Čim je pao prvi sneg, više od 90.000 potrošača ostalo je bez električne energije jer je u „Termoelektrani Nikola Tesla“ (TENT) ispalo iz funkcije šest od osam blokova. Struju smo nadoknadili iz (skupog) uvoza, ali to je samo samo kozmetičko rešenje, dok je problem koji imamo mnogo dublji. Tek kada je počelo više da se priča o stanju u elektroprivredi, javnosti je postalo jasno da ćemo ili morati i ubuduće da uvozimo struju ili da uložimo ozbiljna sredstva u saniranje TENT-a koji je godinama zapostavljan.
Pre četiri godine nedeljnik Vreme objavio je tekst o poslovanju Termoelektrane Nikola Tesla koji kao da je danas pisan. Zoran Majdin u njemu pominje smanjenje investicija u održavanje opreme, ali i druge nepotrebne uštede koje su dovele do situacije u kojoj se nalazimo danas. Poseban deo teksta posvećuje neprofesionalnosti i nemaru rukovodstva: „Vremenom je uklanjanje jalovine svedeno na grebuckanje, redovni godišnji remonti preskakani su koliko se moglo, a sve snage su usmerene na proizvodnju uglja, jer gazda voli velike brojeve”.
Majdin je još tada u svom tekstu dobro pretpostavio u kom pravcu „razvoja“ je krenula domaća elektroprivreda. Prvi signal kakva će joj biti sudbina bilo je imenovanje obrenovačkog ugostitelja Milorada Grčića na mesto generalnog direktora kolubarskih rudnika, a dve godine kasnije i na poziciju v.d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije. Od tada do danas upravljanje ovim preduzećem više puta su kritikovali i novinari i sindikalci, ali tek sada je ono došlo u žižu interesovanja jer je i predsednik republike prozborio koju na ovu temu.
Neočekivani blatougalj koji se iznenada pojavljuje…
U nedelju popodne mnogi građani Srbije sedeli su u svojim mračnim domovima i pitali se kako je moguće da posle jednog snežnog dana, koji čak nije imao neke velike padavine, elektroprivreda doživi takav kolaps. Viđali smo i gore snegove ali smo imali struju, pisali su rezignirani građani na društvenim mrežama.
Ono što im je proletelo „ispod radara“ pak je činjenica da se to godinama spremalo. Rukovodstvo EPS-a je konstantno štedelo na onome na čemu se ne štedi, što je dovelo naš energetski sistem u veoma nepovoljan položaj.
Zvaničnici kažu da glavni uzrok EPS-ovih ovonedeljnih problema leži u dopremanju uglja. Stručnjaci su saglasni u jednom delu sa njima, ali dodaju da je to neko trebalo da uoči na vreme. Pojedini izvori iz ovog preduzeća tvrde da se već godinama ne poštuju tehnički propisi i standardi koji omogućavaju održivo rudarenje, ne u ekološkom smislu već u kontekstu pukog opstanka rudnika.
Da se podsetimo, termoelektrane naime u Srbiji lignit koji se iskopava na kolubarskim površinskim kopovima. „Taj lignit ne kopaju rudari koji silaze u okno, već se kopa velikim bagerima. Ti veliki bageri ne kopaju samo ugalj, već i zemlju i blato“, objašnjava Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, za BBC na srpskom. On dodaje da postoji proces kako se ugalj kopa, čisti i doprema do termoelektrane, međutim izgleda da je ovde došlo do propusta i da se lignit pomešao sa blatom. Snimke lignita pomešanog sa blatom korisnici Tvitera su mogli videti još u nedelju na ovom linku.
Da li će ove zime biti restrikcija?
Anonimni izvor Danasa iz Elektroprivrede Srbije tvrdi da je situacija u EPS-u lošija nego što se u javnosti to može čuti. Sada je već izvesno da nemamo dovoljno ugla i mazuta za termoelektrane, tvrdi ova osoba.
Prema njenim rečima, rad pogona u TENT-u je trenutno ispod potrebnog tehničkog minimuma, odnosno donje granice rada bloka u bezbednom i pouzdanom sistemu rada. Sada su operativni samo blok A2 i blok B2. Takvo stanje može da dovede do dodatnih komplikacija, posebno u slučaju da i blok A2 prestane da radi, jer bi tada pokretanje blokova bilo veoma komplikovano.
„I kada je reč o bloku A2, postoje problemi sa dovoljnim količinama kvalitetnog uglja i mazuta. Zbog toga on radi sa svega 40 odsto svog kapaciteta. Osnovni razlog što se čine napori da on i dalje ostane u radu je taj što svojom aktivnošću, pa čak i u smanjenom obimu, taj blok u tehničkom smislu omogućava da se ostali blokovi vrate u pogon nakon što se reši problem sa ugljem i mazutom. U slučaju da i on prestane da radi taj proces bi mogao da se izvede samo pokretanjem parne lokomotive. Problem je u tome što ako do toga dođe treba da prođe određeno vreme da bi se blokovi vratili u pogon. Takođe, potrebni su dobri kadrovi za izvođenje te operacije. Na žalost situacija je takva da u ovom trenutku TENT nema ni mašinovođu ni ložača koji bi umeli da pokrenu parnu lokomotivu“, navodi sagovornik Danasa.
Ipak, o restrikcijama se još ne govori. Budući da nijedna vlast ne bi sebi dozvolila ovakav kolaps sistema pred izbore, postoje indicije da ćemo struju ubuduće uvoziti, pa koliko košta da košta, a račun će nam sigurno jednog dana biti ispostavljen. To je jedino sigurno u celoj ovoj priči.
Izvor: Vreme, Danas, BBC
Foto: Pixabay