Usled masovnog otpuštanja radnika u privatnom sektoru, naročito u tehnološkim kompanijama koje su otpustile na desetine hiljada ljudi, sve više mladih Kineza konkuriše za državni posao. Na najnovijem konkursu, za 37.100 otvorenih radnih mesta u državnoj službi prijavilo se čak 1,52 miliona kandidata.
Iako se do nedavno u Kini govorilo da zaposleni u privatnim tehnološkim kompanijama jedu iz „zlatnih tanjira“, a državni činovnici iz „gvozdenih posuda“, sada se percepcija menja. Većina mladih bi radije menjala veliku platu za veću sigurnost.
Američki san polako gubi popularnost među mladima u Kini, sedeći barem po interesovanju sveže diplomiranih stručnjaka za državni posao. Radna mesta u državnoj službi su poslednjih godina sve traženija, a na najnovijem konkursu za 37.100 otvorenih radnih mesta u državnoj službi prijavilo se čak 1,52 miliona kandidata. To znači da bi otprilike od 41 kandidata, tek jedan mogao da dobije posao, navodi kineska agencija Sinhua.
Sa najavom zvaničnog Pekinga da će smanjiti broj državnih službenika za pet odsto u narednih pet godina, u nastojanju da administraciju učini efikasnijom, borba za svako radno mesto u državnim institucijama će biti još oštrija. U Kini je tokom poslednje četiri decenije broj ministarstava smanjen sa 42 na 29, a broj radnih mesta je prepolovljen. Uprkos tome, kineski ekonomisti ocenjuju da je administracija i dalje preglomazna i da ima mnogo preklapanja u nadležnostima.
To postaje sve veće finansijsko opterećenje za savezni budžet, naročito u aktuelnoj krizi i imajući u vidu ekonomske posledice koje proizilaze iz sve oštrijeg sukoba između Kine i SAD.
Zlatni i gvozdeni tanjiri
U isto vreme, Kina je već pod velikim pritiskom da otvori dovoljno radnih mesta, budući da na tržište rada ove godine ulazi rekordnih 11,58 miliona tek diplomiranih, visokoobrazovanih stručnjaka. Stopa nezaposlenosti u kineskim gradovima je u februaru ove godine iznosila 5,6 odsto, što je blagi porast u odnosu na 5,5 odsto u decembru prošle godine, ali je zato stopa nezaposlenosti za starosnu populaciju od 16 do 24 godine dostigla 18,1 odsto.
Kinezi su decenijama smatrali da je posao u javnoj upravi i državnim preduzećima vrhunac stabilnosti i uspeha u karijeri. Zatim je nagli uspon preduzetništva, posebno u tehnološkom sektoru, promenio ovakvo viđenje. Usled ogromne razlike u primanjima, za zaposlene u privatnim tehnološkim kompanijama se govorilo da jedu iz „zlatnog tanjira“, nasuprot državnim činovnicima koji svoju platu mogu da „pokusaju“ samo iz „gvozdenih posuda“.
Nije zlato sve što sija
Ali posle mera koje je preduzela kineska vlada sa obrazloženjem da se mora zaustaviti sve veći rast nejednakosti u društvu i sa sve dubljim posledicama aktuelne krize, tehnološke kompanije su otpustile na desetine hiljada ljudi, a one najveće, poput Tencenta i Alibabe oko 10% zaposlenih. Iako je ovog meseca ukinuto devetomesečno zamrzavanje licenci za onlajn klađenje, tokom tog perioda zatvorilo se 14.000 firmi u ovoj industriji.
Kineske tehnološke kompanije se sada, ako uopšte zapošljavaju nove radnike, mnogo više opredeljuju za iskusnije kandidate, nego za početnike. Istovremeno, jako su zaoštrile kriterijume za prijem tek diplomiranih kadrova, pa tako Tencent zapošljava samo nekoliko najboljih od oko 50.000 mladih, koliko u proseku doktorira godišnje u takozvanim STEM naukama.
Poslednjih godina, sa tolikim nestabilnostima u privredi, interes da se zaradi redovna plata u državnoj firmi – čak i ako je znatno manja od one u privatnoj – ponovno je porastao među mladim ljudima koji pridaju veću važnost sigurnosti posla, nego bilo čemu drugom u planiranju karijere. Prednost činovničke službe mnogi vide i u tome što im ona omogućava privatni život, koji zaposleni u privatnom tehnološkom sektoru praktično više nemaju.
