Home Tags Posts tagged with "pritisak"
Tag:

pritisak

Politika i društvo

Šta je “toksična pozitivnost” u radnom kolektivu, i kako ona utiče na poslovanje?

by bifadmin

Korporativna kultura veštačke ljubaznosti i izbegavanja konflikata je na duže staze veoma štetna za poslovanje ali i za zaposlene, tvrdi socijalna psihološkinja Tesa Vest.

Prema njenim rečima, na zaposlene se u kompanijama širom sveta vrši pritisak da budu uvek ljubazni, nasmejani, empatični i brižni, što su bez sumnje dobre osobine, ali ne može se uvek biti takav jer to niti je prirodno ljudskoj vrsti, niti je dobro za posao. “Rezultat ovakvog obrasca ponašanja su uglavnom nejasna komunikacija na radnom mestu i večito izbegavanje konfrotacije koji ne doprinose svom cilju – razvoju poslovanja”, tvrdi Vest.

Ona smatra da bi, za razliku od forsiranja veštačke ljubaznosti, zapravo trebalo osluškivati zaposlene i podsticati ih da slobodno iznose kritike, a ne samo hvalospeve. Međutim, trenutno se osobe koje nešto kritikuju u mnogim kompanijama smatraju toksičnim. Zato je zaposlenima lakše da o svima pričaju u superlativima, što dovodi ne samo do toga da nema pravih prijateljstava u radnim kolektivima već i do gubljenja osećaja sigurnosti u istima, jer se ne zna ko od zaposlenih šta misli o drugima.

Vest kaže da postoji još jedan veliki problem u sistemima u kojima se forsira ljubaznost. Naime, u njima se neguju mediokriteti, jer svako ko na neki način odskače trpi neku vrstu stigmatizacije. Takođe, izbegavanje kritika dovodi do gubitka motivacije za uvođenje inovacija. Drugim rečima, ako mislite da vam je sve potaman nikada se nećete truditi da promenite svoju situaciju na bolje.

Zato ona ovakvu radnu dinamiku naziva “toksičnom pozitivnošću”.

Izvor: CNBC

Foto: RobinHiggins, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaPolitika i društvoVesti

Evropa krenula u borbu protiv upotrebe pesticida

by bifadmin

Evropska unija će do 2030. godine za 50% smanjiti rizik od upotrebe pesticida, što je i jedan od glavnih ciljeva strategije „Od njive do trpeze“. Iako je bilo lobiranja i pritisaka, novi predlog zakona je prihvaćen. Kako je izjavila Biljana Borzan, Evropska komisija (EK) je time ispunila obećanje da će zaštititi zdravlje građana i životnu sredinu. Kako je objasnila, najvažniji deo propisa je to što cilj za smanjenje od 50% do 2030, umesto političkog, postaje zakonski, što je bio jedan od prioriteta.

Predlog uredbe EK daje jasna pravila za smanjenje upotrebe pesticida, pa čak i zabranjuje njihovo korišćenje na javnim površinama gradova, poput parkova i zaštićenih područja. Ovi propisi donose i podsticaje poljoprivrednicima u sledećih pet godina ukoliko umesto pesticida u proizvodnji počnu da koriste neke druge metode, poput korišćenja otpornijih sorti.

– Predlog je dobar, menja dosadašnju direktivu koja se nije dobro sprovodila. Trenutna pravila su državama članicama ostavljala veliki manevarski prostor da ne čine ništa kako bi smanjile upotrebu hemijskih sredstava, što se, nažalost, i vidi kroz rezultate istraživanja o ostacima pesticida u hrani. Predlog zakona će doći na raspravu u Evropski parlament, gde ćemo popraviti još neke detalje i time ćemo osigurati da ovaj propis ispuni svrhu – najavila je Borzanova. Ona je u Hrvatskoj sprovela veliko istraživanje javnog mnjenja, u kome je jedno od pitanja bilo podržavaju li građani smanjenje upotrebe pesticida i antibiotika u proizvodnji hrane.

– Čak 91% ispitanika je odgovorilo potvrdno, što pokazuje da je svest građana o uticaju pesticida na zdravlje i okolinu velika. Slično razmišljaju i građani u celoj EU, i na nama je da delujemo – izjavila je ona, izveštava Politika.

Pritisci da se propisi ne usvoje

Hrvatska evroparlamentarka je ranije upozorila na velike pritiske da se ovi propisi ne usvoje, kao i interesne grupe koje pokušavaju da spreče donošenje ovih strogih propisa. Takođe, upozorila je da je pitanje da li će novi zakon ugledati svetlo dana, kako je planirano.

– Interesne grupe iz tri pravca pritiskaju institucije EU. Prvi je finansiranje istraživanja koje će pokazati da bi smanjenje upotrebe pesticida katastrofalno uticalo na proizvodnju hrane. Drugi je predstavljanje kvazirešenja poput genetski modifikovanih biljnih kultura kojima nisu potrebni pesticidi. Treći je mobilizovanje vlada trgovinskih partnera EU koji izvoze velike količine poljoprivrednih proizvoda u Evropu i kojima nikako ne odgovaraju stroži standardi. Dokaz za to je žestoko i otvoreno protivljenje SAD ciljevima strategije „Od njive do trpeze“. Američki lobisti uveliko deluju u Briselu – izjavila je Borzanova.

Jasno je da konvencionalna proizvodnja hrane trenutno ipak nije moguća bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja. Zato je vrlo važno da se poljoprivrednicima ponudi alternativa pesticidima, kao i nove poljoprivredne tehnike. Kako je rečeno, važno je da najveći teret smanjenja bude na državama članicama koje najviše troše pesticide i antibiotike.

Kako je pokazala nedavno objavljena studija grupe PAN (Pesticide Action Network), kontaminacija voća i povrća proizvedenog u Evropskoj uniji najtoksičnijim pesticidima znatno se povećala tokom protekle decenije. Prema ovom istraživanju, Evropljani su izloženi „dramatičnom porastu“ učestalosti i intenzitetu ostataka pesticida.

Upotreba pesticida u porastu

Suprotno podacima Evropske komisije iz 2019. koji pokazuju smanjenje opasnih pesticida od 12% u odnosu na period od 2015. do 2017. godine, ovaj izveštaj pokazuje da je njihova upotreba zapravo porasla 8,8%.

Najopasniji pesticidi pripadaju grupi „kandidata za supstituciju“ koju je EK označila problematičnom i državama članicama saopštila da pesticide iz te grupe treba zameniti manje toksičnim supstancama.

Neki od njih su povezani s rizikom izazivanja raka, srčanih problema i drugih ozbiljnih bolesti. Istraživanje između 2011. i 2019. godine obuhvatilo je ukupno 97.170 uzoraka voća. Stopa kontaminacije je 2011. bila 18% i porasla na 29% u 2019. godini, s prosečnim porastom kontaminacije od 53% u devet godina. Dok su plodovi kivija, na primer, pre 10 godina bili skoro bez tih supstanci, sada je oko trećina kontaminirana, a 50% svih uzorkovanih trešanja bilo je zagađeno 2019. godine, u poređenju sa 22% u 2011. godini.

Često hrana pokazuje višestruke ostatke dve ili više ovih toksičnih supstanci u isto vreme. Ovo jasno pokazuje da države nikada nisu primenile pravila zamene i da nisu ispunile svoju odgovornost da zaštite potrošače, naveli su aktivisti.

Grupa je saopštila da članice treba odmah da zabrane 12 najotrovnijih „kandidata za supstituciju“ i pozvala Evropsku komisiju da osigura da se smernice za zamenu nezavisno nadgledaju do kraja godine.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Dolar kao oružje američkog pritiska sve više problem drugim zemljama

by bifadmin

Tokom perioda oporavka posle krize dominacija dolara uzrokuje mnoge probleme drugim zemljama zbog politike niskih kamatnih stopa američkih Fedralnih rezervi.

Zato će svetu možda biti potrebna nova “čvrsta” valuta nezavisna od bilo koje države, smatra šef Šangajske berze zlata Vang Dženjin.

Razvijene zemlje koriste monetarne metode stimulisanja za borbu protiv ekonomskih posledica epidemije. To se uglavnom odnosi na snižavanje kamatnih stopa koje su bile niske i pre krize. Kao rezultat toga, u velikom broju zemalja EU i Japanu došlo je do negativnih kamatnih stopa. Američke Federalne rezerve su smanjile stopu na nivo od nulta do 0,25 odsto. Pored toga, američki regulator je dozvolio mogućnost gotovo neograničene politike kvantitativnog ublažavanja radi podrške ekonomskom rastu.

Naravno, takva politika pojeftinjuje dolar. A to stvara određene probleme američkim trgovinskim partnerima koji su izvozno orijentisani. Sjedinjene Države tako same stvaraju prilično konkurentne uslove za svoje proizvode. Ali dolar je svetska valuta koja, prema podacima Svifta, čini 40 posto svih međunarodnih plaćanja i 60 posto deviznih rezervi centralnih banaka drugih zemalja. Stoga monetarna politika Feda ima značajan uticaj na finansijsku stabilnost u ostatku svijeta, prenosi Sputnjik.

Pored toga, SAD koriste dolar kao instrument političkog pritiska na druge zemlje. Sankcije protiv Irana, na primer, zabranjuju plaćanje dolarima za naftu koja je glavni izvozni proizvod ove zemlje. Trgovinski partneri iz Severne Koreje ne mogu plaćati metal i mineralne sirovine u dolarima. Sjedinjene Države povremeno prete da će isključiti svoje geopolitičke rivale iz međunarodnog sistema za plaćanje Svift i te pretnje su ostvarene kada je reč o Iranu. SAD lako zamrzavaju strane dolarske aktive u drugim zemljama u slučaju bilo kakvih kontradikcija.

Prema mišljenju Vang Dženjina, koje je izneo za Rojters, dolar kao oružje američkog pritiska i izvor ranjivosti drugih zemalja više ne može biti normalna svetska valuta. On priznaje da zlato takođe nije idealno sredstvo razmene, jer je njegova količina ograničena i ne može da zadovolji potrebe rastuće međunarodne trgovine. Stoga je, ističe, potrebna nadnacionalna valuta za plaćanje koja ne bi zavisila ni od jedne zemlje.

Ta ideja u principu nije nova, a Kina ju je već promovisala tokom poslednje finansijske krize 2008-2009. godine. Tada je šef Centralne banke Kine Džou Sjaočan predložio da se reformiše sistem međunarodnih plaćanja korišćenjem specijalnih prava vučenja (SPV). Prema njegovom mišljenju, SPV bi mogli paostati upravo takvo nadnacionalno sredstvo za plaćanje između zemalja. Međutim, ova ideja nije naišla na odobravanje u svetu. Problem je što SPV nisu imali dovoljnu likvidnost da bi bili sredstvo za plaćanje. Pored toga, njihove količine čak ni tada nisu zadovoljavale potrebe međunarodne trgovine, istakao je za Sputnjik pomoćnik direktora Instituta za finansijska istraživanja Čungjang na Narodnom univerzitetu Kine, Đa Đinđing.

“Specijalna prava vučenja nisu sredstva za plaćanje. Štaviše, njihova nakupljena količina uopšte nije velika. Ako bi sve zemlje pristale da povećaju obim SPV, kako bi se osigurao njihov dovoljan broj za međunarodnu trgovinu, onda bi se ta ideja još i mogla realizovati. Međutim, vrlo je malo verovatno da bi sve zemlje mogle da postignu takav konsenzus”.

Prema rečima stručnjaka, situacija se sada promenila. Pojavile su se nove finansijske tehnologije koje će pomoći boljoj realizaciji ideje o novim svetskim valutama.

“Sada ima sve više mogućnosti. Narodna banka Kine je pokrenula testiranja digitalne valute. Razlikuje se od tradicionalnog novca u tome što će biti potpuno transparentna, to jest, znaće se gde je otišao svaki juan. Čak i za neke transakcije će biti moguće posebno izdati digitalnu valutu. Sa tzv. dekretnim valutama (koji neka država proglasi za sredstvo plaćanja) takve šeme nisu moguće. Stoga tehnologiju digitalne valute možemo da koristimo za stvaranje sistema međunarodnih plaćanja u skladu sa stvarnim problemima”.

Kina kreće sa pilot testiranjem digitalnog juana u četiri regiona: Šendženu, Sudžou, Čengduu i Siunganu. Digitalni juan treba da postane legalno sredstvo za plaćanje sa istim suverenitetom kao i fiducijarni juan. Kriptojuan će zameniti novac u gotovini i stoga nije potrebno ozbiljno restrukturisanje monetarne politike u vezi sa uvođenjem digitalnog juana.

Sudeći po rasploživim fotografijama, aplikacija podseća na korisnički interfejs popularnih u Kini mobilnih usluga plaćanja Alipay i WeChatPay. Na prvom mestu je funkcija skeniranja QR koda za plaćanje. Postoje i funkcije prebacivanja novca, prihvatanja plaćanja, razmene digitalne valute, upravljanje elektronskim novčanikom.

Uvođenje digitalne državne valute omogućiće efikasniju kontrolu količine novca koja je u opticaju i sprovođenje monetarne politike, kao i regulisanje protoka kapitala. U trenutnoj situaciji, kada vlasti zemlje razvijaju različite podsticaje za ekonomiju, dostupnost digitalnih sredstava za kontrolu može biti važna karika za obezbjeđivanje efikasne državne podrške.

Nije činjenica da će se digitalni juan ukoreniti kao novi globalni sistem za plaćanje. Kineska valuta još uvjek nije slobodno konvertibilna, i postoje ograničenja u kretanju kapitala. Šef Šangajske berze zlata je napomenuo da valuta koju kontroliše neka država u savremenim uslovima globalizacije, zaista se ne može nositi sa funkcijama koje su joj dodijeljene.

Međutim, Kina je prva velika svetska sila koja je uvela, makar i u pilot režimu, nacionalnu digitalnu valutu. U ovoj oblasti Centralna banka Kine je registrovala 84 patenta. Prema mišljenju stručnjaka Đa Đinđinga, nadnacionalna svetska valuta za međunarodno plaćanje, najverovatnije će se izdavati u obliku elektronskog novca. Uostalom, to će značajno smanjiti troškove transakcije i sve poteškoće vezane za čuvanje i prenošenje fiducijarne valute. I u ovom slučaju Kina će već imati ozbiljnu tehnološku pozadinu i kompetencije za aktivno učešće u formiranju novog međunarodnog sistema za plaćanje.

Izvor: Bankar.me

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail