Tag:

Sunce

Uskoro prvi bežični prenos sunčeve energije iz svemira na Zemlju

by bifadmin 1. јун 2023.

Japanska svemirska agencija JAXA, u saradnji sa više istraživačkih grupa na Univerzitetu Kjoto, planira da 2025. godine izvede prvi bežični prenos sunčeve energije iz svemira na Zemlju – i to pomoću mikrotalasa.

Tehnologija koja bi trebalo to da omogućiti već je uspešno testirana 2016. godine na Zemlji, kada su naučnici emitovali 1,8 kilovata energije na bežični prijemnik – na udaljenost od 50 metara, što je bilo dovoljno za napajanje električnog kuvala za vodu.
Ali, Japanci sada idu korak dalje i nameravaju da tu tehnologiju bežičnog prenosa testiraju iz svemira na Zemlju, u okviru projekta koji vodi Naoki Shinohara, iz Shinohara Laba na Univerzitetu Kjoto.

JAXA bi u orbitu Zemlje 2025. godine trebalo da postavi niz od nekoliko malih solarnih satelita, koji će prikupljati sunčevu energiju i potom pokušati da je prenesu ka zemaljskim prijemnim stanicama, udaljenim stotinama kilometara.

Sve to bi se desilo pomoću radiotalasa u mikrotalasnom pojasu.

Inače, korišćenje orbitalnih solarnih panela i mikrotalasa za slanje energije na Zemlju – prvi put je predloženo 1968. Od tada je nekoliko zemalja, uključujući Kinu i SAD, radilo na realizaciji te tehnologije, koja počiva na osnovnoj ideji o bežičnom prenosu energije koju je krajem 19. i početkom 20. veka pokušao da realizuje Nikola Tesla.

Tehnologija je veoma zanimljiva, jer orbitalni solarni paneli predstavljaju potencijalno neograničeno snabdevanje obnovljivom energijom. U svemiru, solarni paneli mogu da prikupljaju energiju bez obzira na doba dana, a korišćenjem mikrotalasa za emitovanje energije koju proizvode – čak ni oblaci nisu prepreka.

Izvor:Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

1. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija IT i nauka Vesti

Beč subvencioniše zaštitu od sunca

by bifadmin 27. фебруар 2021.

Gradska skupština u Beču odlučila je da nastavi sa inicijativom subvencionisanja zaštite od sunca, što predstavlja najbolju ekološku meru za sprečavanje pregrevanja stanova. Grad subvencioniše sa 50 odsto troškove naknadne ugradnje spoljnje zaštite od sunca na prozorima i vratima od balkona na višespratnicama do 1.500 evra po stambenoj jedinici.

Nakon višestrukih zahteva podsticaj sada važi i za zgrade koje su deset godina stare. Do tada su zgrade morale da budu najmanje dvadeset godina stare da bi mogle da se koriste pogodnosti inicijative koja je uvedena krajem 2019. godine.

U toku 2020. godine grad je primio preko 5.000 zahteva za subvencije u okviru ove akcije. „Zaštita od sunca je ekološka mera koja znatno može da smanji pregrevanje stanova“, izjavla je Katrin Gal, članica gradskog veća zadužena za stanogradnju. „U vremenima kada ljudi provode dosta vremena kod kuće, ovo pitanje je dobilo na značaju“, dodaje Gal.

Inicijativa po planu traje do 2025. godine, a sredstva predviđena za finansiranje ove akcije povećana su sa šest na deset miliona evra.

27. фебруар 2021. 0 komentar

IT i nauka Vesti

„Veštačko sunce“, kao pravo Sunce

by bifadmin 6. децембар 2020.

Peking je prvi put uspešno priključio svoj nuklearni fuzioni reaktor „veštačko sunce“, piše kineski „Pipls dejli“. Dizajniran je da bude čisti izvor energije, kao pravo Sunce.

Napravljen da imitira prirodne reakcije koje se javljaju na suncu koristeći gasove vodonik i deuterijum kao gorivo, reaktor „HL-2M Tokamak“ je najveći i najnapredniji eksperimentalni uređaj za nuklearnu fuziju u Кini.

Nalazi se u jugozapadnoj provinciji Sečuan i završen je krajem prošle godine. Reaktor se često naziva „veštačkim suncem“ zbog ogromne toplote i snage koju proizvodi, prenosi RT.

„HL-2M Tokamak“ koristi moćno magnetno polje za spajanje vruće plazme i može da dostigne temperature od preko 150 miliona stepeni Celzijusa, što je približno deset puta toplije od Sunčevog jezgra.

„Razvoj nuklearne fuzione energije nije samo način za rešavanje kineskih strateških energetskih potreba, već ima i veliki značaj za budući održivi razvoj kineske energije i nacionalne ekonomije“, objavio je „Pipls dejli“.
Projekat je deo kineskog učešća u Međunarodnom termonuklearnom eksperimentalnom reaktoru (ITER) sa sedištem u Francuskoj.

ITER je najveći svetski projekat nuklearne fuzije i košta oko 20 milijardi evra. Uključuje 35 zemalja i očekuje se da bude završen 2025. godine.
Кineski naučnici od 2006. godine rade na razvoju manjih verzija reaktora nuklearne fuzije, uključujući „HL-2M Tokamak“.

Fuzija se smatra svetim gralom energije i ona pokreće Sunce, ali postizanje fuzije je izuzetno teško i izuzetno skupo.
Iskorišćavanjem energije proizvedene nuklearnom fuzijom moguće je iskoristiti gotovo neograničenu čistu energiju. Istraživači širom sveta decenijama pokušavaju da postignu taj cilj. Glavno pitanje je pronalazak pristupačnog načina zadržavanja vruće plazme u cevovodu u jednom prostoru i održavanje stabilnosti dovoljne za pojavu fuzije.

Izvor: Sputnik

Foto: Pixabay

6. децембар 2020. 0 komentar

IT i nauka Vesti

Sunce je u fazi nazvanoj „Veliki solarni minimum“ , koje su moguće posledice,….

by bifadmin 20. мај 2020.

Sunce koje pruža pravu količinu svetlosti i toplote za život na planeti Zemlji, prolazi kroz faze i promene, a sada je u fazi manje aktivnosti koja se naziva „solarni minimum“.

Sunce ima redovne intervale od 11 godina – od vrhunca energetske aktivnosti, s više Sunčevih „pega“ i „baklji“, do minimuma aktivnosti, kada je mnogo mirnije, što znači manje tih pojava i manje isijavanja energije.

Veliki solarni minimum

Naučnici iz Agencije SAD za svemir NASA kažu da je Sunce sada u fazi nazvanoj „Veliki solarni minimum“, prenela je američka TV CNN.

„Veliki solarni minimum“ se poslednji put dogodio između 1650. i 1715. godine, a taj period je na Zemljinoj severnoj hemisferi nazvan „Malo ledeno doba“. Zime su bile mesecima duže nego inače i veoma hladne, leta kratka i jedva mlaka, padalo je mnogo snega i kiše, žetve i berbe su bile slabe, a glad i bolesti velike.

„Tada je kombinacija hladjenja izazvanog prašinom u atmosferi Zemlje od aktivnosti vulkana, i niske aktivnosti Sunca, proizvela pad temperature na tlu“, piše u blogu NASA o globalnoj promeni klime.

Ali, sadašnji „solarni minimum“ neće izazvati još jedno takvo ledeno doba, kaže NASA, a to je verovatno posledica klimatskih promena.

„Zagrevanje atmosfere zagadjujućim gasovima od potrošnje fosilnog goriva šest je puta veće od mogućeg višedecenijskog hladjenja od dugotrajnog ‘Velikog solarnog minimuma’ „, kaže NASA.

„Čak i ako bi ‘Veliki solarni minimum’ trajao čitav vek, temperatura u svetu bi rasla“ kao posledica takozvanog „efekta staklene bašte“, izazvanog aktivnošću čoveka.

Naučnici su znali da dolazi sadašnji „solarni minimum“ jer je to deo redovnog Sunčevog ciklusa: Sunčeve pege su bile na vrhuncu 2014. godini, a minimum je, po podacima NASA, počeo 2019. godine.

Sunce proizvodi pojave nazvane „vreme u svemiru“ – nalik meteorološkom vremenu, na Zemlji, tako što izbacuje čestice i kosmičke zrake kroz čitav Sunčev sistem. Snažno magnetizovane Sunčeve pege oslobadjaju „Sunčeve baklje“ koje mogu da šalju „rendgenske“, Iks-zrake i ultraljubičasto zračenje na Zemlju.

Čak i kada je Sunce mirno tokom „solarnog minimuma“, aktivno je na druge načine, poput „koronalnih rupa“ koje se otvaraju u Sunčevoj atmosferi – „koroni“, šaljući blistave tokove energijom nabijenih čestica koje jure kroz Sunčev sistem nošene jakim „Sunčevim vetrom“.

Opasnost za astronaute i sisteme navigacije

Kao i „Sunčeve baklje“, ti tokovi čestica tokom „solarnog minimuma“ mogu poremetiti telekomunikacije i sistem navigacije GPS koji rade pomoću satelita u orbiti Zemlje.

„Te rupe u sunčevoj koroni vidimo tokom čitavog solarnog ciklusa, ali tokom ‘solarnog minimuma’ one mogu trajati dugo – šest meseci ili više“, rekao je Din Pesnel iz Solarne dinamičke opservatorije u Svemirskom centru NASA „Godar“.

Tokom „solarnog minimuma“ upravo zbog male aktivnosti Sunca, s raznih strana u svemiru do gornje atmosfere Zemlje stiže više no obično čestica nabijenih energijom, zvanih „galaktički kosmički zraci“, nastalih eksplozijama širom naše galaksije Mlečni put.

Objašnjenje za to je da „tokom ‘solarnog minimuma’, Sunčevo magnetno polje slabi i zato daje manje zaštite od tih kosmičkih zraka“, rekao je Penel i dodao da „to može povećati opasnost po astronaute u orbiti Zemlje“.

Ove nedelje je NASA na poruke na Tviteru ljudi zabrinutih zbog „solarnog minimuma“, odgovorila da „Sunce prolazi kroz redovne cikluse velike i male aktivnosti, što utiče na učestalost pojava ‘svemirskog vremena’, ali nema velikog uticaja na klimu na Zemlji – čak i dug period minimuma ne bi imao znatniji uticaj na temperaturu u svetu“.

Ovaj „solarni minimum“ je na završetku tekućeg, „24. solarnog ciklusa“

Za sada se prognozira da će vrhunac narednog, „25. solarnog ciklusa“ biti u julu 2025. godine, po podacima Uprave SAD za okeane i atmosferu (NOAA).

Podatke o aktivnosti Sunca NASA prikuplja i osmatračkom solarnom sondom „Parker“ koju je lansirala 2018. godine.

Ta sonda se približila Suncu više nego bilo koja druga, i neki od njenih prvih prolazaka pored Sunca doneli su niz ranije nepoznatih podataka o njegovoj aktivnosti.

„Parker“ će tokom sedmogodišnje misije obleteti Sunce 21 put i 2024. godine mu se približiti na 6,3 miliona kilometara.

Iako to izgleda kao veoma daleko, istraživači kažu da je to zapravo isto kao kada je na fudbalskom terenu lopta na samo 3,5 metra od gola, zaključuje CNN.

Izvor: N1

20. мај 2020. 0 komentar