Talibani važe za jednu od najbogatijih pobunjeničkih grupa na svetu, a posle dve decenije borbe protiv američkih snaga i njihovih saveznika, militanti sada kontrolišu Avganistan.
Kako se talibani izdržavaju?
Koliko su bogati?
Talibani su vladali Avganistanom od 1996. do kraja 2001. godine, kada su ih s vlasti srušile američke snage.
Uprkos dvadesetogodišnjem sukobu koji je usledio i smrti desetina hiljada talibanskih boraca, teritorija koju grupa kontroliše kao i vojna snaga povećali su se poslednjih godina.
Sjedinjene Američke Države procenjuju da su do sredine 2021. godine imali između 70.000 i 100.000 boraca, u poređenju sa 30.000 koliko su imali pre deset godina.
Održavanje pobune na ovom nivou zahtevalo je velika sredstva iz izvora kako unutar tako i izvan Avganistana.
Iz Ujedinjenih nacija smatraju da je godišnji prihod talibana od 2011. godine pa nadalje oko 400 miliona dolara.
Međutim, prema istraživanju BBC-ja, moguće je da se taj iznos značajno povećao do kraja 2018. godine, na čak 1,5 milijardi dolara godišnje.
Gde talibani nalaze sredstva?
Intervjui koje je BBC sproveo u Avganistanu, ali i šire, ukazuju na to da ova grupa upravlja sofisticiranom finansijskom mrežom i sistemom oporezivanja.
Razvili su brojne izvore prihoda, a razmotrili smo neke od glavnih.
1. Strane donacije
Nekoliko avganistanskih i američkih zvaničnika dugo je optuživalo određene zemlje za pružanje finansijske pomoći talibanima – među njima i Pakistan, Iran i Rusiju, koje to često poriču.
Međutim, sumnja se da određeni građani Pakistana i nekoliko arapskih zalivskih zemalja među kojima su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar, najveći pojedinačni donatori.
Iako je nemoguće precizno oceniti, smatra se da ovi izvori obezbeđuju značajan deo prihoda talibana.
Prema stručnjacima, taj iznos bi mogao da ide i do 500 miliona dolara godišnje.
Ove veze su dugogodišnje.
U tajnom izveštaju američke obaveštajne službe procenjeno je da su 2008. godine talibani dobili 106 miliona dolara iz stranih izvora, odnosno od zalivskih država.
2. Trgovina drogom
Dugo se mislilo da talibani upravljaju poreskim sistemom kako bi pokrili troškove pobunjeničkih operacija, a isto važi i za ilegalnu trgovinu drogom.
Avganistan je najveći svetski proizvođač opijuma, od kog se može praviti heroin.
Opijumom iz Avganistana snabdeva se ogromna većina heroina širom sveta, a procenjena godišnja izvozna vrednost ovog biznisa je od 1,5 do tri milijarde dolara..
Prema zvaničnicima avganistanske vlade, talibani naplaćuju porez od 10% uzgajivačima opijuma.
Porezi se takođe prikupljaju od laboratorija koje pretvaraju opijum u heroin, kao i od trgovaca koji krijumčare nedozvoljene droge.
Procene iznosa godišnje zarade talibana samo od trgovine drogom kreću se između 100 i 400 miliona dolara.
Trgovina drogom čini do 60% godišnjih prihoda talibana, rekao je američki komandant general Džon Nikolson u izveštaju američkog specijalnog generalnog inspektora za obnovu Avganistana (Sigar) za 2018. godinu.
Ali neki stručnjaci kažu da je ovaj iznos manji.
Talibani često negiraju umešanost u industriju droge i ponose se time što su zabranili uzgoj opijumskog maka u periodu dok su bili na vlasti 2000. godine.
3. Proširenje kontrolisanih oblasti
Talibanska finansijska mreža obuhvata daleko širi spektar od samo oporezivanja poslovanja sa opijumom.
U otvorenom pismu 2018. godine, talibani su upozorili avganistanske trgovce da plaćaju porez na različitu robu – između ostalog gorivo i građevinski materijal – kada putuju kroz područja koja oni kontrolišu.
Nakon svrgavanja avganistanske vlade, talibani sada kontrolišu sve glavne trgovačke puteve u zemlji, kao i granične prelaze – stvarajući više potencijalnih izvora prihoda od uvoza i izvoza.
Tokom protekle dve decenije, značajna količina novca sa Zapada takođe je završila u džepovima talibana.
Prvo, talibani su oporezivali razvojne i infrastrukturne projekte – među kojima puteve, škole i klinike – čija izgradnja se uglavnom finansira sa Zapada.
Drugo, smatra se da su talibani godišnje zarađivali desetine miliona dolara od oporezivanja kamiondžija koji snabdevaju međunarodne snage stacionirane u različitim delovima zemlje.
Takođe se veruje da su zaradili značajnu količinu novca od usluga koje pruža avganistanska vlada.
Šef avganistanske kompanije za električnu energiju rekao je za BBC 2018. godine da su talibani prihodovali više od dva miliona dolara godišnje tako što su naplaćivali potrošnju električne energije u različitim delovima zemlje.
Tu je i prihod ostvaren direktno iz sukoba.
Svaki put kada talibani zauzmu vojno ili urbano mesto, prazne sefove i zaplenjuju mnoštvo oružja, kao i automobile i oklopna vozila.
4. Rudnici i minerali
Avganistan je bogat mineralima i dragim kamenjem, a usled višedecenijskog sukoba veliki deo nije dovoljno eksploatisan.
Vrednost rudarske industrije u Avganistanu procenjuje se na milijardu dolara godišnje, prema zvaničnicima avganistanske vlade.
Izvlačenje ruda je uglavnom malih razmera, a često se obavlja nezakonito.
Talibani su preuzeli kontrolu nad rudnicima, a novac iznudili iz tekućih legalnih i ilegalnih rudarskih operacija.
Tim UN za praćenje analitičke podrške i sankcija kazao je u godišnjem izveštaju za 2014, da su Talibani primali više od 10 miliona dolara godišnje od 25 do 30 ilegalnih rudarskih operacija u južnoj provinciji Helmand.
Izvor: BBC na srpskom/Vijesti.me