start-ap

Inovativne start-up kompanije čija je misija da doprinesu borbi sa klimatskim promenama privlače sve više investitora, a mnoge od njih su ostvarile neverovatan rast u poslednjih pet godina. Tri najveća izazova u oblasti klimatskih promena jesu smanjenje emisija ugljen dioksida, promena u industriji hrane i razne promene u industrijskoj proizvodnji.

Do kraja septembra 2021. godine start-up kompanije koje razvijaju klimatske tehnologije prikupile su rekordne 32 milijarde američkih dolara, što je gotovo pet puta više u odnosu na investicije u 2016. godini. Rast je posebno primetan u Evropi gde je uloženo čak sedam puta više sredstava nego pre pet godina. U ulaganjima na evropskom tlu, od 2016. do 2021. prednjače Stokholm (5,4 milijarde američkih dolara) i London (3,3 milijarde američkih dolara).

U poslednjih pet godina, u start-up preduzeća koja razvijaju „klimatske tehnologije“ najviše novca je uloženo u Americi (48 milijardi USD), Kini (18,6 milijardi USD) i Švedskoj (5,8 milijardi USD), pokazuju izveštaji kompanija Dealroom i London&Partners.

Većina novca, oko 80 odsto, pripala je start-up firmama iz oblasti energetike i saobraćaja, a slede one koje se bave hranom. Značajno manji procenat investicija bio je namenjen onima s fokusom na cirkularnu ekonomiju i softverske programe.

„Jednoroga“ sve više

U svetu je do februara 2022. bilo 46 unicorn kompanija u ovoj oblasti – onih čija je vrednost dostigla milijardu dolara. Samo tokom 2021. godine ovom društvu se pridružilo 28 novih kompanija, podaci su kompanije za istraživanje HalonIQ.

Jedna od unicorn kompanija koja je privukla najviše novca, Northvolt, bavi se proizvodnjom baterija. Njihova misija je, kako kažu, da isporuče baterije sa 80 odsto manjim ugljeničnim otiskom u poređenju sa baterijama koje se proizvode korišćenjem energije uglja. Northvolt se nalazi i među najbržerastućim kompanijama, prema analizi portala Explodingtopics.com. Osnovana je 2016. u Švedskoj i u poslednjih pet godina ostvarila je rast od 6.800 odsto.

Evo još nekoliko brzorastućih kompanija koje je izdvojio pomenuti portal.
GreyParrot je kompanija čija se tehnologija analize otpada bazira na veštačkoj inteligenciji. Njihovi robotski sistemi dizajnirani su da identifikuju, sortiraju i recikliraju otpad u velikom obimu. Podržali su je brojni investitori. Osnovana je u Londonu 2019. i od tada je ostvarila rast od 6.600 odsto.

Sličan pristup ima i kompanija AMP Robotics, osnovana 2015. u SAD. Njihov robotski sistem sa veštačkom inteligencijom može da reciklira otpad. Tehnologija koju koriste navodno može da identifikuje materijale pogodne za reciklažu sa stopom tačnosti od 99 odsto. Prošle godine, AMP Robotics je dospeo na listu CNBC Disruptor 50 koja rangira upravo kompanije koje transformišu industrije, a u poslednjih pet godina ostvaren je rast od 4.900 odsto.

Među kompanijama sa najvećim rastom u ovoj oblasti su i Power Ledger, ZeroAvia i Rewood Materials.

Power Ledger se zasniva na blokčejn tehnologiji sa ciljem praćenja i trgovine energetskim proizvodima. Platforma je dizajnirana da omogući klijentima da se uključe u P2P (peer to peer) trgovinu solarnom energijom, prodaju je komercijalnim elektroenergetskim mrežama i kupuju karbonske kredite. Danas se klijentela kompanije proteže u više od devet zemalja, a osnovani su u Australiji 2016. i ostvarili su rast od 2.200 odsto.

ZeroAvia, osnovana 2017. u SAD, nudi pogonski sistem na vodonik sa nultom emisijom za avione. Njihov cilj je da učine vazduhoplovstvo održivijim smanjenjem troškova i emisije CO2. Kažu da očekuju da potražnja za njihovim sistemom u narednih 10 godina poraste za 100.000 jedinica. Rast u poslednjih pet godina je 2.000 odsto.

Pored toga što je brzorastući start-up, Rewood Materials je unicorn koji je privukao veliki novac investitora. Bavi se recikliranjem baterija koje se koriste za brojne električne uređaje. Osnovan je 2017. u SAD i ostvario je rast od 1.200 odsto.

Od ugljen-dioksida – hrana za životinje

Širom sveta su timovi inovatora razvili brojne zanimljive start-up kompanije, pa je tako grupa ljubitelja sireva iz naučnih krugova pokrenula u San Francisku New Culture sa idejom da mocarelu proizvodi bez mleka, a zahvaljujući mikroorganizmima. Oni tvrde da mocarela nije izgubila niti na kvalitetu niti na ukusu i topivosti.

Izraelska start-up kompanija High Hopes Labs je na Dan planete Zemlje prošle godine prezentovala svoju ideju – balone koji hvataju ugljen-dioksid na 10 do 15 kilometara nadmorske visine. Zatim ga spuštaju na Zemlju u posudama pod pritiskom. Ovakvim rešenjem, potpomognutim prirodnim hlađenjem koje se dešava na tim visinama, izbegava se većina troškova koje dosadašnje tehnologije odstranjivanja imaju.

S druge strane, start-up kompanija Deep Branch razvila je tehnologiju kojom se ugljen-dioksid iz industrijskih emisija pretvara u protein koji se može koristiti u ishrani životinja. Time bi se smanjila upotreba soje koja se koristi za ishranu stoke i živine. Pomenuti start-up došao je na ideju da ugljen-dioksidom i vodonikom „hrani” mikroorganizme u procesu fermentacije, slično procesu koji se odvija tokom proizvodnje piva. Međutim, u ovom slučaju se umesto alkohola dobija protein visokog kvaliteta, koji može da se osuši i koristi za ishranu životinja, piše Klima101.

Šume su jedno od najboljih rešenja za neutralisanje ugljen-dioksida, ali je pošumljavanje presporo zbog čega su mnogi počeli da razvijaju biznise na ovu temu.

Bivši direktor Reddit-a Jišan Vong osnovao je start-up Terraformation i osmislio sistem koji može i pustinjsko zemljište da pretvori u plodno tle za sadnju i rast drveća, piše Fast Company. Sličnu misiju pošumljavanja ima i britanska kompanija Dendra System čiji je cilj da do 2060. uz pomoć dronova zasadi 500 milijardi stabala.

Domaće „zelene“ start-up firme

I Srbija „zelene“ start-up firme za trku ima. Biorazgradivi stiropor biosporin, od poljoprivrednog otpada i pečuraka, proglašen je za najbolju tehnološku inovaciju u 2020. godini i delo je inovatora Marka Cvetkovića, Nikole Stanojevića, Aleksandre Đorđević i Danila Živkovića. WoolAPack je takođe kao zamenu za stiropor razvio ambalažu za hranu od prirodnih materijala – kartona, papira i vune. S druge strane, Bifrost Bioplastic pravi bioplastiku od konoplje što ambalažu čini 100 odsto biorazgradivom.

Kada je Nedeljko Milosavljević slučajno video da žena ubacuje krpicu u veš mašinu, zaisteresovao se šta ona to radi. Objasnila mu je da je to sakupljač boje, a ovaj doktor nauka pomislio je da u laboratoriji ima nešto mnogo bolje. Tako je nastao inovativan uređaj od prirodnih, biorazgradivih polimera koji apsorbuje boju iz odeće u mašini za pranje veša, a startap Dr. Knight osnovan je 2019. Ovaj izum ima primenu i u industrijskim postrojenjima u kojima se boja u velikim količinama ispušta u reke. I sam proces proizvodnje ovog uređaja je potpuno „zelen“. Jedan od velikih problema planete jeste hrana koja se baca. B-FRESH Technologies, vođen upravo motivom da se smanji otpad hrane, razvio je B-FRESH sprej za rešavanje problema brzog kvarenja svežeg voća i povrća, a sličnu misiju ima i mobilna aplikacija Eat Me Up za smanjenje kućnog otpada od hrane.

Vesna Lapčić

Izvor: Sve o novcu, preuzeto iz edicije „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“

Foto: Pixabay