Stariji od 45 godina koji ostanu bez posla, najčešće su podjednako daleko od novog radnog mesta kao i od penzije. Kao što smo se u Srbiji bezbroj puta uverili, loše uvek može da bude gore. U ovom slučaju to znači da više nemate posao a imate više od 45 godina i pritom ste – žena. Među ženama u dobi od 45 i više godina evidentirana je najveća stopa dugoročne nezaposlenosti u poređenju sa mlađim ženama i muškarcima.
„Kad sam bila mlada tražili su nekog sa iskustvom, sada hoće nekog mlađeg! Hoće li se više odlučiti?“
Premda je iz ove izjave jasno da je reč o ženi koja traži posao, a – kako se to eufemistički kaže – nije više u prvoj mladosti, slična iskustva ne zaobilaze ni nezaposlene muškarce starije od 45 godina. Ova starosna granica je u Srbiji, koja već decenijama tranzitira u nepoznato, postala noćna mora za one koji su izgubili posao i moraju da traže drugi.
Nepisano pravilo, koje, međutim, „napismeno“ dokazuje statistika o kretanjima radne snage na domaćem tržištu rada, glasi da je za starije od 45 godina kojima se prethodni poslodavac zahvalio na saradnji vrlo često novi posao podjednako daleko kao i penzija. Statistika pokazuje i da je u ovoj starosnoj katorgoriji najviše neaktivnih. To je politički korektan izraz za obeshrabnu radnu snagu – ljude koji više ne traže posao jer su izgubili nadu da će ga ikada naći.
Kao što smo se u Srbiji bezbroj puta uverili, loše uvek može da bude gore. U ovom slučaju to znači da više nemate posao a imate više od 45 godina i pritom ste – žena. Kada pitate poslodavce koga najrađe zapošljavaju, a na tu temu su rađene brojne ankete, u najkraćem proizilazi da većina ne bi da zapošljava ni početnike ni one sa previše radnog iskustva. Preduslovi za idealnog kandidata su da ima radno iskustvo ali da je mlađi od 45 godina, a ako je još i muškarac to već sluti na dobitnu kombinaciju.
Neslavne rekorderke u dugoročnoj nezaposlenosti
Borojevi i procenti su štura zamena za opisivanje ljudskih života koji stoje iza tih cifri, ponajmanje kada se govori o oskudici, bolesti i gubitku dostojanstva, a što su samo neke od posledica koje prate nemogućnost da se nađe novi posao zbog „krštenice“, kažu u „Uduženju žena na prekretnici“. Ipak, krenimo o statističke slike do koje je došlo ovo Udruženje u saradnji sa partnerima kroz brojna istraživanja o položaju žena u Srbiji, posebno onih starijih od 45 godina.
Kako se navodi u analizi „Zatvaranje kruga: Položaj žena na tržištu rada na početku i na kraju karijere“, među ženama starosti od 45 do 64 godine, zaposleno je 50,7 odsto, a nezaposleno 10,9 odsto. Nekativnih je 440.000 njih, odnosno 49,3 odsto. Među neaktivnima, oko 60 odsto još nije ostvarilo uslove za penziju. Svega 55.500 žena iz ove starosne grupe još pokušava da pronađe zaposlenje, a većina (42,8 odsto) je dobila otkaz zbog stečaja preduzeća.
Prosečena neto zarada zaposlenih žena starijih od 45 godina iznosi oko 36.0000 dinara, zaposlenih van poljoprivrede bez penzijsko-invalidskog osiguranja je 13,1 odsto, zaposlenih bez zdravstvenog osiguranja je 13,5 odsto, a zaposlenih van poljoprivrede bez plaćenog bolovanja je 15,5 odsto.
Među ženama u dobi od 45 i više godina evidentirana je najveća stopa nezaposlenosti i neaktivnosti u poređenju sa mlađim ženama i muškarcima. To je upravo ona grupa radno sposobnog stanovništva u kojoj se registruje najveći udeo dugoročne nezaposlenosti, koju pored egzistencijalnih problema prati i gubitak informacija, kontakata, samopouzdanja, a što su važni preduslov za uspešno pronalaženje posla.
Preduzetništvo kao prinuda, a ne kao izbor
Teškoće na tržištu rada i problemi nezaposlenosti dovode do toga da veliki broj žena i muškaraca ove starosne dobi prihvata poslove i radi na radnim mestima ispod svojih kvalifikacija. Tako četvrtina zaposlenih žena starijih od 45 godina koje su visokoobrazovane, rade na poslovima ispod svojih kvalifikacija, navodi se u studiji „Tržište rada u Srbiji – položaj žena 45+: Uskraćivanje prava na dostojanstven rad“.
U slučaju da imaju posao, žene starije od 45 godina u poređenju s muškarcima iste životne dobi ređe su zaposlene u zanimanjima rukovodilaca, funkcionera, zanatlija i proizvodnih radnika, a češće u zanimanjima stručnjaka, službenika i nekvalifikovanih radnika. One su više zastupljene u sektorima socijalnih usluga i rade za manju platu, čak i kada obavljaju posao iste vrednosti kao muškarci i imaju i ste karakteristike, kao što su nivo obrazovanja i dužina radnog staža. Zarada starijih žena je u proseku za 15% manja od zarade njihovih muških vršnjaka.
Osim toga, žene iz ove starosne grupe se češće nego mlađe žene i znatno češće nego muškarci, nalaze u statusu pomažućih članova u porodičnom poslu. To je kategorija zaposlenih koja je posebno ranjiva, zbog toga što ne ostvaruje zaradu niti socijalna prava na osnovu rada. U ovoj kategoriji su uglavnom žene niskog obrazovanja, visokoobrazovane najčešće rade za poslodavce, a među preduzetnicama preovlađuju žene srednjeg obrazovanja.
Žene se mnogo više zapošljavaju kod drugih, nego što se odlučuju na pokretanje sopstvenog posla. Žene starije od 45 godina su nešto češće samozaposlene nego mlađe žene, što je trend koji je prisutan i kod muškaraca. Ali kako zaključuju u „Udruženju žena na prekretnici“, ovaj podatak može biti indikator da se kroz samozapošljavanje pronalazi rešenje za gubitak posla i teško pronalaženje novog radnog mesta.
U Srbiji generalno preovlađuju „preduzetnice iz nužde“ a ne „preduzetnice šanse“, odnosno žene koje su ušle u preduzetništvo zbog toga što nisu mogle da se zaposle i da pronađu drugo rešenje kako bi obezbedile svoju ekonomsku egzistenciju, a ne zato što su imale dobru poslovnu ideju i početne uslove za pokretanje posla. Ipak, kod preduzetnica starijih od 45 godina je izraženiji trend da je preduzetništvo više prinuda nego izbor. Zato i ne čudi pokazatelj da je u ovoj straosnoj kategoriji žena koje su pokrenule sopstveni posao uspešno samo 39% njih, u poređenju s mlađim ženama, gde je uspešno 53% od ukupnog broja preduzetnica.
Nevidljiva radna snaga na selu
Iako su žene na selu aktivnije od žena u gradu, odnosno imaju veću stopu aktivnosti i zaposlenosti, kvalitet te zaposlenosti odaje utisak nepovoljnijeg položaja, navode u „Udruženju žena na prekretnici“. Pre svega, stopa nepoljoprivredne zaposlenosti seoskih žena je znatno niža nego kod gradskih žena, što znači da se njihova zaposlenost koncentriše u najčešće niskoproduktivnom poljoprivrednom radu.
Osim toga, trećina zaposlenih žena u seoskim oblastima je u statusu pomažućih članova u porodičnom poslu. Reč je o kategoriji zaposlenih koji ne rade na osnovu formalnog (pa i neformalnog) ugovora, koji ne primaju zaradu za svoj rad i koji su često lišeni osnovnih oblika socijalne zaštite (penzijsko-invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, osiguranja u slučaju nezaposlenosti, finansijske zaštite tokom trudnoće i nakon porođaja i sl.). Udeo žena u ovom radnom statusu među ženama starijim od 45 godina na selu je znatno veći nego među ženama iste starosti u gradu.
Žene na selu zaposlene u poljoprivredi imaju marginalizovan status. One su retko među nosiocima porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i onima koji upravljaju gazdinstvom, a čine većinu porodične radne snage. One nemaju pristup odlučivanju o ekonomskim poslovima, niti novcu.
Pravo na zaštitu u starosti ostvaruje mali broj žena koje se nalaze u statusu porodične radne snage, ističu u „Udruženju žena na prekretnici“. Prema podacima iz istraživanja, dve trećine ovih žena nije nikada uplaćivalo penzijsko-invalidsko osiguranje, a više od četvrtine je nekada uplaćivalo, ali je prestalo zbog nepovoljne finansijske situacije. To direktno ugrožava njihovo blagostanje u starijem dobu i primorava ih na produženu aktivnost, koja podrazumeva često težak fizički rad u uslovima smanjene fizičke sposobnosti.
Konferencija „Žene 45 plus“
Konferencija na ovu temu, kao završni događaj projekta “Druga šansa za žene koje imaju 45+ godina u Srbiji”, biće održana 8. oktobra sa početkom u 10 časova. Organizuje je „Uduženje žene na prekretnici“ uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UNWomen), a u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti” koji finansira Evropska unija.
Maja Đurić
Tekst je iz novog izdanja časopisa Biznis i finansije, koje će se naći na trafikama 15. oktobra
Foto: pasja1000, Pixabay