фебруар 2009

Izvoz robe i usluga iz Srbije u januaru je smanjen za 23,8 odsto, na 360 miliona evra, dok je uvoz smanjen za za 37,5 odsto na 636,8 miliona evra, navodi su u saopštenju. Republicki zavod za statistiku ocenjuje da je u januaru nastavljen trend pada izvoza i uvoza s kraja prošle godine. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 56,7 odsto i veća je nego u januaru 2008. godine kada je iznosila 46,4 odsto.

Srbija je tokom januara najviše robe izvezla u Nemačku, za ukupno 59,1 miliona dolara, a sledi Italija u koju je izvezeno 54,9 miliona dolara i Bosna i Hercegovina sa 50,2 miliona dolara.

Najviše robe je uvezeno iz Rusije, za ukupno 104,3 miliona dolara, sledi Nemačka sa 92,8 miliona dolara i Italija sa 75,6 miliona dolara.

Suficit u razmeni zabeležen je s Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom, a najveci deficit je u razmeni sa Rusijom zbog uvoza energenata.

U januaru je iz Srbije izvezeno najviše odeće, za 50 miliona dolara, slede čelik i gvožđe sa 41 miliona dolara, žitarice i proizvodi od njih sa 27 miliona dolara, obojeni metali 26 miliona dolara i povrće i voće sa 26 miliona dolara.

Najviše su se uvozili nafta i naftni derivati, čiji je uvoz u januaru dostigao vrednost od 92 miliona dolara. Velike uvozne stavke su i industrijske mašine za 39 miliona dolara, medicinski i farmaceutski proizvodi za 38 miliona dolara, gvožđe i čelik za 37 miliona dolara i vozila za 35 miliona dolara.

Pretpostavka analitičara UNCTAD-a radna o padu aktivnosti u svetskoj privredi u ovoj godini za jedan odsto temelji se na prognozi stope rasta od 2,6 odsto u zemljama u razvoju i pesimističnija je od prognoze Medunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji je u januarskim ažuriranim prognozama predvideo stopu rasta svetske privrede od 0,5 odsto. Naime, MMF predvida da će mnoge zemlje u razvoju, posebno one u Aziji, relativno uspešno prebroditi aktuelnu svetsku krizu.

Supačai ističe da se sada čini da bi i azijske zemlje mogle pretrpeti pad izvoza za 30 do 40 odsto, kakav ih je pogodio pre 10 godina u razdoblju azijske krize. Njegova ocena bazira se na činjenici da su zemlje koje su se orijentisale na izvoz kako bi izišle iz krize, sada izložene padu potražnje u ostalim dijelovima sveta, što mnoge zemlje podstice na rezerve u pogledu efikasnosti današnjeg sistema slobodne trgovine.

Konverzija akcija ne podrazumeva ulivanje svežeg kapitala u banku, a cena akcije Citigroupa pala je nakon te vesti za 44 odsto. Za 17 odsto pala je i cena akcije Bank of America, jer se ulagači plaše da će Vašington preduzeti slične korake koji bi mogli istisnuti akcionare, kako bi stabilizovao bankarski sistem.

Broj krštenih katolika za 1,4 odsto veći je nego prethodne godine i u skladu je s rastom svetskog stanovništva od 1,1 odsto u istom razdoblju, navodi Vatikan u svom godišnjem statističkom izbeštaju koji je 27. februara predstavljen papi Benediktu XVI..

Podaci u izveštaju ukazuju na „stalan trend umerenog rasta broja sveštenika u svetu koji je počeo 2000. godine, nakon dve decenije razočaravajucih rezultata“, kaže Vatikan.

Broj sveštenika u svetu porastao je sa 405,718 godine 2000, na 408,024 u 2007, a najveće povećanje zabeleženo je u Africi (27,6 odsto) i Aziji (21,2 odsto).

U istom periodu broj sveštenika u Severnoj i Južnoj Americi nije promenjen, dok je u Evropi u padu za 6,8 odsto, a u Okeaniji za 5,5 odsto.

U budžetu je predviđeno 364 milijarde dolara za najavljivanu zdravstvenu reformu, kao i 250 milijardi za stabilizovanje finansijskog sistema, odnosno hitne slučajeve pomoći bankama. Za troškove ratova u Iraku i Avganistanu u sledećih 18 mjeseci predviđeno je 200 milijardi dolara. Obama predviđa da će budžetski deficit u 2009. iznositi čak 1,75 biliona dolara, najviše od Drugog svetskog rata, uz napomenu da bi do kraja njegovog mandata 2013. godine, deficit trebalo da bude prepolovljen.

Dopisnik BBC iz Vašingtona Ričard Lister u svom komentaru ocenjuje da je budžet “robinhudovski’’, budući da predviđa ogroman transfer bogatstva – bogate čeka povećanje poreza, siromašne samnjenje. “Iz tog ugla gledano, radi se o vrlo radikalnom budžetu. Obama se direktno sučeljava sa nekim od najuticajnijih interesnih grupa u Americi – velikim poljoprivrednim koncernima, farmaceutskom industrijom, osiguravajućim društvima. Ovo svakako nije budžet bez kontroverzi”, zaključuje Lister.

Iako je Obama izneo samo skicu svog bužeta, s vrlo malo detalja, već sada je jasno da ga čeka rovovska borba sa republikancima u Kongresu, napominje Ričard Lister. “Republikanci mrze ovaj budžet. Njihov stav je da se prosperitet ne može ostvariti kroz povećanje poreza i javne potrošnje i oni tvrde da je Obama predložio fiskalno neodgovoran budžet. Obama svesno ide u povećanje spoljnog duga, koji će jednog dana morati da se otplati ili će vrednost dolara krahirati. To verovatno znači da će u nekom trenutku morati da naplaćuje još više poreza od još više ljudi, ali to se u budžetu, naravo, ne pominje”.

Predsednik Obama u Vašington je došao s mandatom za promene i budžet koji je juče predstavio, slažu se posmatrači, nudi istinske novine – pitanje je, međutim, da li je prateći rizik opravdan, kaže Mark Blumfild, predsednik Američkog saveta za formiranje kapitala. “Ovo je vrlo riskantan budžet. Osnovno pitanje nije da li će bogati plaćati veće poreze, već kako će ih plaćati. Mi smo jedina zemlja na svetu koja ne naplaćuje porez na potrošnju, jer nemamo PDV. Umesto toga, naplaćujemo porez na ušteđevine, na investicije, na korporacije. Ono što mene brine je da bi adminsitracija mogla da postigne suprotno od onoga što je namerila, odnosno da uguši umesto da podstakne investicije. Zato pozivam administarciju da se obrati najboljim svetskim ekonomskim strzučnjacima i da ih upita da li je oporezivanje štednje i investicija najbolji način da se ostvari ekonomski rast”, dodaje u razgovoru za BBC Mark Blumfild, predsednik Američkog saveta za formiranje kapitala.

Inicijativa predstavlja dopunu nacionalnim programima mera u odgovoru na krizu i mobilizovaće brzu, dalekosežnu i koordiniranu finansijsku pomoć od međunarodnih finansijskih institucija, kako bi se poduprlo kreditiranje realnog sektora privrede, prvenstveno malih i srednjih presuzeća, putem privatnih bankarskih grupa, objavio je EBRD.

Pomoć će uključivati finansiranje kroz povećanje vlasničkog udela i finansiranje duga, kreditne linije i osiguranje od političkih rizika. Mere će uzeti u obzir različite makroekonomske uslove i finansijske pritiske u zemljama istočne Evrope.

U sklopu dvogodišnjeg plana, EBRD će osigurati do šest milijardi evra za finansijski sektor u razdoblju od 2009-10, u vidu finansiranja putem povećanja akcijskih udela i finansiranja duga, bankama i direktno malom i srednjem preduzetništvu, uključujući i finansiranje trgovine.

EIB bi trebalo da obezbedi 11 milijardi evra za kreditiranje malog i srednjeg preduzetništva u srednjoj, istočnoj i južnoj Evropi. Od toga iznosa, 5,7 milijardi evra već je dostupno za brze isplate, dok bi 2,8 milijardi evra trebalo da bude odobreno do kraja aprila, a ostale tranše ubrzo nakon toga.

Na pretresu u Odboru za obaveštajne delatnosti Predstavničkog doma 25. februara Bler je rekao da terorizam i širenje nuklearnog materijala predstavljaju pretnje po međunarodnu bezbednost, objavljuje „Glas Amerike“ (VoA)

Globalna ekonomska kriza mogla bi da ima posledice koje ne bi bile ograničene samo na ekonomiju. Šef američlkh obaveštajnih agencija, Denis Bler, rekao je zakonodavcima da će recesija verovatno podstaći i političku nestabilnost: “Naša analiza ukazuje da će ekonomska kriza, ukoliko se nastavi još godinu-dve stvoriti rizik od nestabilnosti koja bi mogla da ugrozi režime. Nestabilnost bi mogla da oslabi nesigurnu kontrolu nad zakonom i redom u mnogim zemljama u razvoju.”

Meksiko je izložen mogućem duogoročnijem uticaju recesije u SAD, prema rečima Blera koje prenosi VoA, dok je do antivladinih demonstracija došlo i u Evropi i u zemljama bivšeg Sovjetskog bloka. Bler je, medjutim, istovremeno ukazao da bi recesija, uz smanjene cene nafte, mogla da ima pozitivne efekte za Vašington, na primer, u odnosima SAD sa Venecuelom.

Bler se takodje osvrnuo na nedavni izveštaj američkih obaveštajnih agencija prema kojem je širenje nuklearne tehnnologije jedan od glavnih problema: “Nažalost, prošlo je vreme kada je samo nekoliko zemalja imalo pristup najopasnijim tehnologijama. Te tehnologije, koje često imaju dvojnu namenu, lako cirkulišu u okviru globalne ekonomije, kao i naučna ekspertiza koja može da ih pretvori u oružje.”

RBS je u gotovo 70-odstotnom vlasništvu britanske države, nakon što je dobila veliku državnu pomoć, a sada je najavila rasprodaju velikog dela imovine radi preusmeravanja aktivnosti na domaće tržište. Država je pristala da osigura problematičnu imovinu RBS-a vrednu 325 milijardi funti i da pokrije 90 odsto gubitaka proizašlih iz takve imovine.

Banka je pretrpela gubitke nakon katastrofalne godine u kojoj je bila prisiljena da otpiše 16,2 milijarde funti nakon pogubne akvizicije holandske banke ABN Amro 2007. godine.

Ukupni gubitak iznosi 33,3 milijardi forinti (140,7 miliona dolara) u odnosu na prošlogodišnjih 98 milijardi forinti dobiti, objavio je MOL. Prodaja u četvrtom kvartalu porasla je za 8 odsto, na 852 milijardi forinti, dok je operativna dobit pala za 93 odsto, na 6,4 milijardi forinti. Kompanija je već odlučila da smanji kapitalne izdatke za 30 odsto u ovoj godini, na 220 milijardi forinti, ne bi li smanjila troškove.

Erste grupa objavila je da je u četvrtom kvartalu zabeležila neto gubitak od 603,4 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine grupa imala dobit od 336,8 miliona evra.

Prema finansijskom izveštaju za 2008. godinu, Erste grupa je ostvarila dobit od 859,6 miliona evra, što je 26,8 odsto manje nego na kraju 2007. kada je dobit banke bila 1,86 milijardi evra. Godišnji neto prihodi od kamata porasli su za 24,5 odsto, sa 3,95 milijardi na 4,91 milijardi evra.