Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra.
Tako je rečeno za Radio slobodna Evropa (RSE) iz Narodne banke Srbije (NBS).
Kao razloge vraćanja zlatnih poluga iz sefova u Švajcarskoj i Engleskoj, NBS je navela da je „u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti želela dodatno da poveća sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata“.
Iako se u poslednjoj deceniji mnoge zemlje u svetu vraćaju kupovini i skladištenju zlata kao najtradicionalnijeg oblika i zaštite od inflacije, retke su one koje su u svoje sefove vratile kompletne rezerve.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je 23. novembra da je posle poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića „odmah, u roku od dva meseca, organizovala prebacivanje svih rezervi zlata u Srbiju“.
Vučić je, kako je rekla, pre nekoliko meseci posle sastanka sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, pitao „da li su rezerve zlata Srbije napolju“.
„Rekla sam da jesu u inostranstvu, u Bernu u Švajcarskoj i da je samo jedna tona ostala u Londonu još iz onog vremena. Vučić mi je rekao da misli da bi to trebalo da bude ovde u Srbiji, uz opasku – ne znaš šta se u svetu dešava“, rekla je Tabaković za televiziju Pink.
Iz NBS nisu odgovorili na pitanje RSE o kakvom je konkretnom riziku govorio predsednik Srbije.
Zašto je zlato vraćeno u Srbiju?
„Mi imamo dovoljno deviznih rezervi i bez tog zlata, ali to je za ne daj bože, ako dođe do nekih ljuljanja u svetu, da imamo zlata kod nas“, rekao je za RSE ekonomista Saša Đogović.
„U slučaju zaista većih poremećaja, cena zlata raste u odnosu na valute i onda ste sigurniji jer možete da prodate određene količine. Zlato služi u teškim momentima kada su globalne ekonomske prilike nepovoljne ili u slučaju eventualnih političkih pritisaka i sankcija, da vam ne bi zamrzli rezerve negde u inostranstvu“, kaže Đogović.
Navodeći da zlatne rezerve čine 11,6 odsto ukupnih deviznih rezervi zemlje, iz NBS odgovaraju da je trend vraćanja rezervi u matične zemlje u poslednjih nekoliko godina prisutan u mnogim državama.
„Ovaj trend je posledica nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, činjenice da su u globalnom okruženju niskih i negativnih kamatnih stopa troškovi držanja zlata veoma niski, kao i nastojanja da se umanje troškovi skladištenja zlata u fizičkom obliku, koji su prisutni u slučaju držanja zlata u inostranstvu“, saopštila je NBS.
Zlato i korona kriza
Jedna od današnjih primarnih uloga zlata je diversifikacija rezervi. U vreme kriza, banke mogu biti prinuđene da štampaju više novca kako bi sprečile ekonomska previranja, ali povećanje dovodi do devalvacije valute.
Zlato je, sa druge strane, ograničena roba kojoj se zalihe ne mogu lako dodavati. Kao takvo, predstavlja prirodnu zaštitu od inflacije. Odnos zlata i američkog dolara, još jedne velike rezervne aktive, dodatni je element njegove privlačnosti. Kada dolar padne, vrednost zlata obično raste, što omogućava centralnim bankama da zaštite svoje rezerve.
Zlato se tradicionalno drži u sefovima inostranih banaka, a u vreme nestabilnosti zemlje ga povlače i kako bi se osigurale da u slučaju krize mogu da ga koriste. Sada se, prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, može dovesti u vezu sa pandemijom korona virusa.
„Glavni globalni poremećaj je trenutno pandemija i koliko će ona da traje, da li eventualno novi sojevi mogu prouzrokovati nova kolebanja na tržištu što bi opet moglo da dovede do pada ekonomskih tokova. U tim slučajevima bi cena zlata ponovo rasla“, kaže Đogović.
Cena unce (oko 31 grama) zlata je 30. novembra iznosila 1.797 dolara.
Koje zemlje vraćaju zlato kući?
Najveći čuvari zlata u svetu su FED (Federal Reserve Bank) u Njujorku i Banka Engleske (Bank of England) u Londonu.
Nemačka je 2013. godine počela proces vraćanja zlata u trezore Bundesbanke u Frankfurtu, s obzirom na to da se 70 odsto poluga nalazilo u centralnim bankama SAD i Francuske.
„Nemačka je povukla jedan deo svojih zlatnih rezervi koje je držala u Americi. Držala ih je u Americi još iz vremena Hladnog rata, plašeći se pretnje sa Istoka. Vratila je to pre nekoliko godina, ali nije vratila sve“, rekao je za RSE profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić.
Holandija je 2014. preselila iz Njujorka u Amsterdam oko 122 tone zlata. Holandska centralna banka saopštila je tada da je „u vreme finansijske krize bolje imati zlato pri ruci“. Ova zemlja nastavila je da skladišti zlatne rezerve u Njujorku, Otavi i Londonu.
Austrija je polovinu zlatnih rezervi prebacila u Beč, dok se druga polovina nalazi u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.
Rumunski parlament usvojio je 2019. nacrt zakona kojim je zatražio od nacionalne banke da vrati u zemlju gotovo celokupne rezerve zlata koje je držala u Banci Engleske. Rumunska centralna banka saopštila je da plaća visoke naknade za držanje zlata u inostranstvu (71.000 dolara godišnje u vidu taksi), ali i da bi u zemlji rezerve bile lako dostupne u slučaju krize.
U poslednje vreme, članice Evropske unije Poljska i Mađarska redovno dopunjavaju svoje zlatne fondove.
Prema listi Svetskog saveta za zlato, Srbija danas zauzima 54. mesto i ima najviše rezervi u poređenju sa zemaljama regiona.
Iza nje je Severna Makedonija na 74. mestu sa 6,9 tona zlatnih rezervi, slede Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina sa 2,9 tona. Hrvatska je svoje zlatne rezerve prodala posle 2001. godine.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: Pixabay