strah

Pred preduzetnicima, menadžerima i vlasnicima su teška vremena. Zaposleni se plaše neizvesnosti i zato je vrlo važno pokazati i podsticati međusobnu solidarnost. Ovo su vremena kada pravi lideri moraju da donose teške odluke i da pokažu zašto su tu gde jesu. Cilj je jedan, strahu nema mesta i u takvim okolnostima brzina je bolja od savršenstva.

„Ono što smo naučili od epidemije virusa ebole jeste da treba da reagujete brzo. Treba da idete za virusom, treba da zaustavite lanac prenosa, treba da snažno angažujete zajednicu. Trebalo bi i da koordinišete sve i da budete koherentni, da gledate druge sektore i uticaj na njih: škole, bezbednost, ekonomija. U suštini imamo iste lekcije, ali lekcija koju sam naučio iz mnogih epidemija ebole koje sam doživeo u karijeri jeste da morate biti brzi. Morate prvi da povučete potez, virus će vas uvek pobediti ako ne budete dovoljno brzi. I morate da budete pripremljeni“, rekao je Dr Majkl Džej Rajan, izvršni direktor Svetske zdravstvene organizacije.

On dodaje da bi najveća greška bila da budemo paralizovani strahom od neuspeha. I to je najveća lekcija koju je, kako kaže, naučio iz odgovora na epidemije ebole u prošlosti.

Sačuvati hladnu glavu

U kriznim vremenima pravi lideri i dobri menadžeri treba da sačuvaju hladnu glavu i prisebnost. Potrebno je da reaguju mirno i brzo, jer se promene dešavaju iz dana u dan, a vlada velika neizvesnost šta donosi sutra. Prioritet menadžera i lidera je da budu uzori, stubovi organizacija, da smire paniku i da ponude rešenja, a ne da čekaju da im ih ponude drugi.

Tako je, kako navodi Rajan, savršenstvo neprijatelj dobra kada je reč o upravljanju vanrednim situacijama. Brzina je bolja od savršenstva i problem u društvu koji trenutno imamo je to što se svi plaše greške, svi se plaše posledica greške. Ali najveća greška jeste da ništa ne radimo.

“I jeste, moguće su greške i menadžera i zaposlenih, jer postoje situacije u kojima nismo ranije bili, ali to ne sme da zaustavi naš proces delovanja. Sve što smo učili, sve što smo radili do sada i sve vrednosti koje su u nama sada dolaze do izražaja. Biti pravi lider u kriznim vremenima znači postaviti plan zaštite i očuvanja svojih zaposlenih u svakom smislu. Zatim treba napraviti napraviti plan rada i očuvanja poslovnih procesa, uspostaviti implementiranje tog plana i poslednje, a ne manje važno, uspostaviti sistem pravila i vrednosti koji važi za sve”, ocenila je Jelena Bulatović, izvršni direktor Srpske asocijacije manadžera.

Kako ona ukazuje, mnogo je izazova pred menadžerima, mnogo je strahova zaposlenih i zato je potrebno pokazati brigu o njima. Ali treba imati u vidu da će zaposlene najviše umiriti da od lidera na čelu kompanije vide odlučnost da održi radna mesta, sačuva poslovanje i odnose sa partnerima.

Globalni problem

Direktor Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap upozorio je da je po prvi put u svetskoj istoriji ljude iz celog sveta u isto vreme zadesila ekstremno teška situacija.

„Posledice pandemije korona virusa u svim zemljama, na svim kontinentima, reflektuju se i u sektoru privrede. Rešavanje ovih izazova zahtevaće udruženo delovanje i zajedničku solidarnost. Trenutno skoro sve vlade u svetu deluju po principu „zdravlje na prvom mestu“, što je prioritet i liderima i menadžerima kompanija. S druge strane, i vlade i centralne banke svesne su činjenice da će svetskoj ekonomiji nakon pandemije biti potrebno vreme za oporavak“, ocenio je Knap.

Zoran Petrović, predsednik Američke privredne komore kaže da je u ovakvoj situaciji svima jasno šta treba raditi.

„Ključ je na tome da primene sve moguće mere zaštite zaposlenih. Takođe i da, u zavisnosti od mogućnosti, pošalju ljude da rade od kuća. Da komuniciraju transparentno sa zaposlenima, klijentima, dobavljačima, regulatorima… Da vode računa o finansijama. U meri u kojoj je to moguće, da sačuvaju radna mesta. Da ne očekuju pomoć sa neba“, ocenio je Petrović.

Izvor: Blic biznis