U oktobarskim razgovorima jedna od važnih tema između Vlade Srbije i MMF-a biće način usklađivanja penzija, odnosno koliko će one porasti naredne godine.
Prema takozvanom švajcarskom modelu koji je usvojen prošle godine penzije se 50 odsto usklađuju sa inflacijom, a 50 odsto sa rastom plata.
Iako još treba sačekati podatke o platama u septembru, Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, ocenjuje da bi, kako sada stvari stoje, penzije od 1. januara 2021. trebalo da budu veće za oko četiri odsto.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je juče da će sa Fondom razgovarati o doradi švajcarskog modela rasta penzija.
„Najvažnije je da nećemo imati smanjenje plata i penzija. U oktobru ćemo sa Međunarodnim monetarnim fondom, između ostalog, razgovarati o doradi švajcarske formule za penzije. I da ponovim još jednom, bez obzira na probleme u funkcionisanju globalne ekonomije, mi ćemo imati povećanje i minimalne zarade i penzija u 2021. godini“, istakao je Mali.
Izjavu na ovu temu dao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i to da „penzioneri mogu da budu mirni jer, uprkos krizi zbog korona virusa, njima penzije neće biti smanjivane, nego će porasti“.
On je napomenuo i da će biti primenjen „švajcarski model“. Ovo je zanimljivo, jer osnove za neko smanjenje penzija nema ni u zakonu niti je to neko predlagao. Osim toga u januaru pre krize Vučić je rekao da će „švajcarska formula biti korigovana kako bi u narednim godinama penzionerska primanja bila veća u odnosu na iznos koji bi omogućila primena te formule“.
Realno povećanje će biti minimalno
U ovom trenutku penzioneri ne očekuju da bi korekcija mogla ići ka većem povećanju, već upravno obrnuto. Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije je skeptičan i smatra da će promena formule „sigurno ići na štetu penzionera“.
„Naša ocena je da je priča o povećanju penzija i plata u javnom sektoru zamajavanje i vlast o tome svake godine počne da priča u februaru pa do kraja godine. Dok se ne vide podaci o ekonomskom kretanju i za drugu polovine godine ne znamo koliko bi mogle da porastu penzije.
Ono što znamo je da je zbog krize veliki broj ljudi ostao bez posla i da su jako smanjene uplate doprinosa PIO fondu.
Mi procenjujemo da više od milion ljudi sada uplaćuje penzijske doprinose na minimalnu zaradu. To ne samo da pogađa sadašnje penzionere, već će i njima smanjiti penziju, samo što oni sada nemaju vremena da o tome razmišljaju“, ističe Tamburić.
Prema njegovim rečima u javnosti se stvara utisak da će penzije biti mnogo povećane, a u stvari će realno povećanje biti minimalno.
On ističe i da je zahtev da se stavi limit da prosečna penzija ne može da padne ispod 50 odsto prosečne plate realan i da je sada taj odnos oko 46 odsto.
Altiparmakov iz Fiskalnog saveta dodaje da bi sa stanovišta državne kase u narednoj godini bilo održivo da se ostane pri švajcarskoj formuli.
Povećanje penzija sledeće godine za tri odsto
„Proračuni pokazuju da je to dugoročno održiv model. Pre krize imali smo inicijativu vlade i sindikata da se švajcarska formula koriguje kako bi penzije rasle više od onog što formula obezbeđuje jer smo imali privredni rast. Stav Fiskalnog saveta je da ako hoće tako da koriguju formulu, onda bi ona trebalo da odražava ne samo efekte rasta, već i krize, pa ako penzije rastu više kada ide dobro, da onda prate nadole i kada je kriza.
Da je ostao procenjeni rast BDP-a to bi onda značilo recimo korekciju modela tako da se 75 odsto penzija usklađuje sa rastom zarada, a 25 odsto sa inflacijom. Sad pošto je kriza, pretpostavljam da bi trebalo obrnuto, 25 odsto sa zaradama, a 75 odsto sa inflacijom. To je sve pitanje društvenog dogovora i međugeneracijske solidarnosti, ali da rešenje bude fiskalno odgovorno“, objašnjava Altiparmakov.
On ističe i da bi ovakva korekcija značila povećanje penzija sledeće godine za tri odsto, što bi predstavljalo uštedu za budžet od oko šest milijardi dinara u odnosu na švajcarski model. On se osvrnuo i na ideju da se fiksira prosečna penzija za prosečnu platu.
„To je neodrživo, a i predstavlja poređenje neuporedivog. U prosečnu penziju ulaze poljoprivredne penzije koje su minimalne, zatim penzije samostalaca koji su svesno uplaćivali doprinose na minimalnu osnovicu. Ako bi se pravilo poređenje onda bi se morale porediti starosne penzije zaposlenih sa prosečnom platom, a tu Srbija u odnosu na region uopšte ne stoji loše“, napominje Altiparmakov koji ne vidi mogućnost da se u uslovima kize razmišlja o povećanju penzija većem od onog što nudi švajcarska formula.
Izvor: Danas