Prilično je izvesno da će hoteli na beogradskoj Slaviji ući pod okrilje kompanije Matijević, preciznije – Mat rilestejta. Uz postojećih pet, kupovinom još tri, hotelijerska ponuda ove grupe biće bogatija za čak 30.000 kvadrata.
Ministarstvo pirvrede oglasilo je u oktobru privatizaciju preduzeća Slavija hoteli i to metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem. Reč je o tri objekta na potezu između Bulevara oslobođenja i Makenzijeve ulice. Početna cena za čitavu firmu je 24,9 miliona evra.
S obzirom na to da je stigla samo jedna ponuda, javnog nadmetanja nije ni bilo. Ukoliko prođe proveru Ministarstva privrede, neće biti razloga da se firma, u kojoj je trenutno oko 100 zaposlenih, ne nađe u privatnim rukama po početnom iznosu.
Kompanija Matijević, moglo bi se reći, već duže merka Slaviju. Pre pet godina, malo je nedostajalo da postanu vlasnik novijeg dela – Slavije luks. Tada je sobe i apartamane uslovno prodavao sudski izvršitelj i to dok su Slavija hoteli čekali odgovor na zahtev da se poništi odluka Arbitražnog veća po kojoj su dugovali firmi Fil Šar 1,6 miliona evra.
Spor je vođen pred Privrednim sudom. Javni izvršitelj nije čekao rasplet, već je pre toga prodao hotel. Kupila ga je kompanija Matijević za 6,5 miliona evra. Proglašena je za privremenog kupca, ali je ubrzo od kupovine odustala. Privredni sud je osporio odluku izvršitelja i samu prodaju, pa je i prepoznatljivi objekat na Slaviji ostao državni.
Kupovina je ovog puta prošla bez konkurencije. Očekivalo se da će u trku ući više zaintersovanih, jer je dokumentaciju otkupilo osam firmi. Nezvanično saznajemo da su među njima bili Delta agrar, Maks bet, firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i jedna iz Švajcarske.
Zašto su Matijevići jedini
I sam Zoran Matijević, suvlasnik Mat rilestejta, pomalo je iznenađen što su se jedini odazvali pozivu.
„Nismo to očekivali, pomalo smo iznenađeni. I sami se pitamo da li to znači da smo najpametniji ili drugi znaju nešto što mi ne znamo“, pomalo u šali kaže Zoran Matijević za Forbes Srbija. „Čuli smo i očekivali da će interesovanje biti veće. Ovo sada stvara nedoumicu da li dolazi do prezasićenja tržišta nekretnina“.
U trurističko-ugostiteljskoj branši ne veruju da je to još slučaj. Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije – HORES, ukazuje da mesta za dodatne kapacitete ima dokle god raste broj gostiju.
„Nije bilo verovatno da će biti više zainteresovanih zato što je, realno posmatrano, tim objektima uglavnom potrebno ozbiljno ulaganje i renoviranje“, kaže Genov. „Hotel je toliko star da je potrebna detaljna rekonstrukcija, ako ne i rušenje u nekim delovima. Matijević je referentan investitor. Verujem da će izgraditi moderan hotel koji priliči Beogradu i lokaciji na kojoj se nalazi“.
Mat rilestejt u svom vlasništvu trenutno ima pet hotela. Tri su u Novom Sadu – Centar, Aleksandar i Ribarsko ostrvo. U Zrenjaninu je hotel Vojvodina, dok je u srcu Beograda – Centar 1.
„Definitvno ima iskustva i kapaciteta“, dodaje Genov. „Svi su hoteli renovirani i u visokom standardu. E, sada, treba li još kapaciteta, pitanje je tržišta. Mi ne živimo više u vremenu kada sami određujemo da li treba ili ne. To kaže tržište. Povećanje broja turista nagoveštava da ima prostora za još. S obzirom na popunjenost u centralnoj zoni, to je unosna investicija. Drago mi je kada je neko iz branše“.
Nedostaju garažna mesta
Nije sasvim izvesno da će nova investicija u Slavija hotele doneti i veće kapacitete. Naprotiv, sasvim je moguće da će deo sadašnjih soba i apartmana postati – kancelarije.
„Najveći potencijal ima Slavija Garni i on bi ostao hotel“, dodaje Zoran Matijević. „Ti objekti su veliki potencijal, ali bez dovoljno garažnih mesta. Traže veliko ulaganje. Kula i najstariji deo hotela bi možda dobili delom poslovnu namenu, a delom ostali hoteli. Još razmišljamo. Čekamo da prođu procedure i Ministarstvo privrede donese konačnu odluku“.
Hoteli Slavija nekada su poslovali kao deo nacionalnog avioprevoznika JAT. Izdvojeni su iz kompanije 2005. kao jedno od nekoliko zavisnih preduzeća.
Društvo s ograničenom odgovornošću JAT hoteli Slavija je osnovano Odlukom Javnog preduzeća za vazdušni saobraćaj JAT Ervejz. Ugovorom o prenosu osnivačkih prava između JAT-a i Vlade Srbije, celokupni udeo i sva osnivačka prava preneta su na Republiku Srbiju.
Iz arhive Ministarstva privrede vidi se da je Vlada Republike Srbije 2007. raspisala poziv kojim traži finansijskog savetnika za privatizaciju preduzeća JAT – Hoteli Slavija.
„Vlada Srbije primila je donaciju Evropske agencije za rekonstrukciju, koju administrira Svetska banka, za podršku i ubrzavanje postupka privatizacije, restrukturiranja i stečaja društvenih i državnih preduzeća u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji i Zakona o stečajnom postupku”, stoji u pozivu. „Vlada Srbije namerava da upotrebi deo sredstava ove donacije za finansiranje usluga finansijskog savetnika koji će sprovesti privatizaciju preduzeća Jat hoteli Slavija“.
Kompanija u gubicima
Ova namera dosad nije ostvarena. Hoteli Slavija u potpunom su vlasništvu države. Finansijski izveštaji pokazuju da su prošle godine ostvarili 3,9 miliona evra prihoda, oko 800.000 evra više nego godinu pre. Uz rashode od oko četiri miliona evra, 2022. su završili sa gubitkom od oko 68.000 evra.
„Većina preduzeća koja su izdvojena iz JAT-a dosad su privatizovana. Ostali su Slavija hoteli“, kaže Veselin Jovićević, direktor Slavija hotela. „Voleo bih da se postigne dobra cena. Očekujemo da čitav proces bude transparentan i da hoteli nastave sa radom kao i dosad“.
Izvor: Forbes
Foto: Bing
