Tag:

zakon

Zakon o deviznom poslovanju: Kamen spoticanja između privrede i centralne banke

by bifadmin 27. септембар 2021.

Zakon o deviznom poslovanju u Srbiji nije prilagođen inovativnom načinu rada i finansiranja, ukazuju privrednici i traže hitne izmene propisa. Ali njihove zahteve Narodna banka još „vaga“, sa obrazloženjem da je potrebna oprezna liberalizacija, kako interesi pojedinih preduzeća i grupacija ne bi ugrozili finansijsku stabilnost zemlje.

Zakon o deviznom poslovanju, kako smatraju oni koji ga svakodnevno primenjuju, nameće nepotrebna administrativna opterećenja kompanijama, propisana u čak 33 podzakonska akta, i umanjuje im konkurentnost, a istovremeno smanjuje interes stranih kompanija da posluju na ovom tržištu.

Direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Đurđević kaže da se Zakon o deviznom poslovanju često simbolično naziva „Berlinskim zidom digitalnog ekosistema Srbije“, jer predstavlja jednu od najvećih barijera za pristup izvorima finansiranja i realizaciju prihoda iz inostranstva.

„Jedan od ključnih nepotrebnih opterećenja koje ovaj zakon donosi kompanijama u našoj zemlji je prethodna kontrola transakcione dokumentacije, s ciljem kontrole zakonitosti transakcije i uključuje i obavezu dobijanja odobrenja Narodne banke Srbije za realizaciju konkretne transakcije. Vreme koje je potrebno za te aktivnosti značajno usporava procese u odnosu na regionalnu i globalnu konkurenciju, povećava troškove transakcija i smanjuje efikasnost poslovanja. Postojeći način kontrole deviznih poslova preduzećima koja posluju iz Srbije otežava da profitabilno i konkurentno naplaćuju usluge i proizvode u inostranstvu, kao i pristup tradicionalnim i savremenim oblicima finansiranja iz inostranstva“, kaže Đurđević za „Biznis i finansije“.

Drugi problem sa ovim zakonom je, kako je ocenio, pravno-pozitivistički pristup koji značajno otežava inovativnu delatnost. Naime, njime se efektivno zabranjuje ili onemogućava svaki vid međunarodnog poslovanja koji nije eksplicitno pomenut u propisima o deviznom poslovanju i na taj način se smatra dozvoljenim.

„Ovakav pristup nije ni praktičan, jer svako novo, po pravilu digitalno rešenje, podrazumeva izmenu zakona ili podzakonskih akata, dodatna tumačenja i velike troškove vezane za pronalaženje načina obavljanja posla tako da se uklopi u postojeći sistem. Takav pristup Srbiju isključuje iz brzo razvijajućih svetskih tokova i onemogućava dalji razvoj i primenu inovativnih tehnologija. Zbog svega toga, imamo situaciju u kojoj oni kojima je najlakše da svoje poslovanje premeste u neku drugu zemlju – a to su uglavnom digitalne kompanije – čim naiđu na ovakve prepreke netipične za ostatak sveta, sele posao iz Srbije. Kao rezultat, intelektualna svojina razvijena u Srbiji se prenosi u strane države, u njima se podižu investicije, iz njih se prihoduje i njima se plaća porez na profit, dok kompanije u Srbiji posluju samo kao troškovni centri, redukujući korist naše države na operativnu potrošnju i PDV“, ističe Đurđević.

Bankari podsećaju da druge zemlje međunarodne transakcije, odnosno „deviznu dokumentarnu kontrolu“, kontrolišu posle a ne pre realizacije transakcije i smatraju da nema potreba da se Zakonom o deviznom poslovanju reguliše ono što je predmet poreskih kontrola i sistema za sprečavanja pranja novca.

Bez stabilnosti, nema ni dobrog poslovanja

U Narodnoj banci Srbije kažu da vode dijalog sa domaćim i stranim preduzećima, bankama i međunarodnim finansijskim organizacijama i pažljivo analiziraju sve predloge za izmenu Zakona o deviznom poslovanju, kako bi se unapredio poslovni ambijent ali i očuvala makroekonomska i finansijska stabilnost.

„Zakon o deviznom poslovanju, kao pravni okvir za sve vrste tekućih i kapitalnih transakcija sa inostranstvom, pored cilja da stvori bolji ambijent za poslovanje privrednih subjekata, ima kao osnovni makroekonomski cilj da spreči negativne efekte prekomernih i naglih kretanja kapitala, posebno u periodima ekonomskih kriza, a kako se ne bi ugrozilo uspešno vođenje monetarne i ekonomske politike i finansijska stabilnost zemlje“, objašnjavaju u NBS.

Stoga je, kako ističu, pogrešan utisak da su propisi o deviznom poslovanju prepreka za uspešno poslovanje privrednih subjekata. Naprotiv, makroekonomska i finansijska stabilnost su osnova za povoljne uslove poslovanja. Kako bi se preduzele odgovarajuće monetarne mere koje će obezbediti stabilnost, potrebno je da se Zakon o deviznom poslovanju primenjuje na adekvatan način, oprezno pristupa daljoj liberalizaciji kapitalnih tokova i raspolaže ažurnim podacima o prekograničnim transakcijama koji se prikupljaju u postupku izveštavanja, navode u centralnoj banci.

Takođe ocenjuju da devizni propisi ne predstavljaju smetnju za pristup novim izvorima finansiranja, već imaju za cilj da očuvaju povoljan poslovni ambijent za realizaciju investicionih projekata. Uloga NBS se ogleda u pružanju pomoći u realizaciji investicionih projekata, uz obezbeđenje adekvatne primene deviznih propisa, kao i u ukazivanju na određene nezakonitosti u predočenim finansijskim konstrukcijama.

„Podaci o održivim platnobilansnim kretanjima, rastu privredne aktivnosti, prihodima od izvoza, kao i visini stranih direktnih investicija i inostranih kredita upravo demantuju tvrdnju da sadašnji devizni propisi usporavaju saradnju sa stranim partnerima i sprečavaju protok kapitala i razvoj tržišta kapitala. Pored toga, NBS je aktivno učestvovala u svim inicijativama za razvoj tržišta kapitala, uključujući i mogućnost da se preko alternativnih fondova finansiraju ekonomske aktivnosti domaćih privrednika“, ističu u NBS.

Nisu svi zahtevi za izmenama konstruktivni

U slučajevima u kojima predložena rešenja mogu da doprinesu unapređenju poslovnog ambijenta u Srbiji, preduzimaju se aktivnosti, kako su potvrdili u NBS, u pravcu njihovog usvajanja, dok se predlozi koji su motivisani zaštitom pojedinačnih interesa preduzeća ili pojedinih grupacija a koji nisu u skladu sa interesima očuvanja finansijske stabilnosti i cele privrede ne mogu usvojiti.

„Narodna banka Srbije je uspela da, zadržavajući postojeći značajan nivo liberalizacije deviznih propisa i istovremeno pažljivo prateći transakcije sa inostranstvom i efekte sprovedene liberalizacije, očuva finansijsku stabilnost u uslovima globalne ekonomske krize izazvane pandemijom. Smatramo da je dostignuti stepen liberalizacije značajan i adekvatan, imajući u vidu da su tekuće transakcije, kao i strane direktne investicije slobodne, dok se preostala delimična ograničenja odnose na depozitne poslove rezidenata u inostranstvu, kao i kratkoročne kredite i portfolio investicije sa nerezidentima van EU“, ocenjuju u NBS.

Prostor za unapređenje pravnog okvira uvek postoji, pa NBS obećava da će nastaviti i dalje da pažljivo prati i analizira sve predloge i inicijative koje mogu da doprinesu poboljšanju poslovnog ambijenta u Srbiji, „vodeći računa da se izmene deviznih propisa ne zasnivaju na njihovom nekritičkom pojednostavljivanju, već na obezbeđenju uslova za stabilno i sigurno poslovanje privrednih subjekata, uz istovremeno očuvanje finansijske stabilnosti zemlje“.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da nadležne institucije treba da imaju više sluha za zahteve privrednika, jer je ono što njima donosi boljitak dobro i za državu.

„Apsurdno je da ne postoji razumevanje da se menjaju propisi koji bi kompanijama doneli veće prihode, a samim tim bi korist imao i državni budžet, to bi bio uspeh aktuelne vlasti“, rekao je Atanacković za „Biznis i finansije“.

Marica Vuković

Biznis i finansije, broj 186, septembar 2021.

Foto: Pixabay

27. септембар 2021. 1 komentar

Promo

Novi zakon o digitalnoj svojini će jasno definisati pravila

by bifadmin 22. септембар 2021.

Velika je razlika između digitalnih tokena i kriptovaluta, pogotovo kada govorimo o propisima. Novi zakon o digitalnoj svojini doneo je brojne olakšice u smislu jasno definisanih pravila i nadležnosti. Sve što nismo znali na ovu temu, objašnjvaju nam Ognjen Kurtić i Jovan Milovanović koosnivači kompanije Finspot, koja predstavlja startup sa misijom da malim i srednjim preduzećima olakša pristup likvidnosti uz korišćenje tehnologija i inovativnih finansijskih instrumenata.

Ova kompanija je razvila online faktoring i sada razvijaju modul za tokenizaciju.

Digitalni tokeni su zapisi na blokčejn mreži koji predstavljaju neko pravo u stvarnom fizičkom svetu. To pravo može biti pravo na određenu uslugu, na vlasništvo ili učestvovanje u uspehu nekog zajedničkog poduhvata.

– Kao što je nekada za papirni novac ili menicu, dok je postojao zlatni standard, važilo da će banka donosiocu novčanice isplatiti protivvrednost u zlatu, tako i donosilac digitalnog tokena može da potražuje od izdavaoca neku vrednost (monetarnu ili uslužnu), u zavisnosti od prirode samog tokena i prirode posla izdavaoca. Pandan digitalnom tokenu u fizičkom svetu je akcija. Digitalna svojina je širi pojam od digitalnih tokena, jer podrazumeva i virtuelne valute. Virtuelne valute su su digitalni zapisi na blokčejn mreži koje korisnici mogu prihvatati kao sredstvo razmene vrednosti. Pandan virtuelnoj valuti u fizičkom svetu je papirni novac – objašnjava Ognjen Kurtić.

Novi zakon o digitalnoj svojini doneo je brojne olaksice.

– Doneo je olakšice u smislu jasno definisanih pravila i nadležnosti. Sada je jasno šta je sve potrebno da jedna kompanija uradi kako bi izdala svoje digitalne tokene. Na primer, tačno je definisana sadržina dokumenta kojim se digitalni token definiše (takozvani beli papir) i procedura kojom se javnost obaveštava o incijlanoj ponudi tokena. To regulisanje će imati značajan uticaj na kvalitet tokena koji će biti izdavani, što će doprineti tome da krajnji kupci budu zaštićeni. Do sada ovo tržište nije bilo zvanično regulisano a od sada će to biti Narodna Banka Srbije ili Komisija za hartije od vrednosti, u zavisnosti od toga o kakvom tipu digitalne imovine se radi – objašnjava Kurtić.

Ovim zakonom jasno se definiše da tokeni mogu biti zakonsko sredstvo plaćanja, ali da nemaju pravni status novca ili valute. To znači da ćete moći da ih koristite kao sredstvo plaćanja ali da njihovu vrednost ne garantuje centralna banka ili druge javne ustanove.

– Virtuelne valute i digitalni tokeni se baziraju na kriptografskim, matematičkim i softverskim principima koju obezbeđuju da one ne mogu biti krivotvorene, odnosno, da osnovna pravila po kojima ona funkcionišu, a koja su definisana prilikom njihovog stvaranja ne mogu da budu izmenjena od strane bilo koga u budućnosti. Iako je to ogromna inovacija u odnosu na tradicionalne finansijske instrumente, ona ne može da garantuje da neko ne može da ih zloupotrebi. Možemo biti sigurni onoliko koliko vremena uložimo u to da proverimo kako osnove postulate na kojima konkretna virtuelna valuta ili digitalni token počivaju, tako I izdavaoce koji stoje iza njih – kaže Jovan Milovanović.

Da su digitalni tokeni zapravo budućnost, potvrđuje nam Milovanović.

– Virtuelne valute i tokeni nam omogućavaju da prenesemo vrednost putem interneta, bez posrednika I bez poznavanja granica. Takođe, omogućavaju mašinama (računarski programima) da upravljaju i raspolažu vrednošću po unapred definisanim pravilima, što donosi potpuno nove mogućnosti čuvanja, stvaranja I deljenja vrednosti. One su prirodan nastavak globalnog umrežavanja koje je doneo internet I kao takve će sigurno biti deo naše budućnosti – zaključuje on.

22. септембар 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Srbija predviđa da firma osnovana u nekoj od poreskih rajeva plaća porez na dobit od 25 odsto

by bifadmin 16. април 2021.

Globalizacija je privrednim društvima omogućila da, rukovodeći se načelom troškovne efikasnosti, biraju lokacije za različite oblasti svog poslovanja – proizvodnju, istraživanje i razvoj, prodajne aktivnosti i drugo. Kako je i porez deo troškova poslovanja, poput troškova rada, energije, usluga, infrastrukture i sličnog, privredna društva koja posluju globalno, biraju lokacije gde će poslovati, uzimajući u obzir i visinu poreskih troškova na toj lokaciji, kaže za Biznis.rs prof.dr Milica Bisić, konsultant i profesor javnih finansija na FEFA fakultetu.

Nova međunarodna poreska pravila koja nastaju u okviru OECD inicijative, skraćenog naziva BEPS (Base Erosion and Profit Shifting), a na koje je naslonjen i američki predlog zemljama G20 o uvođenju minimalne poreske stope na dobit, kako objašnjava prof. Bisić, nastoje da ublaže ili spreče pojave premeštanja kompanija u države gde im se nude prihvatljivija poreska pravila, uključujući i visinu poreske stope.

Promena međunarodnih poreskih pravila

“Da li će ova pojava zaista biti ublažena ili sprečena uvođenjem globalne minimalne poreske stope zavisi od ukupnog skupa pravila koje bi ona podrazumevala i obuhvata zemlje koje bi ih prihvatile” konstatuje prof. Bisić.

Ona dodaje da je promena međunarodnih poreskih pravila koja se ubrzano odvija potrebna, budući da su prethodna bila oblikovana pre globalizacije. Ona su tada, prevashodno, bila usmerena na uređivanje pitanja izbegavanja dvostrukog oporezivanja u poslovanju između dve zemlje.

“Nova pravila, s jedne strane, pokušavaju da spreče privredna društva da optimizuju poreske troškove uspostavljanjem dodatnih uslova za priznavanje prava na otklanjanje dvostrukog oporezivanja i, s druge strane, različitim uslovljavanjima zemalja sa nižim poreskim stopama. Pri tome treba imati u vidu da tzv. of šor zone, nisu samo na egzotičnim ostrvima, već da su to i Holandija, Švajcarska, Irska, Kipar, da pomenem neke evropske, bar kada je reč o porezu na dobit”, ističe prof. Bisić.

Da li će propisivanjem pravila biti moguće odvratiti privredna društva da optimizuju svoje poreske troškove iako oni ostanu različiti, ili će se samo povećati troškovi ove optimizacije koja će tako biti dostupna, odnosno isplativa samo najvećima, ostaje da se vidi, zaključuje ona.

Reforma poreza na dobit

Prof. dr Milica Bisić naglašava da bi, ukoliko je bežanje kapitala uslovljeno samo poreskim razlozima, odnosno različitim poreskim opterećenjem, jedino efikasno rešenje moglo biti globalno izjednačavanje ovog opterećenja.

“To, međutim, duboko zadire u fiskalni suverenitet nacionalnih država i malo je verovatno da je moguće, bar ne u doglednoj budućnosti”, tvrdi naša sagovornica.

Ona ističe i da se sadašnja visina stope poreza na dobit u Srbiji, koja i dalje spada među niže u Evropi, ne može smatrati odvraćajućim činiocem za investitore.

“Sadašnji predlog SAD je da minimalna stopa poreza na dobit bude 21 odsto, a da se porez na dobit zavisnog društva plaćen po nižoj stopi ne priznaje u zemlji u kojoj je sedište centrale. To bi praktično značilo da porez na dobit zavisnog društva plaćen u Srbiji po 15 odsto ne bi bio priznat kao odbitna stavka za porez njegovog kontrolnog društva sa sedištem u Americi, već bi tamošnje društvo platilo pun iznos poreza po stopi važećoj u Americi”, objašnjava prof. Bisić.

Mnogi protivnici of šor zona u Srbiji u poslednje vreme komentarišu činjenicu da se, bez obzira što postojeći zakon u Srbiji predviđa da firma koja je osnovana u nekoj od poreskih rajeva plaća porez na dobit od 25 odsto, na ovom spisku ne nalazi nijedna država iz Evrope, Prof. Bisić to objašnjava kao normalnu posledicu međunarodnih sporazuma koje naša država ima, sa nekim državama još iz perioda stare Jugoslavije.

Popularnost Kipra u Srbiji

“Kipar ne može biti na listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim tretmanom prema kojima se plaća stopa poreza po odbitku od 25 odsto, jer Srbija sa ovom državom ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nasleđen još od SFRJ. Isti slučaj je i sa Holandijom, Švajcarskom ili Irskom koje suštinski imaju ista kao Kipar pravila oporezivanja privrednih društava koja ostvaruju prihode od poslovanja van njihovih teritorija, tzv. holding jurisdikcije. Popularnost Kipra u Srbiji može se objasniti nižim troškovima koje ovakva optimizacija zahteva na Kipru nego u drugim pomenutim državama”, navodi prof. Bisić.

Prof. dr Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta napominje za portal Biznis.rs da je globalna reforma poreza na dobit tema o kojoj se diskutuje već decenijama.

„Srbija ima adekvatnu stopu poreza na dobit i nema nikakvog rezona da se ona smanjuje. Naprotiv, trenutna stopa od 15 odsto je dobro odmerena, ne opterećuje previše poslovanje firmi da bi ugrozilo njihovu konkurentnost i predstavlja važan izvor budžetskih prihoda. Kada i ako bi se usvojila minimalna globalna stopa poreza na dobit od 21 odsto, onda bi, zapravo, bilo racionalno i za Srbiju i za zemlje regiona, da eventualno razmotre povećanje poreske stope, a nikako smanjenje, jer je upravo to smisao minimalne globalne poreske stope na dobit“, kaže prof. Altiparmakov.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

16. април 2021. 0 komentar

Ekonomija Politika i društvo Vesti

Zakonom će biti regulisan otkup struje iz obnovljivih izvora energije

by bifadmin 2. април 2021.

Vlada Srbije usvojila je predlog Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), koji predviđa više načina za podsticanje proizvodnje „zelenije“ energije. Pored postojećih „fid in“ tarifa, kojima se proizvođačima struje iz OIE obezbeđuje viša otkupna cena, novi propis obavezuje javna preduzeća iz oblasti energetike da struju iz takvih izvora preuzimaju pre svih ostalih.

Operatori prenosnog ili distributivnog sistema su tako dužni da prioritetno preuzimaju struju iz OIE, bez obzira da li je proizvođač u sistemu podsticaja, osim u slučaju kada je ugrožena sigurnost rada energetskog sistema.

Predlog zakona definiše sistem podsticaja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, koji će i ubuduće biti isplaćivani putem tržišnih premija i „fid-in“ tarifa (više otkupne cene struje dobijene iz obnovljivih izvora).

„(Novi propis) treba da stvori pravnu sigurnost za investiranje u sektoru elektroenergetike, grejanja i hlađenja i sektoru transporta“, navodi se u obrazloženju predloga zakona.

Među prvim stvarima koje predlog zakona definiše su vrste elektrana koje koriste obnovljive izvore energije.

Tu spadaju: hidroelektrane, elektrane na biomasu, biogas, vetroelektrane, solarne elektrane, geotermalne elektrane, elektrane na biorazgradivi otpad, elektrane na deponijski gas, elektrane na gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda, kao i elektrane koje koriste druge obnovljive izvore energije.

Zabrana izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima

Jednu od važnih odredbi koja je ranije najavljena i koju ovaj predlog zakona donosi je zabrana izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Ipak, kako se navodi, na predlog ministarstva energetike i uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine, moguća je njihova izradnja u zaštićenim područjima.
Pored obaveze da prioritetno preuzima struju iz OIE, predlogom zakona propisuje se i dostupnost informacija o njenom udelu u toplotnoj energiji, kao i priključenje nezavisnog proizvođača na distributivni sistem toplotne energije.

Definiše se i korišćenje obnovljivih izvora energije u saobraćaju, kao i podsticaji za proizvodnju biogoriva, a najavljuju se i kriterijumi za smanjenje emitovanja gasova sa efektom staklene bašte za biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase.

Zakon propisuje veću upotrebu inovacionih tehnologija i novih izvora obnovljive energije, kao i institut strateškog partnera države u oblasti OIE.

Utvrđena je i mogućnost javnog interesa za eksproprijaciju kada država gradi elektrane sa strateškim partnerom, dok će mere koje lokalne samouprave preduzimaju u takvim situacijama biti određene naknadno, podzakonskim aktima.

Garancije o poreklu struje

Novim zakonom predviđa se da operator prenosnog sistema proizvođaču iz obnovljivih izvora energije izdaje garanciju o njenom poreklu, odnosno potvrdu da je ona proizvedena korišćenjem obnovljivih resursa.

Garancija porekla se izdaje samo jednom za jedan megavat-čas (MWh) proizvedene električne energije i ne može da bude duža od jedne godine, ali može da bude prenosiva.

Garancija koja je izdata u drugim državama, važi i u Srbiji, pod uslovima reciprociteta i u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Proizvodnja struje za sopstvenu potrošnju

Кupac ili proizvođač struje, kako se navodi u predlogu zakona, ima pravo da samostalno proizvodi električnu energiju za sopstvenu potrošnju, da je skladišti i da njen višak isporuči u distributivni sistem.

U tom slučaju ne mogu da se koriste podsticajne mere u vidu tržišne premije i „fid-in“ tarifa, niti važi pravo na garanciju porekla proizvedene struje, a snaga elektrane u tom slučaju ne može da bude veća od odobrene snage priključka kod krajnjeg kupca.

Zakon predviđa i da jedna stambena zajednica može da ima prava i obaveze kupca-proizvođača struje u skladu sa propisanim odredbama, uz uslov da njena elektrana bude izgrađena na zajedničkom delu stambene zgrade.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

2. април 2021. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Nema nagoveštaja pomeranja i pooštravanja starosne granice za odlazak u penziju

by bifadmin 26. март 2021.

Samo radnicima koji su po sili zakona morali da se penzionišu pre 65. godine, jer su zbog stečaja ili restrukturiranja firme morali da prevremeno završe radni vek, novim izmenama zakona o PIO biće ukinuti penali i dobijaće punu starosnu penziju, dok će ostalima ta “kazna” ostati trajna, piše Blic.

To je najvažnija izmena u Nacrtu ovog dokumenta u kome nema ni naznaka da bi penali za sve ostale kategorije prevremeno penzionisanih mogli da budu privremena mera odnosno da važe samo do regularne starosne granice, što je bio zahtev jednog dela javnosti među kojima su i sindikati.

Da li će nakon javne rasprave, koja traje do 2. aprila, predlagač promeniti mišljenje o ovom problemu, za sada je neizvesno ali ono što je izvesno to je da nema ni nagoveštaja pomeranja i pooštravanja starosne granice za odlazak u penziju nakon navršenih 65 godina života ni za muškarce ni za žene. Time je stavljena tačka na spekulacije koje su bile poslednjih meseci da ćemo zbog neodrživosti penzijskog sistema još stariji morati da završimo radni vek.

To praktično znači da neće biti značajnijih izmena važećeg Zakona o PIO, izuzev u delu koji se odnosi na radnike koji su po sili zakona morali da se penzionišu pre 65. godine. Njima će sada umesto uredbom pravo na punu starosnu penziju biti regulisano zakonom i to na osnovu ugovora koji su ranije potpisali sa vladom.

Drugim rečima, oni će zakonom steći pravo na ukidanje penala za odlazak u penziju pre 65 godine jer je reč o radnicima koji su protivno svojoj volji morali da se penzionišu zbog činjenice da su im firme otišle u stečaj ili u restrukturiranje, a oni su do penzije imali još dve, odnosno pet godina.

Penzioneri će dobijati punu, a ne umanjenu penziju

Prema saznanjima “Blica” ove promene su inicirane zato što je reč je o osobama koje su prihvatile program Vlade Srbije za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, ali su zbog izmena zakona iz 2014. godine, umesto starosne, ostvarile pravo na prevremenu starosnu penziju sa trajnim umanjenjem iznosa ove penzije.

“U međuvremenu, bio je usvojen Zakon o PIO kojim je uvedeno da će onima koji steknu samo godine staža kao uslov za penziju, ali ne i godine starosti, prinadležnosti biti umanjivane. To znači isplatu umanjene penzije za svaki mesec koji fali do ispunjenja starosne granice za penzionisanje. Odlukom Vlade Srbije iz marta 2016. godine ovoj grupi penzionera je do 1. oktobra isplaćivana puna penzija, a problem je nastao kada je tehnička vlada taj zaključak ukinula. Ovim izmenama ta nepravda se ispravlja pa će ovi penzioneri dobijati punu, a ne umanjenu penziju”, navodi sagovornik lista iz Vlade.

Izmene i u vezi sa porodičnom penzijom

Pored ovih izmena predviđeno je i da svi korisnici porodične penzije ubuduće budu u ravnopravnom položaju, tako što se posle smrti penzionera ona neće određivati od prevremene starosne penzije već od starosne ili invalidske koja bi osiguraniku pripadala u času smrti. Istovremeno deo koji se odnosi na status osoba u vanbračnim zajednicama i sticanje prava porodične penzije nije promenjen odnosno njeno postojanje će se utvrđivati u vanparničnom postupku.

Zbog problema koji su evidentirani u praksi a vezana su za zloupotrebe oko isplate penzija nakon smrti korisnika, kada neko umesto njega nastavlja da podiže, zakonom su definisani i mehanizmi kako da se ovo spreči i vrati već uplaćeni novac.

Izvor: Pixabay

26. март 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Pomeren rok za primenu Zakona o e-fakturi

by bifadmin 19. март 2021.

Primena Zakona o e-fakturi u poslovanju javnog sektora u Srbiji i privatnog sa javnim sektorom neće početi 1. jula kao sto je u prvoj verziji nacrta bilo predviđeno, izjavio je danas direktor Centralne fiducione jedinice ispred Ministarstva finansija Nenad Vlaketić.

On je to objasnio činjenicom da je Ministarstvo želelo da ispoštuje primedbe iznete na taj zakonski tekst tokom javne rasprave, a učestvujući danas na vebinaru posvećenom uvođenju e-fakture naveo je da ne može da govori o novom datumu s obzirom da nacrt zakona tek treba da razmatra Vlada Srbije.

Naveo je da taj datum svakako neće biti u ovoj godini, te dodao da je nacrt zakona već prošao javnu raspravu u kojoj je učestvovalo oko 200 učesnika.

Govoreći o dilemama koje su se čule od učesnika današnjeg i prethondog vebinara, a koje se odnose na to da li će elektronska faktura biti elektronski dokument, Vlaketić je rekao da po donošenju Zakona o e-fakturama i u skladu sa rokovima koji će stupiti na snagu elektronska faktura neće biti elektronski dokument.

„Neće zato što je to potpuno drugačiji sistem i platforma koja će se koristiti i po drugačijem standardu za elektronsku fakturu koji je usklađen sa direktivom Evropske unije“, objasnio je.

Kada je reč o tzv. srpskom standardu i o tome da li je on uopšte donet, Vlaketić je naveo da srpski standard usvojen i da je isti kao evropski.

Ukazao je da je situacija sada takva da je on na engleskom jeziku, ali budući da su rokovi za primenu samog zakona pomereni, biće vremena da se i to reši i standard upodobi sa našim potrebama. Vebinar su organizovali Društvo informatičara Srbije, Udruženje za elektronsku komunikaciju i informatičko društvo Privredne komore Srbije.

Izvor: Tanjug

19. март 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Potrebna izmena zakona kako bi prestao „sukob“ medija i fotografa

by bifadmin 13. март 2021.

Zbog velikog broja tužbi za zaštitu autorskih prava koji fotografi vode protiv medija bi trebalo razmisliti o promeni pravnog okvira, kako pravo medija da slobodno informišu građane i pravo autora na naknadu za svoj rad ne bi bili u koliziji, ocenjeno je danas na diskusiji „Uloga medija u zaštiti autorskih i srodnih prava“.

Na skupu koji je organizovala Asocijacija medija u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu ocenjeno je da mediji imaju pravo da slobodno informišu građane, ali da postoji i ozbiljan tržišni pritisak da se publici u realnom vremenu daje sadržaj koji ona traži.

Potpuno poštovanje pravila oko autorskih prava bi dovelo do toga da ne rade svoj posao kako treba kako bi preživeli na tržištu, rekao je advokat Dušan Stojković na otvaranju debate.

Fotografi protiv medija od 2010. godine pokreću sporove, tražeći naknade u slučajevima kada je bez dozvole iskorišćeno ili menjano njihovo autorsko delo, ili ako autor nije potpisan, a broj takvih sporova rastao je ekspanzijom društvenih mreža.

Sudija Apelacionog suda Dragica Popesku ocenila je da će mnogi mediji, koji nemaju veliku finansijsku moć, zbog velikog broja sporova možda imati poteškoća u funkcionisanju, i naglasila da je utoliko važnije da se ta oblast što pre uredi.

Popesku, kao i Stojković, smatraju da bi trebalo razmisliti o osnivanju organizacije za kolektivnu zaštitu prava fotografa, poput SOKOJ u muzičkoj sferi, koja bi naplaćivala tantijeme i isplaćivala autore.

Fotografi zgrću veliki novac na osnovu tužbi

Predsednik Centra za razvoj fotografije Zvezdan Mančić ocenio je, međutim, da je tvrdnja da je sloboda izražavanja u opasnosti zbog tužbi fotografa opasna, tendeciozna i neistinita.

„Radi se o pokušaju da se tuđi rad stavi na raspolaganje kao javno dobro“, poručio je Mančić.

Član Upravnog odbora Asocijacije medija i direktor agencije FoNet Zoran Sekulić ocenio je da se čitava debata odvija u ambijentu neregulisane medijske scene.

„Najveći broj medija ne radi u javnom interesu, već u skladu sa političkim, korporativnim, PR i sličnim interesima, a medijsko tržište faktički ne postoji“, rekao je Sekulić.

On je dodao i da količina novca kojim mediji raspolažu ne zavisi od njihovog kvaliteta, već od političkog svrstavanja njihovih vlasnika na jednu od strana, pošto „politika dominira tokovima novca“.

„Duboko sam uveren da pitanja poput autorskih prava fotografa, ali i stvaralaca video zapisa i tekstova, prema kojima se sprovodi prava ‘hajdučija’, neće moći da se urede i reše dok medijska scena i tržište ne budu u boljem stanju“, zaključio je Sekulić.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

13. март 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Šta nam donose elektronske fakture?

by bifadmin 10. март 2021.

Prema najavljenim propisima, celokupna privreda i javni sektor imaju obavezu da u svom poslovanju koriste elektronske fakture. Takva poslovna praksa primenjivaće se od kraja 2021. godine u privredi (Zakon o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019, član 9, stav 3. i član 64, stav 3.), dok će se u javnom sektoru primenjivati još i ranije – od 1. jula 2021. godine.

Iz Ministarstva finansija najavljuju da će novi zakon biti usvojen najkasnije tokom prvog kvartala 2021. godine.

Elektronsko fakturisanje u osnovi predstavlja izdavanje računa bez upotrebe papira. To znači da se svi procesi i koraci koji obuhvataju “tradicionalno” fakturisanje na papiru, mogu obavljati putem elektronskih uređaja, tj. kompjutera, pametnih telefona i slično, dok se razmena ovakvih računovodstvenih isprava može vršiti elektronski, putem interneta.

„Evropska komisija je sponzorisala pristup dva CEN dokumenta na osnovu kojih se izrađuje elektronska faktura. Oba dokumenta podržavaju primene direktive 2014/55/EU o elektronskom fakturisanju u javnim nabavkama. Zakon o elektronskoj fakturi se kreira, kako zakonodavac kaže, na osnovu Srpskog standarda“, kaže za Biznis.rs mr Snežana Mitrović, predsednica Računovodstvene komore Srbije.

Izdatak i povećanje troškova poslovanja u radu poreskih obveznika

Zakon predviđa obavezu izdavanja elektronske fakture koja će se dostavljati preko informacionih posrednika, kojima će saglasnost za rad dati Ministarstvo finansija. Ti informacioni posrednici treba da imaju hardversku i softversku podršku da posreduju u dostavljanju elektronske fakture od dobavljača do kupca.

„Ta usluga će predstavljati dodatni izdatak i povećati troškove poslovanja u radu poreskih obveznika, doprineće pravnoj nesigurnosti u korišćenju podataka koji mogu biti zloupotrebljeni i dostupni konkurenciji. Zašto se ne može zadržati slobodan izbor, da se dostavljaju fakture emailom, kao do sada, jer je jednostavnije, brže, mnogo jeftinije, ali i mnogo sigurnije“, navodi Mitrović.

Dakle, uvodi se dodatno opterećenje za poreske obveznike i otežanje procedura u radu.

Naša sagovornica kaže da se postavlja pitanje primene računovodstvenih načela, kontrole verodostojnosti podataka unetih u računovodstvenu ispravu, kako kod kreiranja podataka u elektronskoj fakturi tako i kada je u pitanju kontrola sadržaja podataka primljene elektronske fakture kod kupca, preko informacionog posrednika, pre knjiženja u glavnoj knjizi.

„Izdate fakture imaju često dodatna knjižna zaduženja i odobrenja, dakle dosta pitanja, koja će doprineti otežanim i skupljim uslovima poslovanja, posebno za preduzetnike i mikro pravna lica kojih je najveći broj u Srbiji. Za prekršaje, ako se ne izda elektronska faktura u skladu sa zakonom, predviđene su kazne, za privredna društva do 2.000.000 dinara a za preduzetnike do 500.000 dinara“, naglašava predsednica Računovodstvene komore Srbije.

Poreski obveznici, osim možda nekih multinacionalnih korporacija, smatraju ovo dodatnim opterećenjem u budućem radu i povećanje pravne nesigurnosti zbog povećanja troškova, ali i nesigurnosti da podaci mogu izgubiti klauzulu „poslovne tajne“ i postanu dostupni konkurenciji .

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

10. март 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Poreznici bi trebalo da utvrde ko ima koliku imovinu i da li je u skladu sa prihodima

by bifadmin 25. фебруар 2021.

Za svega tri nedelje počinje da se sprovodi Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen prošlog marta pomoću kog bi poreznici trebalo da utvrde ko ima koliku imovinu, da li je u skladu sa prihodima i da li je na njih plaćen porez.

Zakon počinje da se primenjuje 12. marta, a juče je skupštinski odbor za finansije usvojio predlog izmene zakona. Ovo nije prvi put da se donose zakoni koji bi omogućili da se vidi da li je imovina stečena legalno, a ostaje da se vidi da li će biti prvi koji će se sprovoditi.

Ministar finansija Siniša Mali juče je pred poslanicima rekao da je Zakon o poreklu imovine značajan za sve građane Srbije, „jer se njime povećava efikasnost borbe protiv korupcije i sprečavaju mogućnosti poreske utaje i nelegalnost sticanja imovine“. Prema njegovim rečima, u okviru Poreske uprave formiran je Sektor za poreklo imovine, koji će se baviti ovim poslovima, a koji za početak broji oko 20 inspektora.

„To su najiskusniji inspektori iz redova Poreske uprave, a sistematizacijom je planirano da ih bude ukupno 60. Ovi inspektori trenutno prolaze i dodatne stručne obuke, u čemu imamo pomoć i podršku Međunarodnog monetarnog fonda“, istakao je Mali.

On je poručio i da se zakon odnosi na sve građane, čime se isključuje svaka eventualna selektivnost u njegovoj primeni.

„Naravno, na udaru usvojenih rešenja će se pre svega naći ona lica kod kojih je najveća nesrazmera između zakonitih prihoda i rashoda. Osim toga, oporezivanje imovine čije se poreklo ne može dokazati zakonitim prihodima istovremeno predstavlja i jedan od najefikasnijih alata u borbi protiv korupcije“, naveo je Mali.

„Nezakonito stečena imovina“

Ukoliko poreznici utvrde da na prihode kojim je neka imovina stečena nije plaćen porez, prema ovom zakonu oporezovaće se 75 odsto njene vrednosti. U zakonu je određena donja granica koja će se ispitivati, a to je razlika od najmanje 150.000 evra između imovine i prihoda u roku od tri godine.

Izmenama zakona je promenjena formulacija „nezakonito stečena imovina“ u „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“, kako se ne bi pomislilo da je svaka utvrđena razlika u imovini posledica krivičnih dela, mada se tu postavlja pitanje šta to tačno znači s obzirom da je i utaja poreza krivično delo. Kako objašnjava stručnjak za poreski sistem Đerđ Pap, svaka utaja veća od 500.000 dinara je krivično delo po zakonu, a ako je najmanji neprijavljen prihod 150.000 evra onda je skoro svaka utaja poreza na toliku sumu krivično delo.

Takođe, izmenama su uvedeni i izdaci za „privatne potrebe fizičkog lica“ koji će se računati kod obračuna prihoda. U zakonu nije utvrđeno kako će se ti izdaci utvrđivati, a Vladimir Viniš iz Ministarstva pravde je poslanicima najavio da će to šta su troškovi za privatne potrebe, biti propisano kroz nove dopune zakona, „da se posebnim postupkom utvrđuju, na primer, skupa zimovanja i letovanja“.

Pitanje je šta je ostalo od podataka iz devedesetih, pa i sve do 2010.

Ekonomista Goran Radosavljević, profesor na FEFA-i ističe da ovo nije ni prvi ni drugi put da se nešto slično radi, ali „kao ni tada, ni sada ne vidim političku volju da se to zaista i uradi“.

„Pitanje je šta je ostalo od podataka iz devedesetih, pa i sve do 2010. jer sumnjam da Poreska uprava čuva dokumentaciju duže od 10 godina. Bojim se da će biti abolirani svi koji su tada imali nelegalne prihode. Ja vidim ovaj zakon kao pokušaj da se podvuče crta, da se sprovede takoreći ekonomska lustracija. Da se zaustavi prvobitna akumulacija kapitala, da se eventualno naplati neki porez, ali mislim da ko se god bude bavio ovim, imaće problema kod sprovođenja“, ocenjuje Radosavljević dodajući da je zakon zakomplikovan, kada je trebalo da bude jednostavan.

On objašnjava i da nije toliko teško utvrditi neslaganje prihoda i imovine za one najbogatije, ukoliko ga ima. „Recimo, iz katastra povući podatke o najvrednijim nekretninama, recimo za hiljadu ili 10.000 najvrednijih i onda povući podatke iz naplate godišnjeg poreza na dohodak. Ako se oni ne poklapaju, znači da imovina nema pokriće u prihodima. Ovaj zakon ne treba mešati ni sa čim drugim, da se ne bi upadalo u upravne sporove. Kod Poreske uprave je dobro što žalba ne odlaže izvršenje“, napominje Radosavljević.

Postoji i siva zona u kojoj mnogi žive na teret preduzeća

On ipak dodaje da postoji i siva zona u kojoj mnogi žive na teret preduzeća, čemu služi čuveni gotovinski račun. On ocenjuje da je donji limit od 150.000 evra verovatno postavljen da se Poreska uprava ne bi preopteretila, ali da nije država trebalo da se ograničava. Na primer, neko može tako da provuče milionske prihode ako ih podeli na pet, šest članova porodice.

„Ako nečija tetka nema prihode, a svake godine kupuje stan od 100.000 evra treba da ide u zatvor. Biće zanimljivo ako vidimo rezultate istraga i čija bi se sve familija mogla naći na tim spiskovima“, kaže on. Takođe, ovim limitom je donekle aboliran srednji sloj onih koji ostvaruju nelegalne prihode. Recimo one koji nameštaju javne nabavke za nekoliko desetina ili stotina hiljada evra ovaj zakon može ispustiti.

Đerđ Pap ističe da bi zakon funkcionisao treba doneti i podzakonske akte, a to još nije urađeno.

„Trebalo je da budu doneti do septembra, ali još nisu. Takođe, ne znamo da li je postavljen rukovodilac te jedinice zadužene za poreklo imovine. Čini mi se da nije realno da se odmah od marta počne sa primenom tog zakona u praksi. On ocenjuje da će poreznici koji se ovim budu bavili imati težak posao, jer će biti komplikovano utvrditi vrednost imovine, kada je kupljena. „Recimo, šta ako je neko kupio nekretninu u vreme kada su pale cene, a sada su otišle u nebo ili ako je neko prodao stan pre pet godina, a sada kupuje drugi“, pita se Pap.

Kovačević: Vlastima utvrđivanje porekla imovine dobro zvuči

Ekonomista Milan Kovačević ističe da je svim vlastima utvrđivanje porekla imovine dobro zvučalo, ali se nekako to nije radilo. On podseća da zakon o ekstraprofitu i dalje važi i prema njemu je porez bio 90 odsto. Takođe, od 2006. godine Poreska ima pravo da radi unakrsnu procenu vrednosti imovine i prihoda, pa se to skoro uopšte nije radilo. „Lično mislim da ne postoji politička volja i da novi zakon neće imati neki efekat. Ostaće zgodna parola za one koji se ne udubljuju u stvari“, ocenjuje Kovačević.

Zakonom nije obuhvaćena imovina u inostranstvu

Veliko nepokriveno polje je imovina u inostranstvu koja ovim zakonom nije obuhvaćena, kaže Goran Radosavljević. Prema nekim, prilično davnim, procenama preko milion računa u inostranstvu se nalazi u vlasništvu srpskih rezidenata, ne računajući drugu imovinu. On podseća da je najveći deo toga relativno male vrednosti, tipa vikendice na moru, ali bilo bi dobro kada bi Poreska uprava tražila imovinu naših rezidenata od Poreske uprave u recimo Austriji, pa onda tu imovinu uporedila sa prihodima. „Biće dobro da se bilo šta od tog zakona sprovede, a najbolje bi bilo da se proveri imovina političara da i to jednom skinemo sa dnevnog reda“, smatra Radosavljević.

Izvor: Danas
Foto: Piabay

25. фебруар 2021. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Kako pojedinci mogu zloupotrebiti Zakon o pristupu informacija?

by bifadmin 10. фебруар 2021.

Više od 60 vlasnika veterinarskih stanica širom Srbije dobilo je ovih dana pozive da se jave prekršajnim sudovima pošto nisu u zakonskom roku odgovorili na pitanje koje im je stiglo poštom od jednog privatnog lica iz Beograda – da li imaju potpisan ugovor sa snabdevačem električne energije.

Kako pišu „Novosti“, mnogi od njih nisu znali da se u katalogu organa vlasti (ukupno 11.078 republičkih, pokrajinskih, gradskih i opštinskih) koje obuhvata Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja nalazi i 211 veterinarskih stanica. Zato nisu ni odgovorili, zbog čega je usledio poziv za sud.

Ukoliko sud proceni da su se ogrešili o zakon, preti im kazna između 5.000 i 50.000 dinara, koja ide državi, plus troškovi postupka, između 80.000 i 100.000, koji idu tražiocu informacije.

Zahtevi za dostavljanje podataka o struji na adrese veterinara stizali su u decembru i januaru. Većina je mislila da je greška ili šala, sve dok nisu shvatili da su okrivljeni, pošto kao „organ javne vlasti nisu dostavili traženu informaciju u roku od 15 dana od dana prijema zahteva“.

Svaki građanin može da traži informaciju od organa javne vlasti

– Dva građanina iz Beograda sa iste adrese i sa istim prezimenom (muškarac i žena) uputila su na adrese veterinarskih organizacija pismo sa povratnicom i u njemu zahtev za pristup informacijama od javnog značaja i sledeća pitanja: „Da li imate potpisan ugovor sa snabdevačem električne energije? Ukoliko imate, molim da mi dostavite kopiju. Da li je po završetku 2017/2018. godine ostao dug za utrošenu električnu energiju i koliko je iznosio? Molim da mi dostavite i dokument u kom se tražena informacija nalazi poštom“ – kaže veterinar Radoš Railić iz Čačka.

On je pokušao da na dopisu pronađe broj telefona ili imejl adresu, ali uzalud. Na pismo nije odgovorio, kao ni kolege.

Informacije potrebne „zbog analize tržišta električne energije i potrošača“

– Pronašli smo da su „oštećeni“ muškarac i žena, koji su tražili informacije, partneri u advokatskoj kancelariji u Beogradu, u kojoj radi i njihov punomoćnik. Oni će na troškovima postupka zaraditi po veterinarskoj stanici najmanje po 80.000 dinara, što je ukupno najmanje 143.659 evra. Zato smo se obratili Veterinarskoj komori – kaže Railić.

Poverenik Milan Marinović objašnjava za „Novosti“ da je ovo moguće zbog manjkavosti aktuelnog zakona, te da je u toku izrada novog. Po ovom, svaki građanin može da traži informaciju od organa javne vlasti, pa, ako ne dobije, posle 15 dana da se žali povereniku. Ako ni na intervenciju poverenika organ ne odgovori, upravna inspekcija pokreće prekršajni postupak. Međutim, zakon ostavlja mogućnost i da nezadovoljni tražilac sam pokrene postupak.

– Ovo je poslednjih godina dovelo do brojnih zloupotreba, pa građani i advokatske kancelarije masovno traže podatke i pokreću odmah prekršajne sporove kada ne dobiju odgovore. Niko se, kao ni u ovom slučaju, ne obraća žalbom povereniku. U 2019. od 5.000 prekršajnih postupaka samo je jedan pokrenula upravna inspekcija, sve ostalo građani, tj. advokati – kaže Marinović.

Da bi se sprečile zloupotrebe, izmene zakona predviđaju obaveznu žalbu povereniku. Predlog je i da on dobije mogućnost da izrekne prekršajni nalog za ćutanje organa.

Advokat N.C. koji je pokrenuo prekršajni postupak kaže za ovaj list da oni od kojih je tražio informacije jesu organi javne vlasti u smislu ovog Zakona i zato su dužni da mu, kao fizičkom licu, učine dostupnim tražene informacije.

Tvrdi da su mu te informacije potrebne „zbog analize tržišta električne energije i potrošača“.

– Svima koji su tražili dodatni rok, izašao sam u susret, jer mi nije cilj da vodim postupak, već da dobijem odgovor. Za postupak pred poverenikom se nisam opredelio jer dugo traje – rekao je ovaj advokat.

Dopise slali po selima

Zahtevi za informacije od javnog značaja, kako saznaju „Novosti“, upućeni su samo veterinarskim stanicama u unutrašnjosti. Pisma su stizala na adrese u zabačenim selima – od okoline Loznice, Mačve, Valjeva i Mionice, do Pranjana, Rakove, prema Raškoj.

Izvor: Novosti

10. фебруар 2021. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci