Neposredno pre izbijanja pandemije, mladi su bili najugorženiji na svetskom tržištu rada. Stopa nezposlenosti od 13,6 odsto je bila znatno veća nego pre krize 2008. i najviša u odnosu na sve druge starosne grupe. Posledice prethodne krize još nisu sanirane, a mladi su ponovo najveće žrtve i ekonomskih potresa izazvanih koronom. Svaka šesta mlada osoba je ostala bez posla, a čak polovina će morati da odloži nastavak školovanja za „bolja vremena“.
Svaka šesta mlada osoba koja je bila zaposlena, izgubila je radno mesto tokom pandemije korona virusa, a među njima je više žena nego muškaraca. Mladi koji su zadržali posao uglavnom rade manje, odnosno broj radnih sati je u proseku smanjen za 23 odsto, upozorava se u najnovijem istraživanju Međunarodne organizacije rada (ILO).
Anketa je sprovedena među više od 11.000 mladih u svetu, starosti od 18 do 29 godina, a nalazi ukazuju i na veoma negativne posledice po dalje obrazovanje. Prema istraživanju, 10 odsto studenata očekuje da neće moći da završi školovanje zbog posledica pandemije, dok je čak polovina izjavila da će dalje obrazovanje morati da odgodi za „bolja vremena“.
Trostruka šteta
U Međunarodnoj organizaciji rada ocenjuju da su mladi pretrpeli trostruku štetu zbog kolapsa svetske ekonomije: gubitak radnog mesta, drastično smanjene prilika za nalaženje posla, posebno za one koji su tek završili školu, te znatno pogoršanje uslova za obrazovanje, počev od formalnog školovanja pa do različitih neformalnih obuka za dokvalifikaciju ili prefalifikaciju za tržište rada.
Sve to će prouzrokovati dugoročne negativne efekte za „karantin generaciju“, počev od ogromnih teškoća u pronalaženju posla, pa do niskih nadnica i kada uspeju da ga nađu.
Najugoženije generacije od kojih zavisi budućnost
Ovakav scenario je krajnje zabrinjavajući za celo društvo, imajući u vidu da su mladi bili najveće žrtve i prethodne, globalne finansijke krize, a njihov položaj se sada dodatno pogoršava, i to darastično. Naime, neposredno pre izbijanja pandemije, stopa nezaposlenosti mladih u svetu je iznosila 13,6 odsto, što je znatno više nego pre izbijanja finansijske krize 2008. godine i ubedljivo najviše u odnosu na sve druge starosne grupe.
Takođe, mladi su bili najbrojniji i kada je reč o zapošljavanju na takozvanim povremenim i privremenim poslovima. Takva egzistencija „od danas do sutra“ će najverovatnije postati još masovnija imajući u vidu sve veću neizvesnost oko toga koliko će trajati oporavak privrede od posledica pandemije.
U najtežem položaju će biti mladi u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, a žene će znatno teže dolaziti do posla nego muškarci, predviđaju u Međunarodnoj organizaciji rada.
Kako su u pitanju generacije koje bi trebalo da budu nosioci budućeg razvoja, a posledice izazvane pandemijom mogu potrajati godinama, potrebno je da se hitno donose konkretne i delotvorne mere za podršku odgovarajućem obrazovanju i zapošljavanju mladih, poručuje se u saopštenju.