da je do porast industrijskih cena žitarica i energenata došlo u drugoj polovini prošle godine, kada je privreda krenula lagano da se oporavlja posle pandemije, ali se pojavio disbalans usled rasta cena taksi na emisiju ugljen dioksida.

– To se intenziviralo u 2021. godini i poslednjih nedelja, iako je bilo naznaka i ranije. Imamo tu energetsku krizu iz prostog razloga što je tražnja privrede konstantno velika, ponuda je ograničena i time što je smanjena proizvodnja uglja iz potrebe da se organizuje smanjenje emisije ugljen-dioksida. Iz tog razloga imali smo porast cene energenata – rekao je Stanić gostujući na RTS-u.

Kao primer naveo je prirodni gas, koji se tretira kao čista energija, a čija je cena od početka godine porasla 125 procenata, a samo poslednjih mesec dana oko 25%.

Stanić dodaje da od početka godine privrednici u Srbiji su upozoravali na porast cena inputa, a sve više se žale i na porast cene električne energije.

Sada se govori da se zajedno sa Vladom radi na tome da se pronađu mehanizmi odgovora na ovu krizu kako bi se očuvala osnova za projektovani ekonomski rast od između 6,5 i 7%, rekao je Stanić.

Stagnaciju i inflaciju ruku pod ruku

Ističe da vreme nije saveznik za rešavanje problema, jer se približava zima, kada domaćinstva troše više energenata. Takođe, od toga koliko će ledenih dana biti tokom zime zavisi i to koliko će ona uticati na potrošnju.

Ukazuje na to da se u vidu mora imati i ono što se dešava na međunarodnom tržištu.

– Opšti porast cena. Dakle, inflacija recimo u SAD je na tridesetogodišnjem maksimumu. Sa jedne strane, to se pravda tom neravnotežom između ponude i tražnje, ali ima analitičara koji govore da je privreda postala pregrejana usled dugotrajne ekspanzije monetarne politike koja je upumpala veliki novac u privredu, a tržište nije bilo u mogućnosti da to potpuno izbalansira – rekao je Stanić.

Ističe da opšti porast cena i energetska kriza mogu dovesti do onoga što se zove stagflacija – usporavanje privrednog rasta, a s druge strane kontinuirani porast inflacije.

– Imate stagnaciju i inflaciju ruku pod ruku. To nije izvestan scenario koji će se desiti, ali to je jedan od ključnih rizika koji može da ugrizi svetski oporavak u srednjem roku jer može da traje više godina i postepeno usled niskog rasta i porasta cena dolazi do postepenog porasta nezaposlenosti – zaključio je Stanić.

Izvor: Novosti/RTS

Foto: Pixabay