Pandemija virusa korona i vanredno stanje su na nesvakidašnji način brojne građane Srbije okrenule poljoprivredi. Umesto cveća u žardinjerama i saksijama, „nebu pod oblake“ posejali su lekovito bilje, začine, pa i povrće. Kako je godina blagorodna, ovo seme im se primilo, pa su sada u fazi berbe krastavaca, paradajza, peršuna, nane, papričica, cvekle, spanaća…
„Nedostaje mi bašta, miris leje, biljke. Nedostaje mi ponekad i da obrađujem zemlju. Kad je proglašena pandemija, moje saksije su bile moja bašta. U maju sam posejala bosiljak, pre toga lavandu, imam i ruzmarin. A onda padne mi na pamet da zasejem seme krastavca. I nikne. Sad imam desetak krastavca na vreži, pun je cveta. Prija mu 17. sprat solitera“. Stojanka ovim rečima počinje priču o baštovanstvu u jednom od najviših zemunskih solitera. To što su na 17. spratu, na visini od preko 50 metara, što je oko njih beton i staklo – biljkama ni malo ne smeta.
„Za baštovanstvo je potrebna žardinjera ili velika saksija i dobra zemlja – najbolje ako je pomešana ona iz prave bašte sa humusom. I ljubav“, priča Stojanka.
Krastavac kao iz bašte
U maju je posejala i seme krastavca, koji je za dva meseca napravio vrežu, na njemu sada desetak plodova. Izdigao se u visinu oko tri i po meta, zelene se listovi prošarani žutim cvetom i plodovima. Prija mu sunce i pažnja.
“Ranijih godina sam sejala i paradajz, i rađao je. Seme prvo u sobnim uslovima zasejem u martu i onda rasadim. Poslednjih godina međutim ‘spali’ ga plamenjača. Sada na terasi imam i lavandu i papričice koje ću da nanižem i osušim. Bosiljak poraste i do pola metra i imamo ga za osveštanje vodice za slavu Sveti Nikola kada dođe sveštenik”, kaže Stojanka.
Od rasada celera, koji kupuje na pijaci krajem maja i početkom juna a sadi ga na terasi, lepo rode i listovi, koje osuši i kasnije koristi kao začin.
Biljkama prija sunce prestonice
Na drugom kraju Beograda, njena sugrađanka Nataša uzgaja na terasi drugog sprata začinsko bilje. I njemu prija vračarsko sunce.
„Posejala sam bosiljak, nanu, peršun, ruzmarin, matičnjak, a bez lavande nisam nikada. Terasa je sunčana i biljke rastu, mada pažljivo biram stranu, gde šta stavljam. Jer, dva kraja terase, dve mikroklime“, ukazuje Nataša.
Uzgajanje joj ide od ruke. Bukvalno sve što poseje se primi u betonskim žardinjerama u koje staje 300 kilograma zemlje. Mada rađaju biljke i u manjim saksijama. Dokaz za to je – raskošni bršljan.
Korona mnoge usmerila na razmišljanju o svom parčetu zemlje
Na poziv na društvenoj mreži Twitter da napišu svoje iskustvo o baštovanstvu na terasama, javio nam se i sugrađanin pod pseudonimom Aždajac. On je, kako je napisao, probao da uzgaja cveklu, spanać i rukolu.
„Od rukole nije bilo ništa al je zato listova cvekle i spanaća bilo za salatu. Početkom jula sam posejao. Raslo je do kraja avgusta. Sekao sam listove postepeno. Koristio sam tečno đubrivo, imao sam problema sa sitnim zelenim bubicama (možda biljne vaši?). Nisam uspeo da ih sredim mešavinom vode i duvana“, preneo je nesebično svoje iskustvo Aždajac i to dokumentovao fotografijama sa odličnim prinosom sa terase na drugom spratu zgrade u Jagodini.
Ilija Aralica primetio je da je korona ove godine mnoge sugrađane naterala da razmišljaju o svom parčetu zemlje.
“Osnovao sam grupu ‘Mala bašta u slami’ na Fejsbuku pre četiri godine, gde učimo ljude da gaje svoju hranu. Do danas nam je prišlo preko 13.000 Beograđana! Dođite i vi”, pozvao je preko svog Twitter naloga Ilija Aralica.
Izvor: Plodna zemlja
Foto: Ljiljana Čvorović