ugovori

Zakonom o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima predviđeno je da oni koji s vremena na vreme rade na crno na građevini, u turizmu i ugostiteljstvu ili kućnim poslovima dobiju priliku da rade legalno i da im se za svaki dan proveden na poslu računa i staž.

Zakon je u formi Nacrta prošao javnu raspravu, tek sledi dopuna i usvajanje, ali je u ovoj fazi naišao na otpore pravnika i sindikata koji misle da ovakvim zakonom radnicima nije obezbeđena dovoljna pravna zaštita, da je neustavan i antiradnički i da ne postoji potreba za njim jer je sve to moglo da se uredi manjim izmenama u već postojećim zakonima.

Ono što ih brine jeste da je zakon napravljen tako da časti nemarne poslodavce, ali i da obezbedi lakše zapošljavanje stranaca, jeftine radne snage.

Zakon osmišljen tako da reši problem rada na crno

Menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Irena Đorđević kaže da je zakon osmišljen tako da reši problem rada na crno u određenim delatnostima, građevini, gde njih 37 odsto radi ilegalno, turizmu i ugostiteljstvu (18 odsto), u kućnim i pomoćnim poslovima (50 odsto ). Ona napominje da se zakon ne odnosi na cele delatnosti i isključivo važi za poslove povremenog karaktera.

“U građevini poslovi povremenog karaktera su oni manje rizični, sve što se radi na visini do jednog metra i što nisu zanatski poslovi. Ako dođe inspekcija i vidi da neko kreči on je u prekršaju, jer je jasno definisano koji su to poslovi, to je čišćenje, pomoć oko utovara i istovara”, objašnjava Đorđević.

U ugostiteljstvu to bi važilo za one radnike koji, na primer, dolaze svakog četvrtka da pomognu standardnom osoblju u kafiću jer je tada Liga šampiona i gužva je veća nego drugim danima.

“Upravo te ljude smo pokušali da targetiramo ovim zakonom jer oni inače rade na crno. U restoranima vikendom kada je svadba, na primer, i kada traže dodatne konobare za tu priliku”, kaže naša sagovornica.

Da bi se posao smatrao povremenim, kako kaže, on po ovom zakonu može da se radi maksimalno 15 dana u mesecu ili 90 dana u godini. Za sve ostalo postoje druge ugovorne forme. Đorđević napominje da u Zakonu o radu postoji rad van radnog odnosa i to je ugovor o privremeno-povremenim poslovima (PP), autorski ugovor, ugovor o delu, i ova forma povremenog angažovanja. Forma zapošljavanja predviđena ovim zakonom je lakša u smislu administriranja, ističe Đorđević, i u odnosu na PP ugovore daje veća prava radnicima.

Zakon je usklađen i sa novom direktivom EU

“Radnik koji ima ugovor o PP poslovima ne zna da li je njega poslodavac zaista i prijavio, on može posle da ga tuži, ali u tom trenutku ne zna. Sa ovim ugovorom o povremenom angažovanju vi u svakom trenutku kao radnik preko aplikacije možete da vidite da li ste prijavljeni”, napominje ona.

Zakon je usklađen i sa novom direktivom EU o predvidljivim i transparentnim uslovima rada i radnik ima pravo da od poslodavca zatraži kada mu istekne limit od 90 dana da dobije ugovor o radu. Poslodavac naravno nije u obavezi da tog radnika zaposli, ali je, kako kaže, dužan da dostavi obrazloženje zbog čega to nije moguće. Ako ne dostavi dobija kaznu.

Osim radne perspektive, mogućnosti uvida u prijavu, radnik na osnovu ovog zakona zadržava i svoja socijalna primanja, ukoliko ih ima.

“LJudi koji rade na građevini su često socijalni slučajevi i nisu spremni na to da se odreknu primanja od 8.000 dinara da bi radili četiri dana legalno i posle izgubili taj posao. Ugovorom o PP poslovima on to gubi, ovim zakonom ne gubi”, ističe Irena Đorđević.

Model rada sa veoma jeftinim radnicima

Zakon predviđa i zabranu zapošljavanja radnika koji su u prethodna tri meseca bili zaposleni na osnovu bilo koje druge vrste ugovora. Ona kaže da ovo nije savršen model, te da se njime ne zamenjuje nijedna druga vrsta ugovora, već je samo pokušaj da se prevede radnik iz crnog u legalne tokove.

Prema njenim rečima u Srbiji je nekih 55.000 radnika na građevini koji rade na crno i na koje bi se odnosio ovaj zakon, i po 20.000 uposlenih u ugostiteljstvu i na kućnim poslovima.

Naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović kaže da zakon ne sadrži nijedan mehanizam koji bi preveo radnike iz rada na crno u legalne tokove, već sadrži model rada sa veoma jeftinim radnicima koji bi navodno trebalo da privuče poslodavca da ga uposli.

“Neko ko je do sada kršio zakon i dosta štedeo i na tome oštetio državu, a da ona nijednog trenutka nije izrazila spremnost da tome stane na put sigurno neće zbog novog zakona to promeniti”, napominje Reljanović.

Ne postoje mehanizmi zaštite, a jedna od glavnih zamerki je i ta da bi ako se usvoji ovaj zakon moglo biti dosta otpuštanja ljudi koji su u radnom odnosu da bi ih potom primili nazad u taj novi režim gde će poslodavac plaćati četiri puta manje za poreze i doprinose nego što plaća za zaposlenog.

Zakon otvara vrata stranim radnicima

Problemi sa ovakvim zakonom se nižu, Reljanović kaže da je potrebno najmanje 1.000 inspektora rada da bi to kontrolisalo, a mi imamo svega 270 njih.

“Onaj ko nema zdravstveno osiguranje od ranije, neće ga ni imati, dobiće samo osiguranje od povrede na radu, zatim predviđeni usmeni ugovor, to niko neće reći ali je horor dokazati bilo šta prema usmenom ugovoru. To što radnici dobijaju ovim zakonom je ništa u odnosu na ono što gube”, ističe Reljanović.

Ovaj zakon, napominje on, otvara vrata stranim radnicima koji sada masovno rade na crno na gradilištima, a koji će na osnovu ovog zakona istog dana kada uđu u Srbiju moći da počnu da rade.

“Niko nije objasnio šta će nama taj zakon. Minimalnim izmenama Zakona o radu je isti efekat mogao da se postigne – lakša prijava, zadržavanje socijalnih beneficija, staž, ali da istovremeno budu potpuno zaštićeni i da imaju sva prava iz radnog odnosa”, naglašava Reljanović.

Pozadina donošenja ovog zakone jeste, kako kaže, da se uvede još jedna kategorija ljudi koji nisu u radnom odnosu i koji su vrlo jeftini i potpuno obespravljeni.

“Suzbijanje rada na crno je paravan i lako je videti šta je u pitanju – omasoviće su uvoz radnika, imaćemo povratak u robovlasničko vreme, uvozićemo radnike iz Indije, Pakistana i maksimalno ćemo ih eksploatisati”, ističe Reljanović.

Zakon je antiradnički

Sindikati su izričiti – zakon je antiradnički i kako za Danas kaže potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković Ministarstvo rada treba da povuče ovaj zakon, jer je neustavan, antiradnički, antisindikalni.

On napominje da ovo nisu izmene i dopune zakona o sezonskim radnicima već sasvim novi zakon u koji se ubacuju sada i sezonci.

“Dovoljni su bili oblici rada koje već imamo, ali caka je ovde da je zakonodavac koji je dozvolio poslodavcu da zaposli nekog na PP ugovor rezonovao – hoćeš nekog na mesec dana da angažuješ onda će to skuplje da te košta. Kroz ovaj Nacrt poslodavci plaćaju manje poreze i doprinose. U pitanju su pare”, naglašava Vuković.

Poslodavci su, kako kaže, reprodukovali rad na crno, a država koja bi trebalo da sprečava rad na crno to ne radi.

”Uvodi se usmeni ugovor, radnik ne potpisuje ništa, obaveštavaju ga preko portala, a poslodavac treba da plati doprinose na minimalnu osnovicu i ovaj zakon ustvari uređuje samo odnos između države i poslodavaca, radnik je tu predmet, rob”, napominje Vuković i kaže da insistiraju na pismenom ugovoru jer bez toga radnik nema nikakvu zaštitu.

Predviđeno rešavanje sporova pred Agencijom bez pisanog ugovora takođe nema svrhu, smatra on, a posebno katastrofalno jeste to što se ovaj zakon širi na druge delatnosti, građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo, gde se uvode čitava zanimanja u povremene poslove.

“Svi poslodavci će ubuduće da tako zapošljavaju radnike jer im je jeftinije”, kaže Vuković i napominje da će sindikat ukoliko ne budu uvaženi argumenti struke i javnosti tražiti ocenu ustavnosti i zakonitosti i kolektivnu i pojedinačnu odgovornost svih koji se zalažu za ovakav zakon.

Pravo na plaćeno zdravstveno osiguranje usled povrede na radu

Irena Đorđević kaže da kada poslodavac prijavi radnika njemu ide staž, ima plaćeno zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu, ali baš kao što može da zadrži socijalna davanja, zadržava i zdravstveno osiguranje koje je imao u trenutku pre zapošljavanja, bilo da je to preko člana porodice ili NSZ.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay