U prva dva meseca ove godine kineski izvoz pao je za 17,2 odsto u poređenju sa istim periodom lane. To je pokrenulo lidere razvijenih zemalja da počnu da razmišljaju o značajnijem oslanjanju na svoje i okolne ekonomije, za slučaj da dođe do nove ovakve krize.
Svetski ekonomski forum objavio je da pomenuti spoljnotrgovinski rezultati Kine nisu pogodili sve njene partnere podjednako. Izvoz u EU je smanjen za 29,9 odsto a uvoz iz nje za 18,9 odsto. Izvoz Kine u SAD pao je za 27 odsto, a uvoz iz ove zemlje za osam procenata. Razlog za to je velika međuzavisnost između ovih ekonomskih aktera.
Naime, u 2019. godini Amerika je u spoljnoj trgovini najviše zavisila od Kine, koju su sledili sedam evropskih zemalja i Japan. Pojedine evropske države su još više zavisne od robe iz najjače azijske ekonomije.
Zato je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila da Evropa ubuduće mora manje zavisiti od stranih trgovinskih partnera. I francuski predsednik Emanuel Makron sada tvrdi da treba ojačati „evropski suverenitet“ investiranjem u razvoj domaćih tehnoloških i medicinskih kompanija.
Jedna u nizu ovakvih inicijativa sprovodi se ovih dana i u Africi.
Kinezi uvozili meso tokom pandemije
Zanimljivo je da se među kineskom robom čiji izvoz je najviše pogođen pandemijom nalaze i nuklearni reaktori, metali poput gvožđa i nameštaj.
Korona-kriza je najviše štete nanela uvozu hemikalija, mašina i luksuzne robe u Kinu. Tamošnja srednja klasa je naime naprasno izgubila interesovanje za skupocenu robu. S druge strane, građani Kine su više tražili meso, pa je njegov uvoz porastao.
Foto: MichaelGaida, Pixabay
