Evropska unija dodala je nekoliko novih zemalja na svoju “crnu listu” poreskih oaza, odnosno novčanih rajeva u koje godišnje i iz Srbije odu milioni evra. Kompanije koje imaju sedište u ove četiri zemlje ubuduće će se suočiti sa većom kontrolom svojih finansijskih transakcija, a postaju i sumnjivije na tržištu, čime gube poverenje svojih poslovnih partnera.
Ipak, veliki broj srpskih firmi i dalje posluje na ovim teritorijama, pa tako najnoviji podaci NBS o platnom prometu sa inostranstvom pokazuju da su građani Srbije u 2019. godini izvršili plaćanja prema ofšor zonama u vrednosti od 1,3 milijarde evra. Od toga se najveći deo odnosi na plaćanja za uvoz robe – ukupno 1,2 milijarde evra, piše Blic Biznis.
S druge strane, prema istim zemljama su ostvarene naplate u iznosu od 683,9 miliona evra.
Najviše novca u prošloj godini iz Srbije je transferisano u Hong Kong (1.097 miliona evra), zatim u Singapur (176,2 miliona evra), Britanska Devičanska Ostrva (21,3 miliona evra) i Lihtenštajn (11,2 miliona).
Slična situacija je i sa naplatom, pa su iz Hong Konga srpske firme naplatile 472,3 miliona evra, iz Singapura 83,2 miliona evra, Lihtenštajna 20,4 miliona evra, a sa Britanskih Devičanskih Ostrva 5,6 miliona evra.
Kako za “Blic Biznis” navode iz NBS, najveći deo plaćanja obavila su preduzeća koja su registrovana za proizvodnju osnovnih metala (32,3 odsto), eksploataciju ruda, ostalih crnih, plemenitih i drugih metala (18,8 odsto) i nespecijalizovanu trgovinu na veliko (10 odsto).
Preduzeća koja su ostvarila najznačajnije naplate registrovana su za eksploataciju ruda, ostalih crnih, plemenitih i drugih metala (39,4 odsto).
S druge strane, najnoviji trendovi ukazuju da sve više srpskih privrednika koji imaju firme registrovane na Kipru, ofšor destinaciji veoma popularnoj u Srbiji poslednjih decenija, počinje da se povlači u Srbiju.
Prema informacijama “Blic Biznisa”, povlačenje će tek da se nastavi, a glavni razlog je to što Kipar više nije ono što je bio – troškovi poslovanja i održavanja biznisa u ovoj ofšor zoni drastično su povećani, i iznose od 5.000 do 10.000 evra godišnje.
Takođe, ni povlačenje sa ovog tržišta nije jeftino, jer gašenje firmi u ovoj poreskoj oazi ume da košta do 10.000 evra, u zavisnosti od stanja kompanije.
Prema najnovijim podacima koje je Agencija za privredne registre (APR) dostavila “Blic Biznisu”, broj srpskih firmi čiji su vlasnici na Kipru je 666. Ipak, interesantno je da je od početka ove godine registrovano osnivanje samo jednog privrednog društva sa članovima ili osnivačima sa Kipra.
Eurostat je kao off-shore zone klasifikovao sledeće države i teritorije: Andora, Antigva i Barbuda, Angvila, Aruba, Barbados, Bahrein, Bermudi, Bahami, Belize, Kukova Ostrva, Kurasao, Dominika, Grenada, Gernzi, Gibraltar, Hong Kong, Ostrvo Man, Džersi, Sent Kits – Nevis, Kajmanska Ostrva, Liban, Sent Lusija, Lihtenštajn, Liberija, Maršalska Ostrva, Monserat, Mauricijus, Nauru, Niue, Panama, Filipini, Sejšeli, Singapur, Sent Martin, Turks i Kaikos Ostrva, Sent Vinsent i Grenadini, Devičanska Ostrva – Britanska, Devičanska Ostrva – SAD, Vanuatu i Samoa.
Izvor Bankar.rs