Afrička kuga, skup tov svinja usled rasta cena stočne hrane, niske otkupne cene i ukupna veća proizvodnja i uvoz svinjskog mesa, veći od naših potreba, razjedaju svinjarstvo, koje daje najobimniji stočarski proizvod u Srbiji. Ova grana je minule godine u ukupnoj vrednosti agrara u nacinalnom proizvodu poljoprivrede učestvovala sa 641 mil USD, odnosno 11% od ukupne bruto vrednosti i bila je odmah iz kukuruza.
I pored takvih rezultata beleži se pad potrošnje svinjskog mesa za 20%, zatim očekuje se ukupan uvoz oko 300.000 do 400.000 tovljenika, a već je u dva navrata uvezeno i po 150.000 prasića. To se dešava u vreme kada su obori u Srbiji prazni, a prodavnice pune. Inače, ukupno stočarstvo Srbije u BDP agrara učestvuje sa 30%, što je na nivou nerazvijenih zemalja sveta. Stočarstvo u Srbiji decenijama godišnje opada po stopi između dva i tri odsto godišnje. Istovremeno u EU svakog trenutka postoji višak od 50 miliona tovljenika.
Krizi svinjogojstva u Srbiji se ne vidi kraj. Ključ rešenja, odnosno za gašenje požara, tovljači preporučuju da država u vreme krize interveniše iz robnih rezervi, ako nema mesa, ili da otkupljuje viškove, ako ga ima previše. Od države se očekuje da povremeno povuku veći broj ponude svinja od tovljača, kada ima viškova. Međutim kada se to i dogodi na tržištu se ništa krupno ne dešava, izuzev što još više zaostaje otkup, jer klaničari preuzete svinje koriste za tekuće potrebe
Bili ispred SAD
Zahvaljujući lošoj agroekonomskoj poltici Srbija je od izvoznika postala uvoznik svinjskog mesa. Na to nas je decenijama upozoravao FAO, ali bezuspešno. Dokaz su činjenice da je iz Srbije 1990. godine bilo izvezeno svinjskog mesa u vrednosti za 762 mil USD. Od izvoznika smo postali uvoznici. Samo u 2019. godini uvezeno je zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71, a u 2020 godini za 58 mililiona dolara. Srbuja je daleke 1866. godine na 1000 stanovnika imala 1.300 svinja. Bili smo razvijeniji od SAD jer su one tada na 1.000 stanovnika imali između 800 i 900 svinja. Ili recimo 1984. godine u Srbiji je bilo 5,4 miliona svinja, a danas je teško poverovati da ih ima više od 2,5 miliona.
Tov gubitaka
Duže tovljenje svinja poskupljuje tov i povećava masnoću mesu, što klaničari svrstavaju u drugu klasu i umanjuju cene. A, da cena može biti ispod svakog poslovnog morala, pokazao je otkup svinja po 100,00 dinara po kilogramu žive mere (onih težih) na početku ove godine i najčešće po 120,00 – 150,00 dinara po kilogramu žive mere za prvih šest meseci ove godine. Sa tom cenom klaničari pred sam kalendar verskih praznika podižu cene u svojim radnjama. Do sada ih za takav postupak nije prozvalo nijedno uduženje potrošača. To je dvostruka sramota. Troškovi ishrane svinja po jednom kilogramu danas su 220,00 – 240,00 dinara. Sve što ispod toga dobiju tovljači predstavlja tov gubitaka.
Ako je verovati statistici, naši farmeri u ponudi godišnje imaju iz svog tova oko 1,4 miliona svinja, različite težine. Naše potrebe za tovljenicima kreću se između 900.000 i milion svinja, pa, zapravo u svakom trenutku i pored smanjenog tova imamo višak od skoro pola miliona svinja. Kada se ovome doda uvoz mesa različitih kategorija, pa i živih svinja, onda se može govoriti o dodatnih 300.000-400.000 tovljenika na godišnjem nivou koji nisu iz naših obora.
Proizvođači tovljenika nisu u privrednom sistemu
Proizvođači tovljenika nisu u privrednom sistemu, pa čak ni oni sa većom proizvodnjom, a nemaju ni poslovno udruženje koje bi ih zastupalo u pravljenju aranžmana (ugovora) sa klanicama. Tako nema ni reagovanja što pojedine klanice po odavno ne kolju žive tovljenike, već uvoze meso i bave se preradom, navodi prof iz Novog Sada dr Vitomir Vidović.
Unija poljoprivrednika povodom izuzetno teške situacije u tovnom svinjarstvu, koje je pred totalnim uništenjem, predlaže mere Vladi ali ona na to uglavnom ne odgovara. Između ostalog traži se da Vlada Republike Srbije hitno imenuje ombudsmana za stočarstvo.Pored toga traži se i da Vlada Republike Srbije preispita sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan sa Evropskom unijom.
Interventni otkup
Zlatan Đurić stočar iz Sremske Mitrovice nekoliko puta godišnje državi predlaže interventni otkup po najmanje 30.000 tovljenika. U ovoj godini predlagao je da cena u početku godine bude oko 210,00 dinara za kilogram žive mere, a očekivalo se da takvi postupci Vlade pokrenu tržište. Razlog za to bio je svakodnevni rast cena žitarica, koji se nije zaustavio ni do danas. Sa ovakvim cenama žitarica i manjim ovogišnjim rodom kukuruza vidi se da su one glavni input u ishrani svinja. To navodi da je neodrživa svaka proizvodnja svinja bez 2 EUR po kilogramu žive mere.
U ukupnoj stočarskoj proizvodnji, proizvodnja svinja, dostigla je učešće u 2010. godini od 34% dok u ukupnoj proizvodnji mesa prelazi udeo od 57%, zavisno od godine. Prema procenama RZS na početku 2020. godine ukupan broj svinja bio je dostigao 2,98 miliona grla, što je za 35,7% manje u odnosu na period 1988-1990. godine, odnosno posmatrano u odnosu 2010-2020, godina je manja za 4%, a u 2020. godini u poređenju sa 2019. godinom je veći za 2,8%. Istovremeno smanjen je i broj krmača i suprasnih nazimica, ukazivao je analitičar Vojislav Stanković.
Broj svinja u Srbiji, od 2,98 miliona grla, ima udeo od oko 0,34% u svetskom, odnosno 1,3% u evropskom broju. Proizvodnja svinjskog mesa koja se kreće od 270.000 do 330.000 tona, druga je po vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije. Ona tradicionalno dominira na porodičnim gazdinstvima i ima u visokom stepenu izražen naturalni karakter (prosečna tržišnost je veoma niska i iznosi u pojedinim godinama samo 30%). U ukupnoj proizvodnji mesa u Srbiji svinjsko ima učešće od 55,4%. Posmatrano u odnosu na 2019. godinu, proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini bila je manja za četiri odsto.
Stočari se nalaze u teškoj situaciji
Posmatrano u odnosu na prosečno ostvarenu proizvodnju u vremenu od 1988 – 90. godine manja je za jedan odsto, odnosno posmatrana na vreme od 2010 – 2020. godine, ona je veća za 2,5%. Ostvarena proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini ima udeo od oko samo 0,2% u svetskoj, odnosno 0,7% u evropskoj proizvodnji.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sredinom 2021. godine priznao je da se stočari nalaze u teškoj situaciji. Tada je najavio, a kasnije je i donet Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Međutim sa ovim zakonom nisu zadovoljni stočari. Jer bilo je obećano da će na osnovu ovog zakona, kada dođe do poremećaja na tržištu, kada cena koštanja padne ispod proizvodne, kao sada, Uprava za agrarna plaćanja imati mogućnost da interveniše sa novcem mimo robnih rezervi. Tada je najavljeno, takođe da će u svakoj prodavnici gde se nalazi sveže meso proizvedeno u Srbiji morati da stoji i srpska zastavica koja će označavati da je proizvedeno u Srbiji. Moći će da se prodaje i meso iz uvoza, ali će zakonom biti sprečeno lažiranje porekla.
Pad zbog Kovida-19
U zahtevima stočara nalaze se i prelevmani u iznosu od po 25,00 dinara po kilogramu za žive svinje, meso i prerađevine. Jedan od uzroka pada proizvodnje u stočarstvu, pored neadekvatne agroekonomske politike je i epidemija Kovida-19. Zbog epidemije nisu radili ugostiteljski objekti, tržište je slabije funkcionisalo, pa je potrošnja svinskog mesa manja za 20, a goveđeg za 75%. Zbog pojave afričke kuge svinja nije realizovan izvoz u Kinu, ali je ohrabrujuća vest za stočare da bi u februaru 2022. godine trebalo da krene izvoz u Rusiju i EU, nakon što država prođe kontrolu klasične svinjske kuge. Ali od toga naverovatnije neće biti za sada ništa. U Srbiji je 15. decemba 2019. godine zvanično ukinuta vakcinacija protiv bolesti svinjske kuge.
Od 1992. godine kada su Jugoslaviji bile uvedene sankcije prestao je i izvoz svinjskog mesa u EU. Pored toga sveže svinjsko meso nije moglo ni da se trasportuje preko zemalja EU u druge delove sveta.Moglo je samo ako je bilo prerađeno na 70 i više stepeni. Razlog je bila vakcinacija protiv bolesti svinjske kuge. Za tu vakcinu država je godišnje plaćala oko 25 miliona dolara. Zbog moćnog uvozničkog lobija, pre ministra Branislava Nedimovića nijedan prvi čovek agrara nije se usudio da donese takvu odluku. Samo od 2000. godine od demokratskih promena, on je 13 ministar poljoprivrede u Srbiji.
Nema šanse u izvozu
Proizvođači tovnih svinja u Srbiji ocenjuju da su mogućnosti za izvoz svinjskog mesa u Evropu skoro nikakve jer su, zbog viška tog mesa, na evropskom tržištu i cene niže nego na domaćem. Navode primer da su iz Danske ovih dana u Srbiju uvezeni prasići po „bagatelnoj“ ceni od 180 dinara po kilogramu, što obara cenu domaćih prasića od 230 dinara .
– Velike farme i klanice nedavno su uvezle oko 20.000 prasića jer ih Danska i ostale evropske zemlјe nude po 180 dinara po kilogramu i dovoze na ‘prag’, pa domaći proizvođači neće imati kome da prodaju svoje po 230 dinara, koliko se cena kretala poslednjih mesec-dva dana, i moraće da je obore i prodaju ih iako im ta ‘uvozna’ stvara gubitak – rekao je za Betu proizvođač tovnih svinja iz Laćarka kod Sremske Mitrovice Bora Šulјmanac.
Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović, da bi samo obradovao stočare rekao je da ostaje još jedna kontrola eksterne revizije evropskog Direktorata za bezbednost hrane u februaru 2022. godine zbog vakcinacije protiv svinjske kuge. Nakon toga, ako budu dobri rezultati kontrole, treba i da se odobre i izda dozvola za izvoz svinjskog mesa iz Srbije u zemlјe EU.
Potrebno da prođe najmanje četiri godine da se obnovi stočni fond
Ako se dogodi, odnosno kad se ostvari, to će biti prvi izvoz svinjskog mesa u EU, iz Srbije, posle četiri decenije! Međutim, on gubi iz vida da je posle obustave vakcinacije potrebno da prođe najmanje četiri godine da se obnovi stočni fond, a možda i sedam godina, ako tako hoće kupci iz EU7. Jer, u svakom trenutku imaju višak od 50 mililiona tovljenika!
Šulјmanac je rekao da klaničari uvoze zamrznuto, jeftino, nekvalitetno meso iz evropskih zemalјa za izradu istih takvih prerađevina, što stvara viškove svinjetine na tržištu Srbije, a domaće meso se koristi samo za prodaju u neprerađenom, svežem stanju. Dodao je da je kupio prasiće za tov od domaćih proizvođača od kojih godinama kupuje samo da bi im pomogao da opstanu jer su i oni njemu prodavali sa popustom kada je cena bila preko 300 dinara po kilogramu, ali da će zbog toga imati gubitak jer je mogao da kupi po 180 dinara iz uvoza.
Klaničari se ponašaju monopolski
On kaže da se domaći klaničari ponašaju monopolski jer do nedavno nijedna klanica do 11 sati pre podne nije nudila cenu za tovlјenike, da bi posle sat vremena svi objavili da sa 180 dinara po kilogramu spuštaju otkupnu cenu na 175 dinara. Šulјmanac je rekao da je za prvih deset meseci 2021. godine prodavao tovlјenike po ceni nižoj od proizvodjačke, po 125-130 dinara po kilogramu žive mere, i da je zbog toga izgubio oko 200.000 EUR jer godišnje proizvede oko 5.000 grla.
– U poslednja dva meseca cena tovlјenika je bila 180 dinara po kilogramu što obezbeđuje minimalno pokrivanje troškova – naveo je za javnost je Šulјmanac.
Stručnjak za genetiku i oplemenjivanje životinja dr Vitomir Vidović kaže da će Srbija dobiti mogućnost da izvozi svinjsko meso u Evropu tek možda za oko dve godine. To je vreme, tek kada se zakolјe i poslednja vakcinisana svinja zbog bolesti svinjske kuge. I to sve pod uslovom da ne bude Afričke kuge koja se sad povremeno javlјa u različitim delovima zemlje. On kaže, ne sme gubiti iz vida ni činjenicda da i danas u Evropi postoji višak svinjskog mesa od 50 miliona grla. Samo u ovoj 2021. godini u dva navrata je u Srbiju iz EU stgilo ukuopno 300.000 živih prasića.
Plaćano je po komadu oko 30 EUR. Uvoz je nužan Srbiji jer je uništen stočni fond, posebno tov svinja. U ovoj godini obavlјen je i pokolј. Tako da je Srbija od zemlјe sa nekadašnjih 1,1 miliona krmača novu 2022. godinu dočkekuje samo sa 110.000 krmača u oborima! Samo u toku leta u Srbiji je zaklano oko 46.000 krmača koje su bile za priplod i mogle da doonesu prasiće koje smo uvezli. Zašto to radimo. Zapitao se Vidović.
Loš uzgoj svinja u Srbiji
Po njegovim rečima, u Srbiji je sam sistem organizacije uzgoja svinja loš, jer su veće farme uglavnom u porodičnom vlasništvu, a firme nisu zainteresovane za izvoz svinjskog mesa u malim količinama, a mali proizvođači, nisu ujedinjeni i nastupaju pojedinačno. Sve dok se neudruže sa ponudom, ne da će propasti nego će nestati. Poješće ih velik multinacionalne kompanije.
Vidović koji je i vlasnik reprocentra i farme svinja, dodao je da mali proizvođači treba da se udruže i osnuju klanicu i sami izvoze svinjsko meso kad obezbede tržište i dovolјne količine mesa, a potencijalno tržište nije Evropa nego Azija i Afrika. Ako bi, na primer proizvođači svinjskog mesa hteli da izvoze u Rusiju, u Moskvu, trebalo bi dnevno poslati 24 šlepera, navodi Vidović. Mali proizvođači u Holandiji, Danskoj, Belgiji su se, kako je rekao, organizovali tako da su napravili klanice u kojima su oni deoničari, a u Srbiji je država „uspavana“, a ni crkva nije zainteresovana za socijalni standard naroda da bi uticala na vlast kao u tim zemlјama i pomogla proizvođačima.
EU uvek postoji višak od 50 miliona svinja
Inače, danas u EU uvek postoji višak od 50 miliona svinja. Cena njihovog tova je znatno niža po kilogarmu prirasta nego u Srbiji. Tov u Srbiji je i skup jer je poskupela stočna hrana. Onaj ko je sam neproizvodi ne može da opstane na surovom tržištu. Svakom ko nema sopstvenu proizvodnju većeg dela stočne hrane, taj tov se neisplati, na osnovu današnje cene žive mere svinja. A, to je svaka prodaja ipsod 230 dinara po kilogamu žive mere, donosi gubitak.
Meso proizvedeno u Srbiji je znatno kvalitetnije. Jer, soka u Srbiji ne troši GMO hranu, a ovo što nam stiže iz sveta – ta hrana se upotrebljava za brži prirast. Inače, prema podacima RZS-a u Srbiji se godišnje proizvede oko 270.000 tona svinjskog mesa. Bude godina i sa proizvodom od 330.000 tona, ali to je u vreme posta kada se zbog lošeg otkupa i cena kolјu svinje, jer je skupa njihova ishrana i to se – neisplati! Jer, takav tov svinja predstavlјa tov gubitaka.
Mali proizvođači pod pritiskom velikih klanica
U Srbiji su, prema rečima Vidovića, mali proizvođači pod pritiskom velikih klanica koje su, zbog sticaja okolnosti u poziciji da se monopolski ponašaju i diktiraju cenu, a to smanjuje proizvodnju i zato Srbija sada ima samo oko 160.000 krmača, a pre smo nekoliko godina imala je 1,1 milion. Kraj ove godine dočekaće sa 110.000 krmača. Takav rad doveo je Srbiju na nivo da je od izvoznika svinjskog mesa postala uvoznik. Tako naši žitelјi jedu svinjsko meso koj je trošilo kukuruz iz Srbije, koji je izvezen, pa kada su svinje utovlјene, do 120 kilograma, prodate su Srbiji. Godišnje u Srbiju iz uvoza stigne oko 300.000 do 400.000 utovlјenih svinja.
Ove godine je u dva navrata u zemlјu uvezeno oko 300.000 prasadi. Dokaz lošeg rada, kada je ova oblast u pitanju je činjenicaa da je u svet, recimo, daleke 1990. godine sa prostora današnje Srbije bilo izvezeno svinjskog mesa u vrednosti od 762 mil USD. Srbija je od izvoznika, sad postala uvoznik tog mesa. Samo u 2019. godini za uvoz zamrznutog svinjskog mesa potrošeno je 71, a 2020. godine 58 mil USD. U zemlјi su prazni obori, pa u njima danas ima samo 2,5 miliona svinja. Sad, već daleke 1984. godine u njima je bilo 5,4 miliona svinja. To nam ostaje samo za sećanje na Srbiju koja bi trebala da bude i naša budućnost! Ili još jedno poređenje. Daleke, 1866. godine Srbija je na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja. U isto to vreme Amerika je na 1.000 stanovnika imala samo 800 do 900 svinja.
Pada proizvodnja u prehrambenoj industriji Srbije
Dakle, bili smo svinjarska zemlјa, daleko razvijenina od SAD u to vreme. Nekadašnja Srbija je prvi izvozni posao u SAD imala 1893. godine kada je izvezla 30.000 tona suvih šlјiva za 37 mil USD. Pored toga, u isto to vreme, je u Austrougarsku bilo izvezeno i 250.000 živih svinja. Sa tim prihodima, od izvoza šljiva i svinja, tadašnja Srbija je imala suficit u ukupnoj trgovini sa svetom!
Pada proizvodnja u prehrambenoj industriji Srbije. Proizvodnja prehrambene industrije Srbije od januara 2021. godine mesečno opada u proseku 0,6%, da bi u septembru pala za 2,7% ispod proseka prethodne godine, naveli su stručnjaci u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Posebno zabrinjava, kako se navodi, činjenica da je redukcija u prehrambenoj proizvodnji u svim granama – mlečnoj, mesnoj i pekarskoj industriji. Porast proizvodnje prerađivačke industrije u 2021. godini iznosiće četiri do pet odsto zavisno od toga da li je zastoj u septembru privremenog ili trajnog karaktera. Izvoz je u septembru 2021. godine vredeo 1,96 milijardi evra i bio je za 24 odsto veći u odnosu na isti mesec 2020. godine.
Autor agroekonomske analize je Branislav Gulan
Izvor: Makroekonomija.org