Spremačice su defictarne na srpskom tržištu rada i baš zbog toga njihova zarada već godinama raste, piše na Infostud blogu.
Svi oni koji su bili u vojsci vrlo dobro znaju šta je to GSP, ali za one koji ne znaju da pojasnimo. U pitanju je Generalno Sređivanje Prostorija, dan kad se pomeraju kreveti, vojničke kasete i kad cela kasarna bruji od kuknjave: „Uf, ne žalim pare, dajem sve što imam, samo da neko ovo uradi umesto mene“.
Identičnu reakciju imaju i oni koji mrtvi umorni nakon naporne petodnevne radne nedelje žele da odmore za vikend. Ali ne u svom neredu, već negde sa prijateljima i rodbinom, a kad se vrate kući da sve bude sređeno i očišćeno.
Međutim, to nije tako prosto kao što vojniku pada na pamet, jer tržište rada u Srbiji pokazuje da čak i ukoliko vam nije problem da izdvojite oko 450 dinara po satu, od čega nema povoljnije, biće vam potrebno mnogo sreće da pronađete kvalitetnu spremačicu. One su, jednostavno deficitarne na srpskom tržištu rada.
Satnica do 600 dinara
Trenutna situacija je takva da je izuzetno teško, da ne kažemo gotovo nemoguće po toj ceni pronaći i angažovati pouzdane, profesionalne i pedantne osobe kojima ćete dozvoliti da uđu u vaš dom i u njemu provedu nekoliko sati sređujući sve ono za šta vi nemate vremena. Pre će biti da ćete za tu pomoć morati da izdvojite između 500 i 600 dinara, ali i dalje vam nije zagarantovano da ćete higijeničarku odnosno spremačicu uspeti da pronađete „danas za sutra“.
„Ma, to je gotovo nemoguće. Toliko je teško danas pronaći higijeničarku da je to neverovatno. Čak iako zanemarimo da im je dnevnica skočila na više od 500 dinara, a da one kod vas moraju da ostanu po nekoliko sati, jednostavno ih nema i za njima je ogromna potražnja. Da ne pričamo o tome da tu treba biti oprezan, budući da nije svejedno da nekoga pustite u kuću da u njoj boravi nekoliko sati i to dok vi niste prisutni“, kaže nam Jovana iz Beograda, koja više godina koristi usluge kućnih pomoćnica.
Podaci objavljeni na najvećem domaćem sajtu za zapošljavanje Poslovi Infostud pokazuju da su ove pozicije podjednako deficitarne kao one za vozača, pekara, mesara i ostalih sličnih zanata.
Posao je naporan i vrlo stresan
A šta bi sve obuhvatao posao higijeničara to zavisi od onoga što je vama potrebno. Na tržištu se nalaze specijalizovane firme koje nude usluge čišćenja zgrada, poslovnih objekata i privatnih stanova i kuća, a za isti posao je moguće angažovati i privatna lica. Pomoć u kući se ogleda u brisanju, usisavanju, katkad peglanju, ponekad i spremanju obroka… Sve zavisi od vrste dogovora i potrebe klijenata.
Klijentelu mahom čine, kaže nam Branka Radovanović iz Pančeva, mladi bračni parovi od 30 do 40 godina, koji žele što više vremena da provode sa prijateljima izvan kuće. Međutim, usluge čistačica neretko traže i stariji i bolesni sugrađani koji nemaju snage da se bave kućnim poslovima.
„Specifičan je to posao. Veoma zahtevan i vrlo iscrpljujući. Svaki klijent ima svoje želje i potrebe i bez izuzetka, želi da mu se kuća ili stan srede u što kraćem roku kako bi prošli što jeftinije. Istina, ima osoba koje vole da odugovlače, kako bi ‘ubile’ još jednu satnicu, ali s druge strane, ima i poslodavaca koji preteruju u želji da se posao završi što pre“, kaže nam ova pedesetogodišnjakinja sa dvodecenijskim iskustvom u ovom poslu.
Rođena Pančevka, koja svakodnevno putuje na posao u Beograd naglašava da je čišćenje stanova izuzetno težak i stresan posao, ali u današnje vreme veoma isplativ.
Mladi se retko odlučuju za ovaj posao
„Ukoliko želite da vam stan bude detaljno očišćen, onda je potrebno da nam ostavite vreme da to učinimo kako treba. Nema potreba da nam bilo ko stoji nad glavom i da nas požuruje, jer to sigurno neće uticati na to da posao bude dobro završen. Ukoliko zapneš i radiš osam sati dnevno šest dana u nedelji, plus vikend kojim možeš da podigneš cenu, mesečno možeš da zaradiš i više do 100.000 dinara“, kaže Branka. Posebno ističe da je poslednjih 7-8 godina retko viđala koleginice mlađe od 40 godina, što ukazuje da mlade devojke ne žele da se bave ovim poslom.
Konstantin Radulović
Više o ovome možete pročitati na sajtu Infostuda
Foto: Pixabay