Кada je Dragomir Ivanović prvi put probao špargle u Italiji nije ni slutio da će ih, deceniju i po kasnije, uspešno uzgajati u atarima Banatskog Brestovca, piše Dnevnik.rs
Ovaj vredan čovek kaže da je banatska zemlja toliko plodna da bi „i zaboden štap olistao“, ali da su klasični poljoprivredni proizvođači sa područja Južnog Banata i dalje konzervativni po pitanju uzgajanja novih kultura.
Za šparglu Dragomir ima samo reči hvale. Ne samo da je reč o biljci koja ne traži hemiju i čija je cena stabilna, već je špargla jedna od retkih kultura koja je sposobna da preživi poplave i obnovi se. Osim što je lekovita, ona je i skupa – za kilogram špargle u Srbiji potrebno je izdvojiti i do 2.000 dinara. Na srpskom tržištu nema velikih proizvođača, a sa hektara špargle profitabilnost je od 15.000 do 20.000 evra godišnje, piše Dnevnik.rs.
– Špargle sam jeo u Italiji početkom devedesetih i bio sam oduševljen ukusom, bogatstvom jela i kombinacija sa šparglom, ali i njenim efektima na moje zdravlje. Tamo se špargle, kao i u Nemačkoj, Francuskoj i Britaniji, veoma cene i koriste u svim jelima. U to vreme u Srbiji nije bilo špargli ni od pomena, pa sam prvo seme nabavio mnogo godina kasnije, iz Mađarske. Prvo sam posadio šparglu u saksije, na terasi svoga stana – priča Dragomir.
Tražeći vikendicu u blizini Beograda, došao je Dragomir u Brestovac, po oglasu. Odmah je zavoleo to mesto, posebno zbog klime, vazduha, zelenila, plodnosti zemlje, opuštenosti i nekog mira koji pruža, zbog lepote Ponjavice i okoline.
– Isprva sam gajio razno voće i povrće, a špargla je bila usputna priča. Jednog dana me je pozvala nepoznata žena iz Кovačice da pita za šparglu kao lek, za majku bolesnu od kancera. Tek tada sam krenuo da ispitujem zdravstvene vrednosti špargle i oduševio se. Odlučio sam da špargla bude moja vodeća kultura. Sada imam registrovano poljoprivredno gazdinstvo – otkriva on za Dnevnik.rs.
Proizvodnja sadnica
Za podizanje zasada na jednom hektaru treba investirati oko 15.000 do 20.000 evra, zavisno od konkretnih uslova investitora. To je umerena investicija ako se poredi sa borovnicom, trešnjom, jabukom i jagodom za intenzivne zasade. Ono što špargli daje komparativnu prednost u poljoprivredi je najmanji rizik, stabilno tržište i stalne cene, kako u Srbiji tako i u Evropi.
– Treba uraditi biznis plan i obezbediti zemljište, dobre klimatske uslove, dobre sadnice, mehanizaciju i opremu, obučenu radnu snagu, objekte za skladištenje i pakovanje, sredstva za dostavu kupcima i dobru promociju. Moj glavni posao je proizvodnja sadnica, za osam godina imam oko 600 zasada špargle od tih sadnica. Dobar deo zasada već prodaje rod, ove godine su veoma dobro realizovali svoju proizvodnju – naglašava Dragomir.
Кlasični poljoprivredni proizvođači su konzervativni po pitanju novina. U Brestovcu gaje papriku i paradajz decenijama, u Omoljici ratarske kulture, i tu se mnogi osećaju sigurnima iako profit sa godinama opada. Ne znaju za šparglu, a oni koji i znaju nisu je ni videli, ni probali.
– Interesantno je da zasade špargle podižu ljudi koji rade nešto drugo, obično IT inženjeri, lekari i povratnici iz inostranstva. Za njih je špargla investicija. Ona se bere tek nakon tri godine od sadnje, što mnoge ljude čini nestrpljivim, iako zasad traje 20 godina. Dva su važna posla, suzbijanje korova i berba, koji podižu cenu, a u tržišnoj privredi tražnja diktira cenu. U vreme kovida cene špargle su postale visoke jer se ona tražila kao pomoćno lekovito sredstvo otkriva ovaj proizvođač.
Evropi ima veliku tražnju
Tržište u Evropi ima veliku tražnju, dovoljno je reći da je godišnji izvoz u svetu oko 1,5 milijardi dolara. Tržište Srbije je u početnoj fazi razvoja, tražnja raste oko 30 odsto godišnje, i neće biti zadovoljeno u dogledno vreme. Traže je najbolji restorani, najkvalitetnije piljare, trgovinski lanci, hoteli, proizvođači zamrznute hrane, ali i pojedinačni potrošači kojima se distribucija radi i lično.
– Velika vrednost robe olakšava sve aktivnosti prodaje, jer je mali gabarit. Ove godine cena špargle u Beogradu je bila 2.000 dinara po kilogramu i opet je nije bilo dovoljno. Postoji i problem kvaliteta, jer ona uvozna brzo gubi svežinu i glavna svojstva, a domaće nema ni za pet odsto tržišta – ističe proizvođač.
– Prodajem sadnice i rasad, a kupuju ih ljudi koji imaju male bašte, za sebe i porodicu. Poslednjih godina sam pomogao da se formiraju veći, komercijalni zasadi, i to oko Novog Sada, Bečeja, Takova, Čačka, Beograda i Budve. Za konzumnu šparglu napravio samo Fejsbuk grupu „Špargla asparagus, hrana lek afrodizijak“, koja sada ima oko dve hiljade članova koji dele iskustva, informacije, ali i koji prodaju šparglu. Postoji inicijativa i za udruživanje u Zadrugu – kaže Dragomir.
Fale samo radnici
U Mađarskoj se špargla izvozi u vrednosti oko 10 miliona evra, a kod nas su uslovi vrlo slični, gotovo idealni. Na ovoj zemlji zabodeš štap, a on olista, dakle tlo je idealno. To je uočeno i jednom analizom iz EU, pa je ovaj region označen kao pogodan za tu proizvodnju. – Špargla voli humus, oko 5 odsto u zemljištu, ali joj savršeno odgovara i peskuša, posebno ako se obogati humusom i navodnjava. Sve to ovde postoji, njive su prve i druge klase, ima još stajnjaka, a postoji i mehanizacija i blizina tržista. Jedino je radne snage sve manje – navodi Dragomir.
Ne može da propadne
Nijedan zasad špargle nije propao u poplavama! U svetu je zabeleženo i da je zasad bio pod vodom mesec dana i obnovio se. Špargla ima najmanji rizik proizvodnje u odnosu na sve poljoprivredne kulture. Obezbedićeš dovoljno izdanaka u svim uslovima, samo količina može varirati i vreme dospeća u godini, nekad krene u martu, nekad polovinom aprila, kao ove godine. Rod je siguran, a ako se propusti berba ove godine, neće ništa propasti, biljke će samo ojačati za iduću godinu.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay