Zaduživanje po stopi od jedan odsto, koliko će Srbija plaćati na sredstva prikupljena prodajom takozvanih zelenih obveznica vrednih milijardu evra rekordno je niska cena zaduživanja naše zemlje, ističe Svetozar Tanasković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Problem kod nas je što, kako ističe, prilikom zaduživanja ne postoje jasna pravila kako se ta sredstva dodeljuju, pa nekad volimo da podelimo linearnu pomoć, bili to penzioneri, svi punoletni građani… Tako se, kaže, neplanski javljaju troškovi, a zbog takvih diskrecionih odluka nivo javnog duga može da poraste iznad previđene stope.
Srbija je 16. septembra na međunarodnom finansijskom tržištu prodala dve emisije evroobveznica – jedna je takozvana zelena evroobveznica, vredna milijardu evra, koja dospeva za sedam godina, dok je druga „obična“ evroobveznica u iznosu od 750 miliona evra, ročnosti od 15 godina.
Kamatna stopa za zelene obveznice je jedan odsto, a stopa prinosa 1,26 odsto. Kod konvencionalnih evroobveznica, kamatna stopa je 2,05 odsto, a stopa prinosa 2,3 odsto.
Nemamo informaciju koji projekti će biti finansirani
„Novac prikupljen prodajom zelenih obveznica mora da se koristi na ograničen skup projekata – one vezane za obnovljive izvore energije ili smanjenje emisije štetnih gasova. Mogu da se koriste za izgradnju elektro mreže koja će smanjiti troškove u distribuciji ili za proizvodnju određenih procesa za prečišćavanje otpanih voda, po čemu je Srbija među najlošije plasiranim zemljama u svetu pošto niz godina svoje otpadne vode izbacujemo u reke…“, navodi profesor Svetozar Tanasković.
On ističe da još nemamo informaciju koji projekti će biti finansirani iz zaduženja kroz zelene obveznice.
„Finansijeri koji ulažu sredstva zahtevaju da se poštuju određena pravila i da se novac koristi za te projekte“, pojašnjava Tanasković.
Na pitanje da li se Srbija skuplje zadužila u odnosu na neke zemlje koje na svoje zelene obveznice plaćaju kamatu od svega 0,3 odsto gost N1 odgovara da svaka zemlja u zavisnosti od ekonomske istorije, položaja, makroeknomskih uslova… nosi i određeni stepen rizika.
„Koliko god mi govorili da smo šampion u regionu i dalje smo na srednjem nivou razvijenosti. Ako se poredimo sa Nemačkom ili Francuskom, uvek ćemo morati da plaćamo višu kamatnu stopu. Naša istorija i položaj pokazuje da možda nismo baš dobri domaćini u vođenju ekonomije zemlje“, ističe profesor Tanasković.
On navodi da je stopa od jedan odsto u bližoj i starijoj istoriji rekordno niska, ali da ostaje pitanje kako će se ta sredstva iskoristiti, kako će se dodeljivati.
Tržište zelenih obvezica stalno raste
Zelene obveznice, inače, postoje, kako objašnjava, još od 2007. godine. Koriste ih države, ali i firme za finansiranje projekata za održive izvore energije i smanjenje emisije zagađujućih materija.
Tržište zelenih obvezica stalno raste.
„U 2019. ovo tržište dostiglo je 257 milijardi evra, a prošle godine je oborilo rekorde. I ostale zemlje koriste priliku da na ovaj način finansiraju projekte. Potražnja za obveznicama je tehnički dosta velika u poslednjem periodu. Jer, ne samo što zemlje hoće da finansiraju projekte na ovaj način, već i investitori moraju da ispune određene kvote za ulaganje u obnovljive izvore energije. Zato je tražnja i za našim zelenim obveznicama bila tri puta veća od ponude, i zato je postignuta povoljna stopa zaduživanja“, navodi Tanasković.
Izvor: N1
Foto: Pixabay
