фебруар 2009

Lideri vodećih evropskih ekonomija su rekli da je za sadašnju finansijsku krizu potrebno globalno rešenje, te da je neophodno da međunarodne institucije, poput Međunarodnog monetarnog fonda, imaju veću ulogu i spreče zemlje da upadnu u teškoće u kojima se sada nalaze.

Britanski premijer Gordon Braun je izjavio da bi MMF trebalo da raspolaže fondom od najmanje 500 milijardi dolara kako bi intervenisao u sličnim situacijama u budućnosti. Nemački kancelar Angela Merkel rekla je da su politički lideri suočeni sa velikom međunarodnom krizom, dok je britanski premijer Braun upozorio na opasnost od pribegavanja protekcionističkim merama u teškoj ekonomskoj klimi poput sadašnje.

Skup u Berlinu je prethodnica sastanku grupe 20 razvijenih i zemalja u razvoju u Londonu, 2. aprila, na kojem bi trebalo da se sastave nova pravila funcionisanja svetskog finansijskog sistema.

Liberalizacija finansijske industrije, koju je započela administracija predsednika Ronalda Regana, dovela je do serije grešaka, a globalna recesija, koju je prouzrokovala propast američkog tržišta nekretnina, uticala je na sam finansijski sistem. Delomično je, prema Sorosevim rečima, krivica takođe na zakonodavcima, jer su svoju odgovornost preneli na strana tržišta.

Menadžeri „Saaba“ izjavili su da očekuju da ce sudska intervenicja omogućiti kompaniji da sprovede reorganizaciju u roku od tri meseca. Švedska je 18. februara odbacila zahtev „Dženeral Motorsa“ da obezbedi vladine fondove za spasavanje „Saaba“. Švedska ministarka za poslovanje i energetiku, Maud Olofson, izjavila je da je razočarana u „Dženeral Motors“ i optužila američku kompaniju da pokušava da prebaci odgovornost za „Saab“ na švedske poreske obveznike.

„Dženeral Motors“ je u dva navrata, u razmaku od 10 godina, otkupio po polovinu vlasništva u „Saabu“. Kompanija iz Detroita je 17. februara zatražila od američke vlade ukupno 30 milijardi dolara pomoći kako bi i sama mogla da sprovede reorganizaciju i izbegne bankrotstvo.

Međunarodni bord za kontrolu narkotika (INCB) objavio je da se Balkan – preko kojeg se tradicionalno iz Avganistana i Centralne Azije heroin prebacivao u zapadnu Evropu – sada sve češce koristi i za dopremanje kokaina u Evropu. Cena kokaina na ulicama stoga je drastično pala u poslednjih deset godina, a očekuje se da će ići još niže, ukoliko se ne spreči dopremanje novih zaliha.

U izveštaju Ujedinjenih nacija navodi se da je Balkansko poluostrvo, nekada središte kriminala i nasilja usled rata u bivšoj Jugoslaviji i tranzicije komunističkog društva, postalo jedna od najsigurnijih oblasti za krijumčarenje u Evropi.

Izveštaj Medunarodnog borda za kontrolu narkotika naglašava da je Zapadna Afrika postala glavno podrucije za krijumčarenje kokaina iz Južne Amerike, pošto kriminalci manjaju svoje rute od Kariba i Severnog Atlantika, kako bi izbegli američke i britanske luke.

Ukrajinska kompanija “Naftogaz” saopštila je da, usprkos nedavno potpisanom novom ugovoru o ceni i isporukama ruskog gasa Ukrajini, zbog finansijske krize ima velikih problema s naplatom računa za gas od svojih potrošaca. Kako piše “Times”, to bi uskoro moglo dovesti do prekida ukrajinskih mesečnih isplata za vec isporučeni gas ruskom “Gazpromu”.

Takav razvoj događaja potencijalno bi mogao izazvati novu obustavu isporuka gasa Ukrajini, ali i još glasnije zahteve “Gazproma” za vlasništvom nad gasovodima na teritoriji Ukrajine. Dodatni problem izazvala je i odluka MMF-a da odloži isplatu druge rate kredita Kijevu od 16,5 milijardi dolara, zbog toga što se Kijev nije pridržavao odredaba sporazumu o zajmu. Industrijska proizvodnja u Ukrajini smanjena je za preko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je najveci pad u istoriji te zemlje.

Istraživanje kineske državne agencije za posredovanje u zapošljavanju FESCO pokazalo je da gotovo 70 odsto ispitanih kompanija revidira svoje planove zapošljavanja za ovu godinu, prenosi dnevni list China Daily. Istraživanje, kojim je obuhvaceno 356 klijenata te agencije u razlicitim kineskim industrijskim granama pokazalo je da je 27 odsto stranih kompanija koje posluju u Kini vec zapocelo s otpuštanjima radika.

To je u oštroj suprotnosti s trendom rasta zapošljavanja u poslednjih nekoliko godina. Direktna strana ulaganja u Kinu u januaru su pala na 7,54 milijarde dolara, što je 32,67 odsto manje nego u januaru 2008. godine, kada je zabeležen rast stranih investicija od 109,8 odsto na godišnjem nivou.

Ove dve kompanije su zajedno potrošile više od 25 milijardi dolara na akvizicije, kako bi se globalno proširile, ali su sada pogođene krizom u građevinarstvu i padom tražnje.

Investitorima „Saint-Gobaina“ biće ponuđene dve akcije na svakih sedam koje imaju, po ceni od 14 evra, što je za 50 odsto niža cena od berzanske koja je 19. februara iznosila 27,99 evra.

„Lafarge“, koji nije objavio detalje prodaje, kaže da su plan podržala njegova dva najveća investitora – „Groupe Bruxelles Lambert“ i „NNS Holding“. „Lafarge“ je najzaduženiji evropski prozivođač cementa nakon što je u 2007. potrošio 15 milijardi dolara kako bi si pripojio „Orascom Construction“ i tako postao najveći dobavljač na Srednjem Istoku. Tržišna vrednost ove kompanije je u ovoj godini pala na 7,2 milijarde evra jer je zabeležen pad od 15%. Njegov najveći tržišni konkurent, kompanija „Holcim“ zabeležila je još veći pad, 26%.

„Saint-Gobain“ namerava da u 2009. godini smanji troškove za 600 miliona evra, a „Lafarge“ najavljuje uštedu od 400 miliona evra tokom sledeće tri godine, što je deo 4,5 milijardi evra teškog paketa mera za oačavanje bilansa.

Građevinska industrija u Evropi zabeležila je u prošloj godini najveći pad od 1995. godine.

„Elektrabel“ se u posao uključio u saradnji sa nemačkim energetskim gigantom RWE, a svoj novi potez objašnjavaju činjenicom da se žele koncentsirati na projekte u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Rumuniji i Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

U decembru 2008. godine je nemački RWE potpisao sporazum sa bugarskom državnom energetskom kompanijom NEK, prema kojem RWE dobija 49 odsto vlasništva u projektu izgradnje nuklearne elektrane, a zauzvrat će uložiti 1,27 milijardi evra i 300 miliona evra kredita za kupovinu opreme i ostale troškove.

Neimenovani izvor upoznat sa projektom izgradnje nuklearke „Belene“ izjavio je zapadnim medijima da globalna finansijska kriza otežava prikupljanje sredstava za realizaciju projekta, što bi moglo odložiti početak rada elektrane, prvobitno planiran za 2013 – 2014. godinu.

Od proširenja su izvukle i izvlače koristi ekonomije svih 27 članica, ono je u celini ojačalo evropske privrede, konstatuje se u izveštaju usvojenom na Kolegijumu Evropske komisije, koji bi zvanično trebalo da bude predstavljen 20. februara.

Za nepunu deceniju, od 1999. do 2008. godine, dohodak po glavi stanovnika u novim članicama EU porastao je sa 40% proseka EU15 – ili „stare“ Europe – na 52%.

Uticaj članstva na privrede novih članica merljiv BDP-om takođe je veliki, svake godine je nakon ulaska u EU prosečno iznosio dodatnih 1,75

Analitičari EU posebno ukazuju na brzo prilagođavanje ovih zemalja unutrašnjem tržištu EU. Proširenje je promenilo tokove trgovinske razmene jer je pre proširenja 15 starih članica EU u ovih 12 zemalja izvozilo svega 4,75% ukupnog izvoza. Sada njihova tržišta apsorbuju 7,5% izvoza iz EU15.
Slovenija je jedina nova članica koja najveći deo izvoza ostvaruje van granica EU.