Home Tags Posts tagged with "trajanje"
Tag:

trajanje

IT i naukaVesti

Teslin tim izumeo baterije koje bi mogle da traju i do 100 godina

by bifadmin

Istraživački tim kompanije Tesla i kanadskog univerziteta Dalhousie nalazi se u višegodišnjoj misiji: da pronađe dugotrajnije i jeftinije baterije koje se brže pune za električna vozila i skladištenje energije. Njihov najnoviji prodor u ovoj oblasti predstavljaju baterije koje bi mogle da traju i do 100 godina.

Grupa naučnika je za kompaniju Tesla, koja proizvodi vozila na električni pogon, od 2016. do sada razvila nekoliko patenata i napisala nekoliko članaka.

Poslednji rad u nizu fokusira se na „stogodišnju“ bateriju – odnosno varijaciju litijum-nikl-mangan-kobalt baterije. Testiranje je pokazalo da postoji mogućnost da takve ćelije traju otprilike čitav vek u slučaju da rade na naponu od 3,8 volti (umesto uobičajenih 4,2 volta) uz održavanje na temperaturi od 25 °C.

Baterije ipak neće biti komercijalizovane bez obzira na deset puta duže trajanje?

Kada je reč o punjenju, nova baterija je, prema navodima autora, konkurentna litijum-gvožđe-fosfat (LFP) ćelijama, koje se sve više koriste u Teslinim elektromobilima.

LFP baterije traju oko 10 godina. Povrh potencijalno skoro 10 puta dužeg životnog veka u odnosu na njih, „stogodišnja“ ćelija može uskladišti i veće količine energije.

Pa kada će se onda naći u Teslinim fabrikama za proizvodnju električnih vozila? Verovatno nikada. Veliki problem ovih baterija jeste to što su skuplje u poređenju sa LFP ćelijama i možda nikada neće dostići karakteristike neophodne za upotrebu u auto-industriji.

Istraživači sugerišu da bi njihova varijacija litijum-nikl-mangan-kobalt baterija mogla da se primenjuje za dugoročno skladištenje energije, ali potencijal za komercijalizaciju se i dalje ispituje. Dodatni izazov jeste to što u svom sastavu nova baterija sadrži kobalt čije je rudarenje izuzetno štetno po životnu sredinu. Ipak, kompanija Tesla najavljuje moguće modifikacije dizajna koje će isključiti kobalt.

U izradi članka, objavljenog u časopisu Journal of the Electrochemical Society, učestvovao je i Džef Den, svetski priznat ekspert na polju baterijske tehnologije. Jedno od njegovih prethodnih dostignuća jeste učešće u kreiranju baterije koja bi mogla da napaja električno vozilo na udaljenosti od preko 1,6 miliona kilometara.

S obzirom na to da naša planeta nastavlja da se zagreva zato što čovečanstvo ne smanjuje emisije gasova sa efektom staklene bašte, naučnici širom sveta pokušavaju da doprinesu borbi protiv klimatskih promena. Jedan od bitnih izuma jesu i vozila na električni pogon.

Kako bi ona bila u potpunosti efikasna, trebalo bi da se pune strujom iz obnovljivih izvora. A da bismo ih viđali više na putevima neophodno je da budu priuštivija, da prelaze veće razdaljine, da se proširi punjačka infrastruktura i da se unaprede njihove performanse koje uključuju i dugovečnost baterije. Sve ove prepreke njihovom omasovljenju polako se otklanjaju.

Izvor: Ekapija/Lima101

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Novi sistem označavanja rokova trajanja proizvoda u EU

by bifadmin

Strategija EU predlaže i novi sistem označavanja rokova trajanja proizvoda.

Ukiseljene i konzervirane namirnice, keks i drugi konditorski proizvodi, kakao, čokolada, kečap, senf, slane grickalice, testenina, pirinač, čaj, kava, so, brašno, šećer, začini…, samo su neke od namirnica koje mogu trajati puno duže od oznake „najbolje upotrebiti do“ na ambalaži.

Kako je nerazumevanje te oznake upravo najčešći krivac što hiljade tona još jestive hrane godišnje u EU završi u đubretu, Evropska komisija će do kraja 2022. predložiti novi sistem označavanja rokova trajanja.
Još nije poznato kako će on izgledati, piše Večernji list, ali izmene rokova trajanja deo su velike reforme sistema označavanja hrane kao i porekla i sastava prehrambenih proizvoda u EU, koja proizlazi iz evropskog Zelenog plana, odnosno strategije „Od polja do stola“.

Prepoloviti bacanje do 2030.

Sve države članice EU do 2030. trebalo bi, naime, da prepolove količine bačene hrane, s tim da će polazna količina za, na primer, Hrvatsku, biti 286.379 tona otpada od hrane godišnje ili 71 kg po stanovniku, koliko je izmereno prošle godine.

I nedavno istraživanje o uzrocima i količinama bačene hrane u Hrvatskoj potvrdilo je ono na što se upozorava već nekoliko godina – veliki deo građana ne razume oznake rokova trajanja hrane i to je jedan od glavnih razloga ogromnih količina bačene hrane u Hrvatskoj i Evropi. Pola građana EU ne razume razliku između „upotrebiti do“ i „najbolje upotrebiti do“, a hrvatsko istraživanje pokazalo je da jedna četvrtina ispitanika baca hranu odmah po isteku ovog drugog roka, iako je još sigurna za jelo.

Naime, „najbolje upotrebiti do“ znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, a može biti jestiv dugo nakon isteka roka.

Jedna od opcija o kojoj se razgovara je i da se istovremeno stave obe oznake na proizvod – i „upotrebiti do“ koja građanima kaže do kad je hrana sigurna za jelo – i „najbolje upotrebiti do“ do kad zadržava optimalni kvalitet.

Ima i ideja da se potpuno ukine „najbolje upotrebiti do“, da ostane samo rok do kad je hrana sigurna za jelo. U Švedskoj i Norveškoj su eksperimentalno zamenili tu oznaku s „najbolji kvalitet do“ i „najbolje do, ali upotrebljivo nakon“. Ako novi sistem za samo nekoliko postotaka smanji bacanje u EU, radiće se o stotinama hiljada tona spasene hrane.

Severne zemlje EU sklone su da pojednostave sistem, dok se Italija protivi ukidanju oznake koja označava rok optimalnog kvaliteta hrane. Ista podela postoji i u vezi sa predlogom da se proširi lista vrlo dugotrajnih proizvoda, poput testenine, pirinča, kafe i čaja, koji bi bili potpuno izuzeti od označavanja roka trajanja.

Izvor: Večernji ist-B92

Foto: Pxabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail