Živimo u vremenu neizvesnosti. Posebno nakon epidemije korone, neizvesno je kako će svet dalje funkcionisati i kakve će sve posledice korona ostaviti na ekonomiju i naše živote ukupno.
Poredeći teme u medijima i diskusije na društvenim mrežama u Srbiji i Holandiji (na primer), upada u oči upadljiv selektivan fokus na određene životne teme u Srbiji. Čini se da se mi u Srbiji skoro isključivo bavimo političkim temama. Naravno, politika (kao upravljanje javnim poslovima) je vrlo važna oblast, jer u velikoj meri utiče na kvalitet života svakog pojedinca. Ali, da li je to jedini faktor koji utiče na naše lično zadovoljstvo, ispunjenost, dobrobit i sreću?
Istraživanja zadovoljstva ljudi pokazuju da stepen uređenosti društva i pre svega briga za socijalna pitanja, u velikoj meri utiču na stepen zadovoljstva, ali daleko od toga da država i politika određuju ukupan stepen zadovoljstva. Naše lično zadovoljstvo je, u krajnjoj liniji, zavisno pre svega od toga šta lično preduzimamo da bismo ga dostigli. Čak i kada postoje „ometanja“ sreće spolja, lično, a posebno u saradnji sa drugima, možemo dosta da uradimo i na opštem planu i da utičemo na tu politiku koja nam smeta i koja nas ometa.
Zato u daljem tekstu nekoliko korisnih smernica iz usta jednog od najeminentnijih i najkontroverznijih mislilaca današnjice, kliničkog psihologa i profesora Džordana Pitersona (Jordan Peterson).
Faktori uspeha
Lični uspeh u životu zavisi od nekoliko faktora vezanih za pojedinca, tj. njegovo psihološko funkcionisanje. Istraživanja tako pokazuju da uspeh u životu najviše zavisi od nivoa inteligencije. Nažalost, na opšti nivo inteligencije ne možemo mnogo da utičemo jer je inteligencija uglavnom određena genetikom. Ipak na stepen „propadanja“ inteligencije, što je prateći proces starenja, možemo da utičemo.
Da bismo usporili starenje našeg mozga najbolja preporuka je da se bavimo fizičkim aktivnostima. Naime, održavanje kardiovaskularnog sistema i dobre prokrvljenosti mozga, usporava njegovo propadanje i obezbeđuje dovoljan dotok kiseonika do nervnih ćelija. Takođe, pravilna ishrana je veoma bitna. Naročito je važno redovno unositi omega 3 masne kiseline, jer naš organizam ne može sam da ih sintetiše, a one su neophodne za očuvanje i funkcionisanje naših nervnih ćelija.
Kao drugi faktor po značaju ističe se crta ličnosti nazvana savesnost (conscientiousness). Savesnost čine dva subfaktora: vrednoća (industriousness) koja se definiše kao: sposobnost da se istraje u naporu da se postigne planirani cilj i organizovanost (orderliness), koja se definiše kao: tendencija da se planira, organizuje i sistematizuje. Osobe koje imaju izraženiju crtu vrednoće i urednosti, po pravilu su i uspešnije u životu. Ovo posebno važi za crtu vrednoće, koja od svih crta ličnosti najviše korelira sa životnim uspehom.
Izvor: Nova ekonomija