Jedna od ključnih stvari koja karakteriše oba zakona je insistiranje na edukaciji, posedovanju profesionalnih zvanja i odgovarajućih stručnih znanja i veština u cilju pružanja što kvalitetnijih računovodstvenih i revizorskih usluga. To utiče na povećanje troškova jer je proces edukacije trajan, ali donosi višestruke koristi svim privrednim subjektima, profesiji i celoj zemlji.
Novi Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji stupaju na snagu 1. januara 2020. godine, izuzev određenih odredbi koje će početi da se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine, odnosno po prijemu Republike Srbije u Evropsku uniju (EU).
Zakon o računovodstvu
Osnovni razlozi i ciljevi donošenja novog Zakona o računovodstvu su usklađivanje sa Direktivama EU i unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja. Neke od najvažnijih novina koje donosi Zakon o računovodstvu su:
- Proširenje delokruga Zakona na stečajne mase
- Promene u kriterijumima za razvrstavanje grupa pravnih lica prema veličini
- Izmene u organizaciji računovodstva – propisano je da svaki subjekt određuje vrstu i sadržinu svojih pomoćnih knjiga, uvedena je obaveza izdavanja fakture u elektronskom obliku (odložena primena od 1.01.2022. godine), važna novina je definisanje „identifikacione oznake“ internim aktom čime je propisana obavezna kontrola verodostojnosti računovodstvene isprave pre knjiženja, što je dobro zakonsko rešenje koje bi trebalo da olakša svakodnevno poslovanje, ali i zahteva usklađivanje drugih propisa (npr. kod sudskih postupaka). Za očekivati je da će E-fakture za mikro pravna lica i preduzetnike predstavljati i dodatni finansijski trošak.
- Prošireno obelodanjivanje informacija o usaglašavanju potraživanja i obaveza
- Poveravanje vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja drugom pravnom licu, odnosno preduzetniku, koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga koji vodi Agencija za privredne registre, dok dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga izdaje Komora ovlašćenih revizora. Jedan od uslova za upis je i da osnivač, odnosno preduzetnik ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje jednog zaposlenog sa profesionalnim zvanjem stečenim kod članice IFAC-a. Dozvoljena je i mogućnost poveravanja vođenja poslovnih knjiga povezanim licima.
- Dozvoljena dobrovoljna primena MSFI ili MSFI za MSP svima koji to žele a nisu obavezni da primenjuju, uz uslov stalnosti (odnosno najmanje pet godina od početka primene MSFI, odnosno MSFI za MSP). Ovo zakonsko rešenje bi trebalo da unapredi finansijsko izveštavanje i olakša vođenje poslovnih knjiga mikro i malih pravnih lica kod onih privrednih subjekata koji imaju obavezu konsolidacije ili su zavisna lica matičnog pravnog lica koje primenjuje pune MSFI, odnosno MSFI za MSP.
- Sva pravna lica, uključujući i mikro (sem mikro preduzetnika i mikro drugih pravnih lica) moraju sastavljati napomene, što će poboljšati transparentnost i informativnu vrednost finansijskih izveštaja pravnih lica i njihovo razumevanje od strane eksternih korisnika, ali će ujedno povećati i obim posla
- Nije predviđen poseban kontni okvir za druga pravna lica i nema posebnih obrazaca finansijskih izveštaja za druga pravna lica
- Male grupe pravnih lica nisu obavezne da sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje, što je povoljnije rešenje u odnosu na trenutno propisano, naročito u odsustvu poreske konsolidacije
- Obaveza sastavljanja dodatnih izveštaja u odnosu na trenutno važeći Zakon o računovodstvu:
- Godišnji izveštaj o poslovanju – dodatno za srednja preduzeća, mikro i mala pravna lica nisu obavezna da ga sastavljaju
- Izveštaj o korporativnom upravljanju je sastavni deo godišnjeg izveštaja o poslovanju javnih društava
- Nefinansijski izveštaj (za velika pravna lica – društva od javnog interesa i ona sa prosečnim brojem zaposlenih tokom poslovne godine većim od 500) i izveštaj o plaćanjima autoritetima vlasti (za društva od javnog interesa koja posluju u ekstraktivnoj industriji ili seči primarnih šuma), čiji je cilj bolje razumevanje finansijskih izveštaja od strane eksternih korisnika. Potrebno je naglasiti da će kvalitet finansijskog izveštavanja zavisiti od toga ko kako shvata obavezu izveštavanja u smislu kompletnosti informacija i odgovornosti za tačne i pouzdane izveštaje Predviđena je obaveza za zakonsku reviziju ovog vida izveštavanja.
- Dostavljanje finansijskih izveštaja – novi (skraćeni) i jedinstveni rokovi:
- 31. mart – dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja kako za statističke potrebe tako i radi javnog objavljivanja
- 30. april – dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja
- 30. jun – dostavljanje izveštaja revizora o izvršenoj reviziji redovnih finansijskih izveštaja
- 31. jul – dostavljanje izveštaja revizora o izvršenoj reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja
- Uz finansijske izveštaje više se ne dostavlja odluka o raspodeli dobiti/pokriću gubitka, kao ni izjava da ta odluka nije doneta, što će olakšati radnje pravnih lica u vezi sa registracijom finansijskih izveštaja
Zakon o reviziji
Razlog za donošenje novog Zakona o reviziji je usklađivanje se dodatnim zahtevima propisanim u EU za obavljanje zakonske revizije, što omogućava veću transparentnost i predvidljivost zahteva koji se odnose na društva za reviziju/revizore i jačanje njihove nezavisnosti i objektivnosti u obavljanju revizije.
Radi bolje zaštite investitora, dodatno je ojačan javni nadzor nad licenciranim ovlašćenim revizorima i društvima za reviziju tako što će se povećati nezavisnost organa koji vrše javni nadzor i što će im biti data odgovarajuća ovlašćenja da izriču sankcije s ciljem otkrivanja, odvraćanja i sprečavanja kršenja važećih pravila u kontekstu pružanja revizorskih usluga. Uspostavljanje efikasnog sistema kontrole kvaliteta rada u reviziji, kao i sistema javnog nadzora nad revizijom, treba da doprinesu poboljšanju kvaliteta revizorskih izveštaja na trajnoj osnovi, a kroz istovremenu primenu određenih odredbi novog Zakona o računovodstvu sveukupnom poboljšanju kvaliteta finansijskog izveštavanja.
Zbog izuzetnog javnog značaja koji imaju subjekti od javnog interesa, potrebno je bilo povećati kvalitet i verodostojnost finansijskih izveštaja društava od javnog interesa koji su predmet revizije. Novim Zakonom precizirano je da društva za reviziju koja obavljaju reviziju društava od javnog značaja pored revizorskog izveštaja predaju i dodatni izveštaj Komisiji za reviziju subjekta revizije koji treba da objasni rezultat zakonske revizije i za koji je propisana minimalna sadržina. Ovo će uticati na povećanje obima posla revizora, a time i na naknade revizorskih usluga.
Zamena društva za reviziju je nakon deset godina (uzastopno) od početka obavljanja revizije kod istog društva od javnog interesa. Nakon isteka ovog perioda, društvo za reviziju ne može obavljati reviziju kod istog društva od javnog interesa naredne četiri godine.
Primena ovog Zakona, u najvećoj meri, neće izazvati dodatne troškove privrednim subjektima, osim društvima od javnog interesa i javnim društvima (zbog primene ključnih revizorskih pitanja na zakonsku reviziju javnih društava u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala). Krug zakonskih obveznika neće biti značajno promenjen s obzirom da je novim Zakonom predviđeno da ukoliko pravno lice ili preduzetnik ostvari ukupan prihod preko 4.4 miliona EUR (umesto dosadašnjih poslovnih prihoda) postaje obveznik revizije. Određeno povećanje broja obveznika očekuje se kod srednjih preduzeća zbog promenjenih kriterijuma za razvrstavanje pravnih lica.
Ksenija Ristić Kostić, direktor i partner u Sektoru za reviziju, BDO Srbija
Danijela Krtinić, partner u Sektoru za reviziju, BDO Srbija