Američke kompanije suočavaju se sa novim trendom zaposlenih koji su nazvali „smorenost“. Ovaj termin opisuje situaciju u kojoj je radnicima dosadno, neangažovani su i neispunjeni na svom poslu.
Ovaj trend utiče na radnike, menadžere i korporativnu Ameriku u celini, pokazuju istraživanja stručnjaka za zapošljavanje.
„Boreout“ je fenomen među zaposlenima koji se definiše kao hronična dosada, osećaj da je nečiji rad besmislen. Rezultat je stres zaposlenih, letargija, niža kreativnost i produktivnost, povećanje fizičkih i mentalnih zdravstvenih problema, velika fluktuacija osoblja i rano penzionisanje – kaže Pegi Klaus, stručnjak za komunikacije i liderstvo.
U prošlosti su ljudi koji su radili minimum na poslu bili označeni kao lenji. Danas se ta ista situacija naziva „tiho odustajanje“. Klaus ova dva trenda stavlja u istu kategoriju.
– U onoj meri u kojoj zaposleni odbija da radi bilo kakav posao van opisa posla, odbija da učestvuje na sastancima osim ako mu se neko direktno ne obrati ili ne odgovori na telefonske poruke ili mejlove, ta osoba definitivno pokazuje simptome „smorenosti“ – rekla je Klaus.
Demografska grupa na koju ovaj koncept najviše utiče su muškarci i to u rasponu od 18 do 35 godina. Takođe, utiče na one koji su proveli najmanje vremena u kompaniji i osećaju se manje emocionalno povezano i lojalno kompaniji i kolegama.
– U ovom trenutku svog života, oni su manje opterećeni porodičnim obavezama i zato su spremni da rizikuju da promene posao, promene gradove, pa čak i zemlju. U ovom trenutku svog života manje su opterećeni porodičnim obavezama i zato su spremni da rizikuju da promene posao, promene gradove i promene zemlje – kaže Klaus.
Virus se brzo širi
„Boreout“ je veoma zarazan „virus“ koji se brzo širi i može zaraziti celo radno mesto, smanjuje produktivnost i krajnji rezultat kompanije. Galup je procenio da mala angažovanost košta globalnu ekonomiju skoro 9 biliona dolara.
– Komunikacija je od suštinskog značaja za borbu protiv ovog sindroma. Menadžeri mogu da preokrenu stvari i stvore angažovaniju radnu atmosferu za zaposlenog uz otvorenu i transparentnu komunikaciju. Rešenja mogu biti jednostavna kao davanje dodatne odgovornosti, kreiranje nove strukture izveštavanja ili postavljanje novih ciljeva za razvoj karijere.Kada zaposleni rade ka novom cilju i dobiju alate za uspeh, mogu pronaći obnovljenu energiju i uzbuđenje za svoj posao – rekao je Niki Jorgensen, generalni direktor implementacije klijenata u Insperitiju.
Klaus je podelila savete za zaposlene koji shvataju da im ovaj sindrom zvuči previše poznato i razumeju da imaju ulogu u menjanju toga.
– Napravite popis stvari u kojima uživate u svom poslu i posvetite se njima.
– Zatražite dodatne zadatke, projekte i obuku koji će povećati vašu stručnost i ponovo aktivirati vaše interesovanje.
– Postavite nove izazove.
– Ponovo se povežite sa kolegama širom vaše poslovne mreže.
– Posvetite se planiranju vremena van kancelarije kako biste odbili nove ideje od ljudi koji vas inspirišu.
– Čitajte e-biltene i knjige i slušajte podkaste koji su relevantni za vašu profesiju.
– Koristite tehnologiju da ubrzate rutinske zadatke da biste oslobodili vreme za druge projekte.
– Prilagodite svoja očekivanja.
Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay