Tag:

štednja

U kojim zemljama građani najviše štede

by bifadmin 28. новембар 2023.

Štedeti ili ne štedeti, to je pitanje. Prošle godine Evropljani su odlučili da uštede prosečno osminu svojih prihoda, prema najnovijim podacima koje je objavio statistički zavod EU, Eurostat.

U 2022. godini, domaćinstva u EU su štedjela u prosjeku 12,7% svog raspoloživog dohotka, dok je stopa za eurozonu bila viša, 13,7%.

Raspoloživi prihod domaćinstava je ono što domaćinstva imaju na raspolaganju za potrošnju i štednju nakon poreza i transfera, kako je definisao Eurostat.

“Ako domaćinstva zarađuju 100 eura, na troškove im ode 78,3 eura i ostaje im 12,7 eura”, objasnio je glavni ekonomista u Asteresu Sylvain Bersinger. “To je normalna brojka. Većina zemalja u EU ima stopu štednje domaćinstava između 10% i 15%”, dodao je on.

Mnogo veća cifra nego u Sjedinjenim Državama, gdje su stanovnici uštedeli samo 3,4% svojih prihoda u septembru 2023, navodi Statista.

Nemačka je prvak Evrope u štednji

U EU, Nemačka je dospela na prvo mesto sa najvećom bruto stopom štednje (19,91), Holandija je na drugom mjestu (19,44), a Luksembur je treći (18,14).

Dve zemlje su u minusu, s negativnim stopama štednje: troše više nego što zarađuju. Ono što zarađuju nije dovoljno za finansiranje njihove potrošnje pa se zadužuju ili koriste ušteđevinu koju su akumulirali u prošlosti. Ove dvije zemlje su Poljska i Grčka.

Međutim, evropska domaćinstva se ne mogu sažeti u jedan profil. Velike razlike postoje u ponašanju u štednji u Evropi, “koliko i među porodicama”, objasnio je Luigi Guiso, istraživač u Centru za ekonomska i politička istraživanja (CEPR). “Ima nekih koji sve troše i onih koji štede veliki deo svojih prihoda, ali teško je razumeti zašto”, kazao je on, prenosi Euronews Business.

Stope štednje u različitim zemljama značajno se razlikuju, koliko i među porodicama. Bogatstvo je svakako jedan od faktora koji objašnjava sistematske disparitete u stopama štednje domaćinstava. „Vidimo da se zemlje sa nižim nivoom prihoda bore da zadovolje svoje potrebe i stoga mogu da uštede veoma malo“, primijetio je Desringer, glavni ekonomista u Asteresu. Tako je i u Grčkoj, koja je doživela velike ekonomske poteškoće i uvela niz mera štednje, smanjujući raspoloživi prihod domaćinstava.

“Negativna stopa štednje pokazuje da Grci još nisu izašli iz krize. S druge strane, zemlje s najviše štednje imaju tendenciju da budu bogatije”, napomenuo je Desringer.

Neki stručnjaci ističu kulturološke razlike u navikama štednje. Prema podacima OECD-a, Nemci su konstantno štedeli više od 8% svog raspoloživog dohotka u poslednje dvije decenije.

Međutim, Luigi Guiso nalazi ograničenja za ovo objašnjenje. “Razlike između Njemačke i Grčke ne postoje jer Grci vole sve da troše, a Njemci ne. Stope štednje u Nemačkoj bile su niske pre 20 godina.“

Na stopu štednje u zemlji utiču mnoge ekonomske varijable, kao što je demografska struktura zemlje. „Mladi ljudi više štede od penzionera koji imaju niži prihod“, objasnio je Guiso.

Povratak na nivoe pre pandemije

Evropljani su u 2022. uštedjeli manje nego u 2021. (16,4%), otkrio je Eurostat, omogućavajući da se potrošnja domaćinstava dodatno proširi sa stopama domaćinstava koja se vraćaju na nivoe prije pandemije.

“To odražava želju za povratkom u normalan život prije COVID-a”, komentarisala je Helene Baudchon, ekonomistkinja BNP Paribas.

“Tokom pandemije, potrošnja domaćinstava Evropljana je obustavljena, dok je njihov prihod uglavnom očuvan. To je izazvalo nenormalan skok u stopi štednje u cijeloj EU”, analizira Baudchon.

U međuvremenu, 2022. je obelžila fazu ekonomskog oporavka, što objašnjava nižu stopu štednje u odnosu na prethodnu godinu.

Međutim, uzastopni šokovi nakon pandemije, uključujući rusku invaziju na Ukrajinu i povezani rast troškova života, takođe su poremetili ponašanje domaćinstava kada je štednja u pitanju. “Ekonomska neizvesnost vjerovatno utiče na potrošnju domaćinstava i podržava štednju iz predostrožnosti”, primijetila je ona.

Još jedan faktor koji motiviše Evropljane da štede radije nego da troše su rastuće kamatne stope. „Danas su krediti skuplji, a štednja se isplati: postoji pravi finansijski podsticaj da svoj novac držite u banci.”

Hoće li se stopa štednje poboljšati?

Stručnjaci predviđaju malu promenu u stopama štednje domaćinstava sledeće godine.

“Predviđamo nešto pozitivniju priču sljedeće godine. Kako inflacija opada i ako se efekti ekonomskih šokova rasprše, domaćinstva će vjerovatno biti manje zabrinuta za budućnost i manje će štedeti”, rekao je Baudchon.

Stopa štednje stanovništva ili će ostati ista ili će opasti.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

28. новембар 2023. 0 komentar

Izražen rast štednje u dinarima

by bifadmin 31. октобар 2023.

Za protekle četiri godine, koje su obeležile pandemija, inflacija i globalna ekonomska neizvesnost, broj građana Srbije koji praktikuju neki vid štednje ili investiranja povećao se za 12 odsto. Prosečna mesečno ušteđena ili uložena suma tokom 2023. godine iznosila je 6.081 dinar, što je za 565 dinara više nego prošle godine, pokazalo je tradicionalno godišnje istraživanje Erste Grupe* o štednim navikama građana Srbije.

Najpopularniji način čuvanja novca i dalje je „slamarica“. Gotovinu kod kuće drži 34 odsto građana (za 12 odsto više nego 2020. godine), a skoro trećina ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu, što je nova stavka uključena u istraživanje od ove godine. I jedan i drugi način predstavljaju puko čuvanje novca kojim se ne uvećava njegova vrednost, a ponekad se i smanjuje usled inflacije. U istom periodu opala je popularnost kako oročene štednje (sa 11% na 7%) tako i štednje po viđenju (sa 14% na 9%). U životno osiguranje ulaže 14 odsto građana, što je na sličnom nivou kao prethodnih godina.

Štedimo iz predrostrožnosti i za planirane kupovine

Stavovi prema štednji nisu se značajnije promenili. Da je ostavljanje novca na stranu važno, i dalje smatra skoro 70 odsto građana Srbije, ali bi voleli da mogu više da uštede. Svega 22 odsto anketiranih je zadovoljno iznosom koji uspevaju da sačuvaju.

Formiranje fonda za teška vremena (53%), stvaranje finansijske „zlatne“ rezerve za porodicu (46%) i obezbeđenje nege u starosti (22%) najčešći su motivi za štednju iz predostrožnosti. Kada je u pitanju planirana kupovina, najveći broj anketiranih štedi za odmor (29%), kupovinu uređaja poput telefona i televizora (13%) ili veće investicije kao što su auto i stan (11%).

Inflacija pogađa više od 90% građana

Poskupljenje proizvoda i usluga odrazilo se na životni standard 96 odsto anketiranih, a čak 62 odsto procenjuje da su veoma ili prilično pogođeni inflacijom, što je za 5 odsto više nego u prošlogodišnjem istraživanju. Manje novca na raspolaganju uticalo je na njih da smanje ličnu potrošnju mnogo (13%) ili prilično (34%).

U odnosu na 2020. godinu gotovo da se udvostručio procenat građana koji kažu da im se finansijska situacija pogoršala u protekle dve-tri godine (sa 25% na 49%). Da je ostala nepromenjena, tvrdi 38 odsto anketiranih, dok 12 odsto njih ocenjuje da je bolja nego što je bila.

Obveznice i fondovi (ni)su samo za avanturiste

U istraživanju se ovog puta proveravalo i razumevanje finansijskih pojmova koji su danas najčešće u upotrebi. Šta je kamatna stopa prilično tačno bi moglo da opiše 82 odsto građana, a u stopu inflacije i akcije razume se 62 odnosno 61 odsto njih. Pojmove kao što su obveznice, dividende i investicioni fondovi zna da objasni približno jedna trećina anketiranih, dok je Belex15, vodeći indeks Beogradske berze, za ogromnu većinu „špansko selo“ – samo 4 odsto anketiranih zna da objasni šta je.

Manjak znanja doprinosi nepoverenju u akcije, investicione fondove ili obveznice. Veliki broj anketiranih (43%) kaže da je teško razumeti ove proizvode. Preovladava mišljenje da su oni samo za avanturiste i da se na njima može izgubiti mnogo novca. Ipak, ima i onih koji veruju da mogu doneti dobru zaradu i da su dobra alternativa štednom računu.

Raste svest o održivim investicionim proizvodima

Građani su i sami svesni da im fali znanja o svetu novca – 40 odsto je ocenilo to znanje jedinicom ili dvojkom. Zanimljivo je, međutim, da ne planiraju da porade na svom finansijskom opismenjavanju – 74 odsto navodi da je mala verovatnoća da će se u bliskoj budućnosti obrazovati o ovim temama. Na pitanje od koga očekuju informacije i znanja o finansijskim temama odgovaraju da su to na prvom mestu mediji (71%), porodica (68%) i banke (66%).

U odnosu na 2021. godinu sa 27 na 35 procenata je porastao broj građana koji su čuli za održive investicione proizvode, odnosno ulaganja kod kojih su odlučujući ekološki, društveni i etički kriterijumi.

Izražen rast štednje u dinarima

Prosečni štedni ulog oročenog depozita u evrima u Erste Banci iznosi 20.000 evra, a oročenog depozita u dinarima preko 1,8 miliona dinara.

„Erste Banka je oduvek bila sinonim za tradiciju, sigurnost i pouzdanost. Na kraju septembra ove godine, naša oročena štednja beleži solidan rast, sa skoro 4,5 milijardi dinara u domaćoj valuti i oko 190 miliona evra u deviznoj štednji. Primetno je da se u prvih 8 meseci ove godine oročena štednja vratila na velika vrata, te smo zabeležili rast od 18% kada govorimo o dinarskim depozitima, dok je rast štednje u devizama značajno niži i iznosi 1,39%“, navodi Nino Stameski, direktor Regionalnog centra Novi Sad, Sektor prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Erste Banci.

31. октобар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Novi trend zvani mekana štednja

by bifadmin 24. октобар 2023.

Novo vreme, nove okolnosti, pa samim tim i nove navike
Većina ljudi ima jedan, jasan cilj: naporan rad, ušteda novca i odlazak u prevremenu penziju.

To je, barem, plan koji pokušavaju da prate. Ali, među mlađim radnicima se sada sve češće pojavljuje trend mekana štednja ili soft savings, koji dovodi u pitanje tradicionalni način razmišljanja.

Mekana štednja se odnosi na to da ostavljate manju količinu novca sa strane – za budućnost, a više tog novca koristite sada. Generacija Z — koja iskustva stavlja ispred novca — predvodi takozvani talas ovog vida štednje, piše CNBC.

S druge strane, to i ne čudi mnogo imajući u vidu porast cena, ali i način života mladih danas: on podrazumeva više komfora i težnju ka nižem nivou stresa, pri čemu se prioritet daje ličnom rastu i mentalnom zdravlju.

U izveštaju je utvrđeno i da je pristup ulaganju i ličnim finansijama generacije Z — onih rođenih posle 1997. godine — „mekši“ u odnosu na prethodne decenije. To znači da mlađi investitori ulažu svoj novac u priče koje odražavaju njihove lične stavove.

Oni, takođe, traže emocionalnu vezu sa brendovima i profesionalcima sa kojima se odluče za saradnju. Uz to, imaju želju da se oslobode restriktivnih finansijskih ograničenja. Tri od četiri pripadnika generacije Z kaže da bi radije imali bolji kvalitet života nego dodatni novac u banci.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

24. октобар 2023. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija

Pouke ulaganja iz poslednje decenije: Kako sprečiti pad imovine u uslovima inflacije?

by bifadmin 3. октобар 2023.

Kada su nakon dugog perioda nultih kamata deponenti u bankama pomislili da ne može ništa gore da ih snađe, stigla je visoka inflacija. Ionako minorne, zarade kumulirane tokom proteklih deset godina zbrisane su jednogodišnjim inflacionim porezom. Iako veoma neprijatno iskustvo, teško je reći da li će ono dugoročnije uticati na naše građane da promene preovlađujući obrazac ulaganja.

Uprkos krahu domaćeg finansijskog sistema tokom devedesetih godina, relativno brzo je ponovo uspostavljeno poverenje u domaći bankarski sistem, zahvaljujući vraćanju stare devizne štednje putem državnih obveznica, ali i dolasku inostranih banaka. Ekspanzija privrede i kreditne aktivnosti u prvim godinama tranzicije donela je i veoma visoke kamate na depozite, koje su u periodu pred svetsku ekonomsku krizu dodatno privukle ulagače. Velika potražnja za kreditima ponukala je banke da deponentima ponude kamate i do 8, pa i 9 procenata, te se 2007-2008. godine deponentska baza popela najpre na četiri, a veoma brzo i na pet milijardi evra sa praktično nulte tačke 2001. godine.

Potonji krizni period obeležili su naglo gomilanje loših plasmana i posledično manji broj kredita, što je veoma brzo oborilo tražnju i kamate na depozite. Međutim, ni niže kamate, ni kolaps nekolicine državnih i paradržavnih banaka nisu smanjili poverenje građana u banke koje su nastavile da beleže rast depozita, istina nešto nižim tempom u periodu sprovođenja fiskalne konsolidacije. Kada su se kamate konačno približile nultom podeoku, kao posledica linearnog pada na globalnom tržištu usled politike „jeftinog novca“ ključnih svetskih centralnih banaka, tempo štednje je iznenađujuće ubrzan, te su na kraju prošle godine građani u domaćim bankama u valuti držali preko 13 milijardi evra.

Mnogo brži rast kamata na kredite, nego na štednju

Jasno je da većina građana ove depozite više nije ni oročavala, već su banku koristili kao sigurno mesto za čuvanje ušteđevine. Oni koji su, pak, oročavali štednju iz godine u godinu u protekloj deceniji, ostvarili su bruto zaradu tek nešto veću od 11 procenata (bez obračuna poreza od 15 procenata), nedovoljnu da nadmaši aktuelnu inflaciju i pre nego što se ona domogla vrha. Dinarska štednja, koju godinama propagira centralna banka, bila je kudikamo lukrativnija, ali građani poučeni negativnim iskustvima iz prošlosti i dalje ne preferiraju ovaj vid čuvanja ušteđevine. Svega šest do sedam procenata ukupne štednje od preko 14 milijardi evra odnosi se na dinarske depozite, koji su u proteklih deset godina doneli neto zaradu u čvrstoj valuti od oko 43 procenta.

I baš kao što su kamate brzo propale, borba svetskih centralnih banaka sa inflacijom donela je njihov linearni i nagli rast u drugoj polovini 2022. godine. No, deponenti su već navikli da u ugovornom odnosu sa bankom jedna strana po definiciji dominira. Tako su cene bankarskih kredita promptno revidirane prema uslovima na tržištu, dok kamate na depozite rastu pokretima onemoćalog starca uz stepenice. Junski podaci centralne banke govore da banke dinarske godišnje depozite plaćaju ispod nivoa od pet procenata, dok štednja u evrima donosi bruto zaradu tek oko 2,6 procenata. Nešto bolja situacija je kod višegodišnjih valutnih depozita, gde na novoodobrenim poslovima banke u proseku omogućavaju bruto zaradu od oko 3,3 odsto.

Istovremeno, državne evroobveznice koje se kotiraju na inostranom tržištu nose prinos od oko šest procenata. Ovi papiri denominovani mahom u evrima (nekoliko emisija sprovedeno je u dolarima), nude ulagačima duplo veću zaradu u odnosu na štednju u bankama, ali se građani teško upuštaju u ove poslove usled nedovoljne informisanosti i generalno niskog nivoa finansijskog znanja. Pojedine evropske zemlje, pa i naši susedi, lansirali su emisije obveznica upravo namenjene građanima, kako bi se barem donekle suzbila dominacija banaka na tržištu. Tokom proteklih deset godina, državne obveznice denominovane u evrima nisu bile toliko atraktivne, ali su pre svega zahvaljujući prvoj polovini ovog perioda, donele prinos od oko 40 procenata, nalik štednji u dinarima, ali takođe uz minimalno učešće domaćih građana.

Cigla je zakon…

Tokom perioda nultih kamata, izvestan broj krupnih deponenata svoju ušteđevinu je prelio na tržište nekretnina, koje je bilo izvor više nego solidnih zarada u proteklih deset godina. Kapitalni rast i zarade putem rentiranja premašili su nivo od 100 procenata, dobrano nadmašivši sve ostale domaće, tradicionalne načine plasmana ušteđevine. Istina, ovaj rast je znatno ubrzan nakon izbijanja pandemije, dok je nulta tačka ovog desetogodišnjeg perioda bila obeležena skoro pa najnižim cenama na tržištu, kao posledica obrisa svetske ekonomske krize i krize suverenog duga perifernih članica evrozone.

Treća komponenta „svetog trojstva“ kada je reč o ulaganjima domaćih građana – zlato, našla se negde između preostale dve dominantne investicione alternative, nekretnina i depozita. Zlato je u poslednjoj deceniji donelo zaradu od oko 55 procenata, ali i solidne pozitivne kursne razlike u dolarima, s obzirom da se vrednost ove imovine tradicionalno obračunava u američkoj valuti. Teško je reći koliko je domaćih građana aktivno na ovom polju, ali činjenica da se tokom svake krize, na postojeću ponudu pojavi masa posrednika za trgovinu investicionim zlatom, govori o postojanju prilično velike publike koju privlači viševekovna uloga zlata kao čuvara vrednosti imovine.

… akcije i dalje španska sela

Investiciona alternativa koja je u protekloj deceniji donela najveću zaradu jeste tržište akcija, i to američko koje prednjači u globalnim okvirima. Glavni američki indeks S&P 500, zajedno sa godišnjim dividendama od oko 1,5 do 2 odsto, doneo je u ovom periodu zaradu od oko 177 procenata, na koju bi trebalo dodati i velike pozitivne kursne razlike usled snažnog jačanja dolara u odnosu na evro. Treba napomenuti da su ovaj rast u velikoj meri generisali američki tehnološki giganti, koji su u ovom periodu gotovo u potpunosti zaposeli listu najvećih svetskih kompanija. Ulagači skoncentrisani na akcije najpopularnijih kompanija poput Apple-a, Amazona, Google-a, Microsoft-a, zarade su merili dodatnim stotinama procentnih poena.

Kada su u pitanju evropska tržišta akcija, ona su svakako donela manje prinose, usled brojnih problema koji su usporili rast evropske privrede tokom proteklih deset godina. Kriza suverenog duga perifernih članica evrozone, migrantska kriza, Bregzit, rat u Ukrajini, samo su najvažniji događaji koji su potkopali izglede evropske privrede i njenih najvećih kompanija. No, i zarade na evropskim tržištima akcija bile su konkurentne pobrojanim ulaganjima u kojima naši građani drže glavninu novca. Tako je nemački indeks akcija, DAX 40, doneo zaradu od oko 90 procenata, a francuski CAC oko 80 odsto u posmatranom periodu. Čak su i akcije na Beogradskoj berzi donele solidan dinarski prinos od oko 74 odsto, dok bi ukupna zarada sa isplaćenim dividendama izvesno premašila prag od 100 procenata, uprkos tome što kreatori domaće ekonomske politike godinama sapliću ovo tržište.

Ne treba biti previše upućen u ovdašnje finansijske tokove pa zaključiti da je mali broj domaćih građana upražnjavao neku od ovih investicionih alternativa. Brojni korporativni skandali sa Beogradske berze i kršenja prava manjinskih akcionara svakako su doprineli udaljavanju građana od finansijskih tržišta, ali sve veća globalizacija, demokratizacija ulaganja i dolazak novih generacija čine ovu vrstu ulaganja sve prijemčivijom. Biće potrebno puno vremena da se razbiju aktuelni obrasci ponašanja ulagača, ali skučenost domaćeg tržišta i izuzetno skroman broj investicionih alternativa na duže staze ne može opstati kao opravdanje trenutnog izgleda domaće investicione scene.

Sa većom edukacijom, koja barem kada je finansijska pismenost u pitanju sve više dolazi sa novim generacijama, teško da će domaći građani ostati izvan globalnog finansijskog tržišta. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog obilja investicionih alternativa među kojima svako može naći odgovarajući način ulaganja, u skladu sa sopstvenim sklonostima.

Nenad Gujaničić

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Foto: Andre Taissin, Unsplash

3. октобар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Rastu štednje značajno doprineo i rast kamatnih stopa

by bifadmin 29. септембар 2023.

Rastu štednje poslednjih godinu dana značajno je doprineo i rast kamatnih stopa, što je delom rezultat pooštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke

Drastičan rast kamatnih stopa poslednje dve godine zadao je glavobolje svima koji su zaduženi i imaju kredite, bez obzira da li u evrima ili u domaćoj valuti. Oni koji koriste stambene kredite malo su odahnuli jer je Narodna banka (NBS) nedavno ograničila iznose kamata.

Ipak, za građane koji imaju štednju u bankama ili planiraju da oroče svoj novac, rast kamata je dobra vest jer su nakon dugogodišnjih minimalnih iznosa stopa i one konačno porasle. Naravno, koliki je rast kamata zavisi i od valute u kojoj se štedi i od perioda oročavanja novca.

Kamata na evre i do 3,7 odsto

Tako, prema poslednjim raspoloživim podacima za jul 2023. godine, kako navode u NBS, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima iznosi 4,87 odsto i to na oročenu štednju do jedne godine 4,66 odsto, od jedne do dve godine 5,41 odsto i za štednju oročenu na više od dve godine, 4,60 odsto.

– Kada je reč o štednji u evrima, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju krajem jula iznosi 3,13 odsto, i to na oročenu štednju do jedne godine 2,68 odsto, od jedne do dve godine 3,68 odsto i preko dve godine 2,63 odsto – kažu za 24sedam u NBS.

Oni su naglasili da je rastu štednje poslednjih godinu dana značajno doprineo i rast kamatnih stopa, što je delom rezultat pooštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke (ECB), a delom i rezultat promotivnih ponuda i aktivnosti banaka u periodu uoči i nakon „Svetskog dana štednje“, koje su pojedine banke zadržale i u narednim mesecima.

– Štednja, i dinarska i devizna, predstavlja važan izvor finansiranja kreditne aktivnosti banaka i jedan je od značajnih faktora finansijske stabilnosti zemlje. Važno je istaći da je rast štednje u Republici Srbiji rezultat pre svega ostvarene i očuvane makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje i pokazatelj je očuvanog poverenja u stabilnost domaćeg bankarskog sistema – istakli su u NBS.

Oni su naveli i da je, ako se vratimo u pretkrizni period od pre nešto više od tri godine, evidentno da su prosečne ponderisane kamatne stope na oročenu dinarsku i deviznu štednju ostvarile značajan rast.

– Krajem januara 2020. godine, 2021. i 2022. godine, prosečne ponderisane kamatne stope na novopoloženu štednju u dinarima iznosile su 2,87 odsto, 2,19 odsto i 1,90 odsto, respektivno, dok su na novopoloženu štednju u evrima prosečne ponderisane kamatne stope iznosile 0,92 odsto, 1,03 odsto i 0,67 odsto. Posmatrano od aprila 2022. kada je NBS započela povećanje referentne kamatne stope, prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima sa 1,75 odsto povećana je za 3,12 procentna poena, na 4,87 odsto krajem jula 2023 – naglašavaju u NBS.

Povoljnije štedeti u dinarima

Kamatne stope na štednju u evrima, dodaju u NBS, su niže u poređenju sa dinarskom štednjom, ali takođe beleže povećanje, na šta je najpre uticalo povećanje osnovne kamatne stope ECB od jula 2022. godine.

– Posmatrano od aprila 2022. godine prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoloženu štednju u evrima povećana je za 2,24 procentna poena, sa 0,89 odsto krajem aprila 2022. godine na 3,13 odsto krajem jula 2023. godine – objasnili su u centralnoj banci.

U NBS kažu i da je, zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, višim kamatnim stopama na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, kao i povoljnijem poreskom tretmanu s obzirom na to da se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, štednja u domaćoj valuti i dalje isplativija od štednje u evrima, bez obzira na period oročenja, odnosno i u kratkom i u dugom roku.

Podsetimo, kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto.

– Najnovija redovna polugodišnja analiza NBS o isplativosti dinarske i štednje u evrima za period od decembra 2012. do juna 2023. godine, koja je objavljena u avgustu ove godine, potvrdila je da je, kao i do sada, isplativije štedeti u domaćoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku. Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti doprineli su: postignuta i očuvana makroekonomska i finansijska stabilnost duži niz godina, relativno više kamatne stope na štednju u dinarima u odnosu na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti, kao i adekvatne i pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se očuva makroekonomska stabilnost u uslovima krize – ističu u NBS.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

29. септембар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Građani radije štede nego što investiraju

by bifadmin 22. септембар 2023.

Srpsko finansijsko tržište je bankocentrično, jer i privreda i građani radije štede nego što ulažu u alternativne profitabilnije vidove investiranja.

Emitovanje obveznica preduzeća su način da i kompanije dođu do jeftinog kapitala a građani i investitori da više zarade od uloga na štednju čije su kamate još uvek ispod stope inflacije.

Kamate na štednju gore, a inflacija dole. To je dobar scenario koji očekuju građani koji imaju štedne uloge. Ipak još uvek visoka inflacija trebalo bi da štedišama donese realni profit tek za godinu dana kada se spusti inflacija.

Međutim i sada je 90% depozita privrede i građana položeno na račune banaka.

– Prosečna kamata prema kompanijama u kreditima nominiranim u evrima je bila 5,8% u prvom kvartalu, sada je već 6,5%. Znači ima taj rastući trend i mi očekujemo dalje poskupljenje novca. To je jednostavno jedan začarani krug. Visoka inflacija vuče kamatne stope nagore i onda mamo poslovni rizik. Banke kalkulišu sa tim rizikom i imamo jako skupe kredite – kaže Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Da bi obveznice korporacija bile zastupljenije potrebno je videti ko preuzima rizik. To se odnosi i na primer kriptovaluta koje investitori nude kao mnogo profitabilniji način zarade.

Vreme jeftinog novca je prošlo

– Trenutno svi govore o kriptovalutama koje bi mogle da se uključe kao investiciona sredstva. Takođe i tehnološkim rešenjima sa protokolom koji bi razrešio trenutno veliki raspon pada ili rasta vrednosti, na primer, bitkoina, što ga trenutno ograničava kao sredstvo investiranja. Dakle, mi u Šangaju radimo na optimalnom protokolu koji bi ponudio rešenje za stabilnost što utiče na eliminaciju bespotrebne spekulacije i stabilizaciju – kaže Mišel Vorlen, profesor ESN Univerziteta.

Svet više nije isti posle ukrajinskog konflikta, proširenja organizacije Briks, klimatskih i geostrateških promena.

– Ako uporedite tržišta zemalja Briksa poput Indije, Rusije, Kine, ona su još uvek manja u oblasti emitovanja korporativnih obveznica u odnosu na zapadne zemlje, ali imaju veliki potencijal da vrlo brzo porastu. Kada govorimo o ruskoj ekonomiji, bruto domaći proizvod u rubljama raste, ali inflacija, odnosno denominacija rublje u odnosu na dolar je nešto što ga ugrožava i to je glavni problem – kaže Aleksandar Aleksandrov, profesor Univerziteta Sankt Peterburg.

Vreme jeftinog novca je prošlo, ali šarolikost kamata ostaje glavni mamac, koji ostavlja prostor i za rizik i za privredu i za građane i za investitore.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

22. септембар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Sve se više štedi u dinarima

by bifadmin 16. август 2023.

Štednja stanovništva u domaćoj valuti krajem juna 2023. godine dostigla je svoj novi najviši nivo i iznosila je gotovo 109 milijardi dinara.

Tokom jula je nastavila da raste i prema operativnim podacima premašila je 110 milijardi, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kako je istaknuto, to je pokazatelj očuvanog poverenja u domaću valutu i bankarski sistem, čemu su doprinele očuvana finansijska stabilnost i relativna stabilnost kursa dinara prema evru.
Analiza isplativosti štednje u dinarima, urađena za period od poslednjih 11 godina, ponovo dokazuje da je isplativije štedeti u domaćoj valuti i u kratkom i u dugom roku.

U poslednjih 11 godina dinarska štednja je povećana više od šest puta i polovinom ove godine iznosila je 108,7 milijardi dinara, a u istom periodu devizna štednja je povećana za 76 odsto, sa 7,9 milijardi na 13,9 milijardi evra.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

16. август 2023. 0 komentar

B&F Plus Zabava

Manjak javnih toaleta u doba veštačke inteligencije: Lako je avatarima, gde će ljudi?

by bifadmin 5. август 2023.

Većinu turista i dalje čine ljudi a ne njihovi avatari, pa za razliku od metaverzuma, sve izraženiji manjak javnih toaleta zbog štednje u realnom svetu postaje nužno pitanje za rešavanje. Globalni „Indeks javnih toaleta“ pokazuje da je Srbija u donjem delu rang liste, ali i da mereno dostupnošću ovakvih objekata po glavi stanovnika, vodeće ekonomske i tehnološke sile predstavljaju tešku provinciju. Prema tvrdnjama „Britanske asocijacije toaleta“, nestašica je tolika, da pojedini britanski gradovi sa najvećim brojem turista nude besplatan pribor za zakopavanje ljudskog izmeta na posebnim odlagalištima za te namene!?

Pre petnaestak godina, kada se grupa srpskih turista vraćala kući iz Pariza preko Nemačke, svi su dali poslednji evro da vide čudo od nemačkog javnog toaleta, gde se nakon pritiska na dugme za puštanje vode WC šolja okretala i samu sebe prala i dezinfikovala. To je do danas ostala naučna fantastika kada je reč o ovdašnjim javnim toaletima, ali strane turiste koji se prime na promotivni spot Turističke organizacije Srbije „Izaberi svoju avanturu – vidi Srbiju“ i reše da dođu ovamo, čeka mnogo veća avantura od „pametne“ WC šolje.

Onima koji nisu spremni za nove izazove, preporučuje se da pre dolaska u Srbiju sve što nužda nalaže obave u Beču, gradu sličnom Beogradu, ali samo po broju stanovnika. Austrijska prestonica, osim što se rasipa sa preko 200 javnih toaleta, u ponudi ima i besplatni „WC vodič kroz grad“ sa detaljno ucrtanom mapom za sve one kojima je hitno.

Turisti koji dođu u srpsku prestonicu, takođe mogu da dobiju potrebne informacije na jednom mestu. To je zvanični sajt JKP „Zelenila Beograd“, gde pod rubrikom „Sanitarni objekti“ sve jasno piše, od toga da im je na raspolaganju celih 20 javnih toaleta, do adresa gde se nalaze, kategorizacije i radnog vremena. Informacije su dostupne isključivo na srpskom jeziku i to na ćirilici, što nudi priliku strancima da pored novog jezika, nauče i novo pismo. Ko nije spreman na ovakav izazov, a pritom škrtari na potrošnji u mnogobrojnim prestoničkim kafićima i restoranima, može da se upusti u sportsku disciplinu „slobodno trčanje“, tragajući za besplatnom WC uslugom po Beogradu.

Šta će ga zateći i kad je nađe, takođe je uzbudljiva nepoznanica. Oni koji su se pre puta informisali na sajtovima o stanju javnih toaleta u svetu, mogli su bar uopšteno da saznaju šta zahteva avantura u Srbiji. Recimo, britanska kompanija za trgovinu toaletnim sanitarijama „QS Bathrooms Supplies“, nudi svu moguću WC statistiku pod kapom nebeskom. Zahvaljujući ovolikoj posvećenosti, postala je referentni izvor za problematiku javnih toaleta, na koji se pozivaju mediji širom sveta.

Niko ne želi da bude ministar za toalete

Prema globalnom „Indeksu javnih toaleta“, koju pomenuta firma objavljuje svake godine, Srbija se sa tri toaleta na 100.000 stanovnika nalazi u donjem delu rang liste, doduše ne baš na samom dnu. Možemo da gunđamo oko toga kakvi podaci su korišćeni i koja metodologija, ali to je slika kako nas vide drugi. Rang lista je zanimljiva i zato što pokazuje da prema broju javnih toaleta po glavi stanovnika, vodeće ekonomske i tehnološke sile predstavljaju tešku provinciju.

Naime, na ovoj rang listi prednjači Island, sa 56 javnih toaleta na 100.000 stanovnika, a među prvom petorkom su Švajcarska, Novi Zeland, Finska i Australija. U našem regionu ubedljivo vodi Hrvatska, koja je sa 18 javnih toaleta na 100.000 stanovnika daleko ispred Slovenije, pa čak i Velike Britanije. Kada je reč o Ujedinjenom Kraljevstvu, britanska kompanija upozorava da su javni toaleti „rak rana“ nekadašnje imperije. Vlade u Engleskoj padaju, ali vera u slobodno tržište opstaje, pa pošto su javni toaleti skupi za gradnju i održavanje, postali su jedna od omiljenih stavki za uštede u državnom budžetu.

Zahvaljujući tome, Britanija je tokom poslednje decenije izgubila polovinu raspoloživih javnih toaleta, a oni koji su opstali sve su skuplji za korišćenje. Cena „po jednom ulasku“ je sa 20 penija skočila na 50, a u Škotskoj koja teži nezavisnosti, nezavisna je i politika plaćanja javnih toaleta, pa košta celu funtu. Ovakva skupoća je u vreme ekonomske krize primorala i turiste da štede, te su plaže i parkovi zatrpani ljudskim „stajskim đubrivom“.

Stvari su došle dotle, da prema tvrdnjama „Britanske asocijacije toaleta“, pojedini britanski gradovi sa najvećim brojem turista nude besplatan pribor za zakopavanje ljudskog izmeta na posebnim odlagalištima za te namene!? Gradske vlasti moraju da šalju timove ljudi da očiste vrata i pločnike od nepoželjnih tragova i sve to „zbog toga što niko u britanskoj vladi ne želi da se bavi ovim problemom i da bude ministar za javne toalete“, upozoravaju u ovom udruženju.

Veliku Britaniju je na poziciji pete najveće svetske ekonomije prošle godine smenila njena bivša kolonija, Indija, ali što se tiče javnih toaleta situacija u ovoj zemlji sa 1,3 milijardu ljudi je još gora nego u slučaju nekadašnjeg kolonizatora. Indijske vlasti su tokom protekle decenije potrošile 30 milijardi dolara na izgradnju više od 100 miliona javnih toaleta, no uprkos tome još uvek četvrtina seoskog i petina gradskog stanovništva „olakšava“ se na ulici.

Problem nije samo u činjenici da je teško iskoreniti hiljadugodišnje uverenje kako bi izlučevine trebalo slobodno da protiču kroz univerzum, već i u tome što je isplivalo da dobar deo pomenutog novca nije završio u toaletima, već se negde zagubio u složenom lancu dobavljača. Shodno tome, i turisti slede lokalne običaje kada se nađu u situaciji „nužda zakon menja“.

Toalet revolucija

Manje demokratska Kina je to pokušala da reši direktivom s najvišeg partijskog vrha pod nazivom „Toalet revolucija“, koja je pokrenuta kao sveobuhvatni rat protiv nehigijenskih sanitarnih uslova, posebno u mestima sa najvećim brojem turista. Dok pojedini američki mediji nabijaju na nos sopstvenim vlastima da je zahvaljujući ovoj revoluciji, Kina za samo dve godine izgradila 700.000 javno dostupnih toaleta, drugi tvrde da je do sada uloženih 3,5 milijardi dolara slupano pre svega na gradske objekte sa „pet zvezdica“, dok su ruralna područja ostavljena da ne kažemo u čemu.

Dakle, turisti u velikim kineskim gradovima mogu da uživaju u raskoši javnih toaleta koje krase mramorni zidovi, podovi od kvalitetnog drveta, klima, lagani džez u pozadini, vizuelni efekti. Šolje u ovakvim toaletima se same peru, dezinfikuju i ispuštaju prijatne mirise, neki od njih se aktiviraju glasovnim komandama, a korisnicima je na raspolaganju besplatni internet, priključak za punjenje električnih vozila i sve to može da se plati i tokenima.

Ko zabasa malo izvan gradova, na raspolaganju ima čučavce ograđene niskim zidovima, često pored nekog obora za svinje, a uslugu naplaćuje „rukovodilac toaleta“. Najveća prednost ovakvih objekata, pored lokalne autentičnosti je to što nemaju ugrađene kamere kao oni fenserajski, u kojim se softveri za prepoznavanje lica aktiviraju čim posegnete za toalet papirom. Zli jezici tvrde da zato kineski građani u ove moderne nose sopstveni toalet papir.

Prema „Indeksu javnih toaleta“, SAD sa svega osam javnih toaleta na 100.000 stanovnika, daleko zaostaju za Evropom. S druge strane, američki turisti u Evropi su zgranuti činjenicom da se javni toaleti plaćaju, jer je ova usluga u Americi besplatna, što je jedna od retkih tekovina šezdesetosmaških revolucionara koja je opstala do danas. Zato i nema dovoljno javnih toaleta, tvrde pobornici slobodnog tržišta, jer je podizanje i održavanje ovakvih objekata bez naknade jako skupo ljudsko pravo.

Procenjuje se da početna ulaganja samo za izgradnju iznose u proseku oko 500.000 dolara. Ako se ugrađuju najsavremenije tehnologije, ona mogu dostići i 1,7 miliona dolara, koliko je koštalo podizanje najnovijeg javnog toaleta u San Francisku. Ovoliki iznos je podigao i veliku prašinu u javnosti, što su vlasti u Njujorku iskoristile da poruče kako je bolje da se novac poreskih obveznika upotrebi za neke nužnije stvari, a lokalci i turisti „u hitnim situacijama mogu da koriste Starbaks, čiji se kafići nalaze na svakom ćošku“.

Zorica Žarković

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023.

Foto: anncapictures, Pixabay

5. август 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Da li štedeti u dinarima ili u evrima

by bifadmin 10. јул 2023.

Bankarski sektor Srbije je stabilan i depoziti građana i privrede su potpuno sigurni, izjavila je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Marina Papadakis.

“Građani mogu biti potpuno mirni i svoje depozite držati u bankama, jer su one najsigurnije mesto za čuvanje gotovog novca u bilo kojoj valuti”, kazala je ona Tanjugu.

Papadakis je podsetila i da je nivo osiguranja depozita i dalje 50.000 evra, što znači da su sva novčana sredstva u bankama do tog iznosa apsolutno sigurna.

Ona je dodala i da kamatna politika banaka stimuliše štednju, navodeći da su prosečne godišnje kamatne stope za građane na štednju u dinarima 4,8 odsto, a u evrima 2,8 odsto.

“Građani koji imaju višak sredstava, sami neka procene da li će da štede u dinarima ili u evrima, ali tržišni pokazatelji upućuju da je bolje štedeti u dinarima”, kazala je ona.

Kod privrede, kako je dodala, situacija je malo drugačija, jer njihovi bilansi opredeljuju da li će oni višak sredstava čuvati u evrima ili u dinarima i tu su kamatne stope u martu iznosile 2,3 odsto na depozite u evrima, dok je godišnja kamatna stopa na dinarske depozite bila šest odsto, što takođe potvrđuje prednost štednje u dinarima.

Štednja u prvom kvartalu povećana za sedam milijardi dinara

Papadakis je navela i podatak da je štednja stanovništva u Srbiji u prvom kvartalu ove godine povećana za sedam milijardi dinara i iznosila 120,7 milijardi dinara, dok je štednja stanovništva u evrima veća za oko 62,5 miliona evra i trenutno iznosi 12,9 milijardi evra.

Sličan trend je, kako naglašava, i kod privrede, a povećana količina depozita u evrima je zbog većeg izvoza, priliva stranih direktnih investicija, ali i zaduživanja koja su preduzeća vršila u inostranstvu.

Papadakis je navela za Tanjug da je najbolji podatak koji potvrđuje da je bankarski sektor Srbije stabilan to što smo na kraju prvog kvartala 2023. imali situaciju da je pokazatelj adekvatnost kapitala 20,52 odsto, što je znatno više nego od onoga što propisuje Narodna banka Srbije (NBS).

“Regulatorni minimum koji propisuje NBS je osam odsto, a i evropski standard je znatno niži. To praktično znači da je nivo adekvatnosti kapitala dovoljan da pokrije sve rizike koji mogu da se dese u poslovanju jedne banke, čak i u slučajevima najpesimističnijeg scenarija prilikom izvođenja stres testova. Znači postoji apsolutno adekvatna pokrivenost svih obaveza kapitalom”, naglasila je ona.

Dodala je i da je godinama unazad i likvidnost bankarskog sektora u Srbiji na visokom nivou i kako tvrdi i “leveridž pokazatelj” uveden u junu 2017. koji pokazuje pokrivenost obaveza banke likvidnom aktivom je u regulatornom okviru, preciznije i on je znatno viši od regulatornog minimuma i iznosi 10,3 odsto.

“Kada govorimo o kapitalizovanosti bankarskog sektora, tu nije bitna samo visina, već i struktura kapitala, a ta struktura je dobra i oko 95 odsto strukture kapitala čini najkvalitetniji akcijski kapital, što samo za sebe sve govori”, zaključila je sagovornica Tanjuga.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

10. јул 2023. 0 komentar

Ekonomija IZDVAJAMO

Evroobveznice države: Niskorizično ulaganje sa prinosom iznad 6%

by bifadmin 9. јун 2023.

Rast referentnih kamatnih stopa učinio je obveznice države atraktivnijim finansijskim instrumentom, koji sada donosi prihvatljive prinose.

Osnovne karakteristike obveznica su fiksna i prihvatljiva zarada. Dok je ova prva komponenta neodvojiva od dužničkih hartija od vrednosti, druga karakteristika izostajala je tokom godina ekspanzivne monetarne politike koju su vodile ključne svetske centralne banke. Tako su u podužem periodu prinosi na 10-ogodišnje obveznice najrazvijenijih zemalja evrozone nosile negativan prinos, dok su isti papiri zemalja u razvoju poput naše nudili godišnju zaradu manju od dva odsto.

Obveznice kao alternativa štednji

Ovakvi instrumenti teško da su mogli privući veći interes pojedinačnih investitora premda su u isto vreme kamate na depozite težile nuli. Munjevita promena okolnosti na tržištu obveznica na efikasnim tržištima poput SAD privukla je pažnju deponenata, a kao jedna od većih nuspojava bila je kriza regionalnih banaka koje su namah izgubile depozitnu bazu.

Domaće štediše su se tokom perioda nultih kamata čvrsto držale banaka, rukovodeći se pre svega motivom sigurnosti i bezbednosti za svoje depozite. Deo krupnijih štediša se preselio na tržište nekretnina, ali da ovaj odliv nije bio previše intezivan govori kontinuirani rast ukupnih depozita u godinama nakon svetske finansijske krize. Tako je u aprilu ove godine ukupna štednja stanovništva bila skoro 14 milijardi evra, a jedina promena je značajniji rast dinarske štednje usled boljih realnih prinosa. Uprkos ovome, udeo dinarske štednje u ukupnim depozitima porastao je tek na 5-6 procenata.

Dominantna štednja u evrima uglavnom je oročena na rok od godinu dana i kraći period sa prosečnom stopom u aprilu od svega 2,4 odsto (novoodbreni poslovi), dok su retki depoziti oročeni na više od godinu dana nosili kamatu neznatno ispod tri odsto (novoodbreni poslovi).

Evroobveznice donose zaradu veću od 6%

Istovremeno, evroobveznica Republike Srbije koja dospeva u maju 2027. godine proteklih meseci nosi prinos veći od šest procenata što je više nego dvostruko veća zarada od štednje u bankama. Istovremeno, ove državne obveznice su oslobođene poreskih davanja za razliku od kamata na depozite koji su opterećeni porezom na zaradu od 15 procenata. O činjenici da se jednostavno i lako mogu kupiti i prodati na likvidnom međunarodnom tržištu kapitala ne treba ni govoriti.

Uzevši ovo u obzir, da li se u narednom periodu može očekivati racionalnije ponašanje deponenata? Verovatno ne, i to iz dva osnovna razloga – dominacija banaka na finansijskom tržištu koje „neguju“ depozitnu bazu i nizak nivo finansijske pismenosti koji prosečnog štedišu teško može odvojiti od depozita.

Narodne obveznice namenjene građanima koje je emitovala Hrvatska pa i pojedine druge zemlje mogao je biti korak koji bi i kod nas doneo afirmaciju finansijskog tržišta i ovih dužničkih papira. No, naši kreatori ekonomskih politika niti u jednom momentu nisu pokazali zainteresovanost za popularizaciju štednje na ovakav način. Državi je očito jednostavnije da zajmi od krupnih mahom svetskih investitora, a građanima ostaju mrvice koje im serviraju banke. Jer, uprkos visokoj inflaciji, i to je nešto posle dugog perioda minornih kamata.

Izvor: Momentum

Foto: Pixabay

9. јун 2023. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci