U jeku korone uspeli smo da uvezemo robe u vrednosti od 2.000 evra čak iz Tuvalua. Naša diplomatija tvrdi da ima puno potencijala za unapređenje ekonomske saradnje, Svetska banka da je to buduća meka za strane investicije, a turistički portali da ćete uložiti u raj na zemlji. Nova destinacija za domaće investitore „sa apetitom za rizik“ nalazi se negde severno od Fidžija, preti joj nestanak sa mape usled podizanja nivoa mora, a o rajskom životu najbolje govori podatak da je prosečni životni vek 65 godina.
Srbija među svojim ekonomskim partnerima ima i državu koja spada u najmanje na svetu. To je Tuvalu, ostrvska zemlja u Južnom Pacifiku, odakle smo prošle godine uvezli robe u vrednosti od 2.000 evra. Tako piše na zvaničnom sajtu našeg Ministarstva spoljnih poslova, gde se ovaj podatak jedino i pominje, ali bez pojašnjenja šta nam je to usred korone bilo preko potrebno iz Tuvalua.
No, zato se ističe da odnosi između Srbije i Tuvalua imaju veliki potencijal za unapređenje u različitim oblastima. Kojima, teško je dokučiti, budući da se Tuvalu, kada je reč o zvaničnim dokumentima, pojavljuje još samo u Pravilniku o popunjavanju carinske deklaracije.
Suprotno šturim poslovnim podacima, turistički portali su masovno otkrili Tuvalu kao „neotkriveni raj“, svrstavši ga u vrh top liste najpoželjnijih odredišta u doba korone i zbog toga što spada među najizolovanije destinacije u svetu. Šta se u ovim informacijama ne pominje, a važno je da znate ako ste rešili da iskoristite poslovne potencijale koje obećava naša diplomatija?
Tuvalu se sastoji od devet ostrva koja se nalaze u oblasti Polinezije, a najbliža odrednica vam je „severno od Fidžija“ ili „ako letite sa Havaja za Australiju, Tuvalu je negde na pola puta“. Tu, na prostoru od 25 kvadratnih kilometara živi nešto više od 11.000 stanovnika, čiji preci su se doselili u 14. veku sa drugih polinežanskih ostrva, najviše sa Samoe i Tonge.
Kada su Evropljani otkrili Tuvalu dva veka kasnije, domaćini su imali neverovatnu sreću što su preduzimljivi gosti procenili da tu nema bog zna šta da se opljačka, pa su ih zaboravili. Na žalost, trgovci robljem dosetili su se ovih ostrva u 18. veku. Njihov „posao“, uz bolesti koje su doneli sa sobom, desetkovao je domaću populaciju sa 20.000 na svega tri hiljade ljudi. Tuvalu je 1892. godine postao britanski protektorat, tada pod imenom Ostrva Elis. Od 1978. je parlamentarna monarhija u sastavu Komonvelta, a britanska kraljica je formalni šef ove ostrvske države.
Raj bez budućnosti
Danas više od polovine stanovnika živi u glavnom gradu Funafutiju, ali sa bilo koje tačke vidik je isti – ravno kopno okruženo morem, jer nadmorska visina iznosi svega 10 metara. Ovakva konfiguracija terena znači da nema reka, pa time ni snabdevanja slatkom vodom, te se ona za piće obezbeđuje uglavnom desalinizacijom. Još veća opasnost za život u raju je to što je on postao žrtva globalnog zagrevanja, pa Tuvalu spada među zemlje bez budućnosti, kojima se predviđa da će nestati sa mape zbog povećanja nivoa mora.
Stoga ne čudi da je ova minijaturna država jedan od najvećih pobornika međunarodnih sporazuma za borbu protiv klimatskih promena, sa planom da se do 2025. u potpunosti snabdeva obnovljivim izvorima energije. Nacionalna energetska kompanija Tuvalua, koja je i jedini proizvođač energije u zemlji, obavezala se da će ispuniti taj cilj i po tom osnovu je država dobila 2019. godine od Azijske razvojne banke šest miliona dolara bespovratnih sredstava za izgradnju solarnih postrojenja u glavnom gradu.
S druge strane, Tuvalu baš i ne spada među vodeće zagađivače, budući da ga Ujedinjene nacije (UN) svrstavaju među najnerazvijenije zemlje u svetu, ali na pragu da pređe u status zemlje u razvoju. No, Svetska banka misli drugačije. Prema oceni ove finansijske institucije, Tuvalu je sa vrednošću BDP-a od 48,9 miliona dolara u 2020. godini dospeo u društvo zemalja sa srednjim nivoom dohotka po stanovniku i predstavlja za strane investitore „zemlju koja obećava“. Bar dok ne podivlja Tihi okean i ne podigne nivo vode.
Da su UN ovoga puta ipak bliže istini, svedoči podatak da je prosečan životni vek u ovoj budućoj meki za strana ulaganja svega 65 godina, a kod muškaraca 62 godine, što je teško povezati sa rajskim životom. To očigledno nije ni posledica stresa zbog jurnjave za karijerom, jer stanovnici Tuvalua i nemaju neki naročiti izbor u biranju zanimanja. Uglavnom mogu da budu poljoprivrednici ili ribari, a najčešće rade i jedno i drugo kako bi preživeli. Dok ne pohrle strani investitori na čelu sa Svetskom bankom.
Stanovnici najviše uzgajaju kokos, banane i povrtarsku biljku taro koja je puna jestivog skroba, a od domaćih životinja svinje i piliće. Zemljište je, međutim, porozno i nije naročito podobno za obrađivanje, a uslovi su se dodatno pogoršali zbog posledica klimatskih promena, pa se poljoprivredne kulture uglavnom uzgajaju pod staklenicima.
Mnogo bolje od poljoprivrednika i ribara prolaze oni koji uspevaju da se udenu u uvozne i špediterske poslove, jer se većina hrane, goriva i različite robe nabavlja iz inostranstva, najviše iz Australije, Novog Zelanda, Fidžija i Japana.
U ovoj državici izumiru i tradicionalna gradnja i zanati. Ranije je stanovništvo živelo isključivo u kolibama, poznatim kao fale. One su pobodene na stubove od kokosovih stabala poređanih u krug i nemaju zidove. Ali sada sve više stanovnika Tuvalua, naročito u glavnom gradu, živi u kućama nalik onima na Zapadu, a jedan od razloga je i taj što su otpornije na uništavanje koje izazivaju cikloni. No, bez obzira na promene u arhitekturi, pod jednim krovom i dalje uglavnom borave tri generacije, a najstarija mora da odobri sve odluke u domaćinstvu.
Tuvalu najviše izvozi kokosovo ulje, mirođiju i ribu, ali je poznat i kao tržište za kolekcionare poštanskih maraka i starih valuta. Izvozi i radnu snagu, budući da između 10 i 15 odsto stanovništva radi u inostranstvu.
Neuhvatljivi članovi parlamenta
Stoga cifra od oko 2.000 turista godišnje u poređenju s brojem stanovnika deluje na prvi pogled kao odličan pokazatelj. Ali malobrojni novinski reporteri, koji su posetili ovu ostrvsku državu, tvrde da su turisti uglavnom birokrate iz raznih međunarodnih organizacija, koje spajaju posao i zadovoljstvo rešavajući posledice klimatskih promena ili utirući put stranim investitorima dok letuju.
Domaći političari ne škrtare u uzvratnim posetama, pa zbog neodložnih sastanaka mogu da provedu i po pola godine u inostranstvu bez prekida. Ako je verovati novinskim izveštajima, prethodni premijer Tuvalua Vilija Teleavija smenjen je sa te funkcije 2013. godine zato što osam meseci nije uspevao da sazove parlament koji inače broji petnaest članova. Ali očigledno petnaest vrlo radišnih članova, koji ne mogu da se svrte kod kuće. Dok su zvaničnici odsutni i u vreme kada nema letova na jedinom domaćem aerodromu, on služi ostalima za druženja i slavlja što su političari bar privremeno u izgnanstvu.
Političarima se može da bazaju po belom svetu, jer država ostvaruje značajne prihode od interneta. Naime, zvanični internet domen ove zemlje „.tv“, Tuvalu je 2011. godine ustupio za komercijalnu upotrebu američkoj multinacionalnoj kompaniji „Verisign“. Ovaj konzorcijum od prihoda koje ostvaruje prodajući pomenuti domen TV kanalima širom sveta, popunjava svake godine oko 10 odsto državnog budžeta Tuvalua. No, kako ugovor ističe ove godine, već se spekuliše da domaćin domena traži izdašnijeg partnera, posebno u sklopu najava da će Tuvalu u potpunosti postati digitalizovana država, sa bezgotovinskim plaćanjem uz pomoć blokčejn tehnologije.
Aktuelni premijer Kosi Nejtano ne vidi nikakvu prepreku za ovako ambiciozan poduhvat u činjenici da u državi ne postoji nijedan bankomat, a kamoli digitalno bankarstvo. Prednosti za blokčejn su, valjda, u tome što Tuvalu nema centralnu banku, a u celoj zemlji posluje samo jedna banka, u kojoj država ima 60 odsto vlasništva. Finansijske transakcije funkcionišu tako što se zalihe gotovine, uglavnom izražene u australijskim dolarima, šalju sa ostrva na ostrvo. Nestašice gotovine su redovna pojava, posebno kada neko od građana želi da ponese keš sa sobom prilikom puta u inostranstvo. Osim ako nije političar, naravno.
Zorica Žarković
broj 186, septembar 2021.
Foto: Pixabay