Turističkim agencijama u Srbiji 1. oktobra ističu dozvole za rad, a da bi mogle da apliciraju za nove po zakonu moraju da imaju garanciju putovanja koja se vadi kao bankarska garancija ili polisa osiguranja. Iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA) navode da već nekoliko godina ukazuju na problem da je pravno neizvodljivo dobiti bankarsku garanciju, a da su ih osiguravači ovog puta u poslednjem trenutku obavestili da izlaze iz posla – „jer su turističke agencije previše rizične i ove godine im neće izdavati polise“.
To praktično znači da od 1. oktobra neće biti turoperatera i neće imati ko da organizuje putovanja, a turističke agencije će postati takozvani subagenti koji će moći da prodaju samo pojedinačne turističke usluge, poput avio ili autobuskih karata ili smeštaja u pojedinim hotelima.
„Zakon predviđa obavezne garancije putovanja za organizatore i turoperatere, a pošto se trenutno, u periodu tehničke vlade, ne mogu menjati ni zakonski ni podzakonski akti, čime bi bilo omogućeno da agencije dobiju licence i na neki drugi način, deluje kao da nema načina da se reši ova situacija. Ipak, građani koji su već uplatili putovanja ili dobili zamenske vaučere ne treba da strahuju, jer su ta putovanja pokrivena dosadašnjim garancijama, a ovaj problem odnosi se samo na nova putovanja, koja neće imati ko da organizuje“, kaže u razgovoru za „Blic Biznis“ Aleksandar Seničić, direktor JUTA.
On ističe da turističke agencije još uvek pregovaraju sa nekim osiguravačima, ali da su veoma male šanse da im oni izdaju polise osiguranja od insolventnosti.
„Agencije su bile raspoložene da pristanu i na aneks postojećih polisa do 1. januara naredne godine ili na pregovore o promeni uslova zaključivanja polisa, ali nam je druga strana jednostavno rekla da uopšte ne želi da ulazi u taj posao ove godine“, navodi naš sagovornik.
Novi talas otkaza u turističkim agencijama
Seničić naglašava da se u JUTI trude da nađu neki model da pomognu agencijama i zaposlenima da nastave da rade, ali da nisu optimisti i da ako se ništa drastično ne promeni možemo očekivati novi talas otkaza u turističkim agencijama već krajem oktobra.
„Zakon predviđa obavezne garancije putovanja za organizatore i turoperatere, a pošto se trenutno, u periodu tehničke vlade, ne mogu menjati ni zakonski ni podzakonski akti, čime bi bilo omogućeno da agencije dobiju licence i na neki drugi način, deluje kao da nema načina da se reši ova situacija. Ipak, građani koji su već uplatili putovanja ili dobili zamenske vaučere ne treba da strahuju, jer su ta putovanja pokrivena dosadašnjim garancijama, a ovaj problem odnosi se samo na nova putovanja, koja neće imati ko da organizuje“, kaže u razgovoru za „Blic Biznis“ Aleksandar Seničić, direktor JUTA.
On ističe da turističke agencije još uvek pregovaraju sa nekim osiguravačima, ali da su veoma male šanse da im oni izdaju polise osiguranja od insolventnosti.
„Agencije su bile raspoložene da pristanu i na aneks postojećih polisa do 1. januara naredne godine ili na pregovore o promeni uslova zaključivanja polisa, ali nam je druga strana jednostavno rekla da uopšte ne želi da ulazi u taj posao ove godine“, navodi naš sagovornik.
Pad prometa nešto veći od 90 odsto
Seničić naglašava da se u JUTI trude da nađu neki model da pomognu agencijama i zaposlenima da nastave da rade, ali da nisu optimisti i da ako se ništa drastično ne promeni možemo očekivati novi talas otkaza u turističkim agencijama već krajem oktobra.
Direktor JUTE podseća da za turističke agencije ove godine praktično nije ni bilo letnje sezone i da je pad prometa nešto veći od 90 odsto, jer je sezona bila „kao i cela godina od marta meseca“, zbog pandemije korona virusa. Takođe podseća da su pomoć u turizmu delimično dobili samo hotelijeri, dok za turističke agencije, vodiče, rent a car kompanije ili autobuske prevoznike sektorske pomoći nije bilo.
Podsetimo, država je sredinom avgusta izdvojila 1,2 milijarde dinara kao direktnu pomoć za gradske hotele, kako bi održala njihovo poslovanje i očuvala zaposlenost u tom sektoru. Pravo na pomoć ima 280 hotela u 27 gradova Srbije, a uslov za dobijanje 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi bio je da hotelijeri ne otpuste više od 10 odsto radnika do kraja godine.
Devizni priliv manji, domaćih turista više
Mnogi srpski turisti nadali su se da će makar u septembru moći da iskoriste deo godišnjih odmora na nekoj od omiljenih plaža u Grčkoj, Turskoj, Bugarskoj ili nešto bližoj Crnoj Gori i Hrvatskoj. Ipak, kako se situacija sa korona virusom kolebala iz dana u dan, bilo je jasno da će za većinu brčkanje u moru ove godine ostati samo pusta želja.
Čini se da su takvo stanje iskoristili domaći turistički radnici, jer je na planinama, banjama i u etno turizmu bilo mnogo više posetilaca nego prethodnih godina.
Najposećenije su bile i inače popularne turističke destinacije, poput Zlatibora, Kopaonika, Tare, ali i Soko Banje, Vrnjačke Banje, Srebrnog jezera… Malo je onih koji ovog leta nisu imali „selfi“ sa Golubačke tvrđave, Palićkog jezera ili Uvca.
„Devizni priliv od turizma u Srbiji za prvih šest meseci ove godine iznosio je 416 miliona evra, što je za 18 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je devizni priliv iznosio 1,43 milijarde evra. Za razliku od inostranih turista, čiji broj je bio drastično manji, domaćih turista je bilo mnogo više nego lane“, rekla je medijima Marija Labović, direktorka Turisitičke organizacije Srbije.
U avgustu je, prema preliminarnim rezultatima, bilo za 25 odsto više domaćih turista nego lane. Oni su uglavnom obilazili ruralna područja, pa je na planinama bilo za 64 odsto domaćih turista više nego lane, a u banjama za 30 odsto.
Kako se procenjuje, i 2021. će biti godina domaćeg turizma ili putovanja po regionu, a svetske prognoze govore da će biti potrebno između dve i po i četiri godine da se svet turistički vrati na nivo iz 2019. godine.
Izvor: Blic