I pre vesti o prodaji ove kompanije, domaćoj javnosti odavno je bilo jasno da se dugo najavljivani dolazak Tenisa u Srbiju neće dogoditi. Možda joj je baš zato interesantna priča o mogućem izlasku nemačkog milijardera Klemensa Tenisa, poznatijeg kao “kralja kobasica”, iz biznisa sa mesom.
Izvorna vest glasi ovako: porodični vlasnici Tenis Holdinga, najvećeg nemačkog prerađivača mesa, pripremaju postupak prodaje za 50. godišnjicu kompanije, navodi njujorška agencija pozivajući se na dobro obaveštene, ali neimenovane izvore.
Odluka o prodaji navodno još nije konačna, jer će tek u narednim nedeljama biti započeti pregovori sa zainteresovanim kupcima – američkom mesnom industrijom „Tajson Fuds“, brazilskom kompanijom JBS SA i kineskom WH Grupom, koja je 2013. kupila američkog proizvođača Smitfild Fuds.
Nemački gigant je u proteklih godinu dana bio meta žestokih kritika zbog masovne zaraze koronom u njegovim fabrikama. Zapravo, nekoliko nemačkih kompanija iz mesne industrije nije vodilo računa o svojim zaposlenima, posebno o imigrantima iz Istočne Evrope, koji su radili i stanovali u veoma lošim higijenskim uslovima. Zato se među njima veoma brzo širila infekcija što je izazvalo i zdravstvene ali i socijalne i političke probleme u ovoj zemlji. Još tada se survao rejting Tenisa, međutim to verovatno nije glavni razlog njegove prodaje.
Zašto je sve ovo bitno za nas?
Zato što su srpske vlasti još 2016. godine najavile dolazak Tenisa na naše prostore, i otpočele ozbiljne pripreme za “doček” nemačkog giganta.
Prvobitno su nam obećali da će Tenis zaposliti 2.400 radnika, uložiti 420 miliona evra i podići 20 farmi. Kasnije je ova najava “revidirana”, pa smo očekivali 100 miliona evra ulaganja, tri farme i 250 novih radnih mesta. Ništa od toga se nije ostvarilo.
Međutim, to nije najveći problem u ovoj priči. Država Srbija je silnim ustupcima nemačkoj kompaniji napravila sebi i svojim građanima veliki problem koji se sada rešava na sudovima. Naime, zbog Tenisa je promenjen Zakon o poljoprivrednom zemljištu, a nemačkoj kompaniji omogućen je zakup pet hiljada hektara veoma kvalitetnih državnih oranica u Kikindi i Zrenjaninu, i to na 30 godina. Vojvođanski paori su ranije koristili tu zemlju i želeli da nastave da je obrađuju, te su izveli Pokrajinski sekretarijat za dodelu zemljišta na sud, i dobili ga. Dva puta. Sada će Sekreterijat morati da plati troškove suđenja ali i da preispita svoju odluku o dodeli zemljišta.
Foto: Pixabay
