Proizvođači oružja više ne proizvode oružje, već razvijaju „inovativna rešenja za sigurnu budućnost u kojoj vredi živeti“, brane demokratiju i obogaćuju prirodu, toliko da obećavaju kako će do 2035. biti ugljenično neutralni. Milioni nevinih žrtava ratnih sukoba sada nezadrživo marširaju ka održivosti, kao deo portfelja društveno i ekološki najosvešćenijih investitora na berzi koji sve više ulažu u proizvodnju oružja.
Najmanje 937.000 ljudi je ubijeno u ratovima u Iraku, Avganistanu, Siriji, Jemenu i Pakistanu, a među njima više od 387.000 civila, pokazuju podaci Watson instituta za međunarodne i javne poslove. Američki institut procenjuje da je zbog ratova koje su SAD vodile posle 11. septembra 2001. godine, prisilno raseljeno barem 38 miliona ljudi iz Avganistana, Iraka, Pakistana, Jemena, Somalije, Filipina, Libije i Sirije. Ovaj broj premašuje ukupan broj raseljenih u svakom oružanom sukobu od 1900. godine, osim u Drugom svetskom ratu.
Daleko je veći broj ljudi koji su ranjeni, oboleli ili stradali usled razaranja bolnica, vodovodne, prehrambene i druge infrastrukture neophodne za elementarni život. Kada se tako sagledaju posledice ratnih sukoba, crno računovodstvo pokazuje da civili čine 90% žrtava u oružanim sukobima, saopštavaju iz Ujedinjenih nacija, što je slučaj i sa aktuelnim ratom u Ukrajini. Prema procenama UN, do sada je život izgubilo najmanje 9.400 ukrajinskih civila, oko šest miliona izbeglica iz Ukrajine je registrovano u Evropi, a preko 6,3 miliona širom sveta.
Sve te žrtve i nažalost one koje tek dolaze, sada nezadrživo marširaju ka održivosti, kao deo investicionih portfelja društveno i ekološki najosvešćenijih ulagača na berzi. Analitičari u američkoj kompaniji Morningstar, specijalizovanoj za finansijske usluge, tvrde da među ESG fondovima koji se kunu u visoke principe održivosti, 52% ulaže u proizvodnju oružja, što je suma od oko 7,3 milijarde dolara, te da su daleko otvoreniji prema „društveno odgovornom“ naoružavanju nego prema ulaganjima u duvansku industriju.
Svetionik demokratije
Nastojanja proizvođača oružja da se u javnosti reklamiraju kao branioci mira i ljudskih života nisu velika novost, ali od kada je Rusija napala Ukrajinu, rasprava o etičnosti njihovog poslovanja se okrenula naglavačke. Investicije u ovu industriju, koje su se kotirale rame uz rame sa ulaganjima u drogu, trgovinu ljudima, prostituciju, pornografiju, kocku, proizvodnju duvana i fosilnih goriva i bile sinonim za proneveru javnih sredstva, odjednom su postale poželjne, kao odgovorni čin kojim se brani demokratija.
Analitičari najuglednijih investicionih banaka u svetu utrkuju se u izjavama kako trenutni sukob u Evropi pokazuje da je oružana zaštita neophodna za očuvanje mira i odbranu od osovina zla, na čelu sa Rusijom i Kinom. Čelnici američke investicione banke JP Morgan javno zagovaraju da se u situaciji „biti ili ne biti“, što pre relaksiraju pravila za ESG ulaganja u akcije proizvođača oružja. Ne zaostaju ni stručnjaci iz londonskog Sitija, koji prosto vape da se prestane sa diskriminacijom tih kompanija i da ESG ulagači mnogo više podrže njihove napore da sačuvaju „svetionik demokratije“.
Dok se gomilaju žrtve rusko-ukrajinskog sukoba i u drugim ratom zahvaćenim zemljama koje sada na Zapadu više niko ne pominje, čelnici EU u Briselu imaju pune ruke posla oko toga kako da raščlane šta jeste, a šta nije održivo i društveno odgovorno naoružavanje. Vode se dubokoumne polemike ubija li konvencionalno oružje manje od onog „kontraverznog“, poput nuklearnog, biološkog i hemijskog, koje više razara prirodu i ljudska dobra a koje je humanije i ekološki opravdanije, šta se može svrstati pod ofanzivno a šta pod odbrambeno naoružanje… Ukratko, Evropska komisija dan i noć radi na metodama koje bi uskladile proizvođače oružja sa ESG principima, dok njihovi američki saveznici šalju kasetne bombe u Ukrajinu, formalno zabranjene u 111 zemalja.
Oružje preuzima odgovornost u svetu
Na istu temu se uveliko raspravlja i u Nemačkoj, ali mnogo burnije. Tamošnja javnost se podelila na „vodeći tok“, koji zagovara da se industriji naoružanja kroz ESG ulaganja prizna njena ogromna zasluga u odbrani od totalitarnog bezumlja i na manjinu koja ima hrabrosti da se suprotstavi opštem ludilu „u ime demokratije“, tvrdnjama da takav čin vodi ka gubitku i poslednjeg zrna zdravog razuma.
Koplja se najviše lome oko nemačkog proizvođača oružja i delova za vozila Rheinmetall. Ova kompanija sa sedištem u Dizeldorfu, jedan je od najvećih proizvođača oružja u Evropi, sa pogonima na 139 lokacija širom sveta. Preduzeće ima oko 30.000 zaposlenih, od kojih polovina radi u Nemačkoj, a od početka rata u Ukrajini je zbog potreba posla otvorilo 3.000 novih radnih mesta. Prema izjavama čelnika kompanije, samo ove godine za posao se prijavilo 74.000 ljudi, „koji žele da rade za sigurnost Nemačke“.
Rheinmetall je prošle godine uvećao prodaju oružja za 13%, na 6,4 milijarde evra, dok je operativna dobit kompanije pre oporezivanja porasla za 27% na 754 miliona evra. Pre izbijanja rata u Ukrajini, polovinu prodaje su činili delovi za vozila, da bi lane u zaostalim narudžbinama koje su dostigle rekordnu vrednost od 26,6 milijardi evra, oružje imalo udeo od 80%. Preduzeće očekuje da će prodaja ove godine narasti na 7,6 milijardi evra, a cilj je da se do 2025. godine udvostruči. U međuvremenu, cena akcije ove kompanije se gotovo duplirala za samo godinu dana na 260 evra, a Rheinmetall je ove godine ušao u društvo 40 najvećih nemačkih kompanija čijim akcijama se trguje na Frankfurtskoj berzi.
Ali kada se pogledaju informacije na njegovom zvaničnom sajtu, ispada da proizvođač oružja ne proizvodi oružje. Umesto toga, piše da je Rheinmetall „integrisana tehnološka grupa za ekološki prihvatljivu mobilnost“. I šta radi takva grupa? „Rheinmetall preuzima odgovornost u svetu koji se menja i razvija inovativna rešenja za sigurnu budućnost u kojoj vredi živeti“. Uz sve to, nemački proizvođač oružja javno obećava: „Bićemo CO₂ neutralni do 2035. godine“ (?!)
Dakle, reč je ne samo o humanom već i o ekološkom ratu protiv potmulog agresora, proizvođača gasa i nafte, pa je upravo iz tog razloga kolumnista novina „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ zapenušao da su „tenkovi održivi jer brane slobodan način života“, dok urednik nedeljnika „Focus“ uzdiše što se odgovornim investitorima ne pruža više prilika da ulažu u „naoružanje za očuvanje mira“.
Nemački ponos nije nemački
Verner Rugemer, čuveni nemački pisac, publicista, dobitnik najprestižnijih nagrada za svoj društveni angažman i jedan od osnivača novog pokreta „Misli svojom glavom“, tužio je dnevni list „Berliner Zeitung“ koji mu je prvo poručio, a potom ne obavestivši ga, „iskasapio“ njegov tekst o kompaniji Rheinmetall. Pored delova u kojima Rugemer žestoko kritikuje sramnu ekološku lakirovku kojom proizvođač oružja maskira svoju pravu delatnost, cenzurisane su njegove tvrdnje da ponos nemačke vojne industrije uopšte nije nemačka firma, već da je u vlasništvu američkih investitora.
Rugemer ističe da za razliku od javno navedenih članova upravnog odbora i predstavnika sindikata u kompaniji, koji vrve od doktora nauka i drugih uglednih Nemaca, u izveštaju proizvođača oružja se nigde ne pominje da devet od deset glavnih akcionara ima sedište u SAD, odakle dolazi i najveći broj anonimnih deoničara. Veliki akcionari, kao što su Wellington i BlackRock prosleđuju najveći deo profita kompanije Rheinmetall na adrese 115 veoma bogatih američkih finansijera, koji se vode kao „institucionalni, privatni, anonimni i neidentifikovani“ deoničari.
Rugemer, u svom izrazito kritičkom članku o ratnohuškačkoj histeriji koja vodi Evropu u propast, poziva zagovornike ulaganja u oružje da provedu nekoliko nedelja pod puščanom paljbom, sa civilima koji su zasuti granatama, kako bi se uverili u humanost, ekološku mobilnost i viši cilj svojih investicija.
Zorica Žarković
Biznis i finansije 213, septembar 2023.
Foto: Jan Antonin Kolar, Unsplash
